June 2015 archive

#the52project 26/52

“A portrait of my children, once a week, every week, in 2015.”


1. V voli glasno da plese uz Gangam style

2. “Nisam ja!”.

Please like & share:

Srećan rođendan, duša!

Za prosli rodjendan sam ti pozelela 3 velika koraka, da se ozenis, da dobijes dete i da se zaposlis. Ostvarilo se. Ovaj put, nek se velike price rasprse u svakodnevicu, zato ti zelim malo hazarderske srece, poezije preduzetnicke, da nas vise vozis krivudavim neprometnim putevima, da se napijemo samo ti i ja od nekog dobrog muskog vina, da se obuces a ja te uslikam, neko iznenadjenje, hiljade zagrljaja nase dece, vremena za nove recepte i upalu misica, zelim ti da beres tresnje na Tresnji, da te ne ostavim, da zapamtis neki san, na primer na skijanju, da odneses staklo u podrum i instaliras hlad na terasi, jedan dobar clubbing, mozda novog prijatelja da steknes, bolonjske mortadele da na ulici pojedes, tartufe sa Ducetom da pronadjes, da vozimo bicikle zajedno, da nadzidas samog sebe, prespavas sa decacima u satoru, da se izgubis, jedno popodne cudnog neba, vilenjake skupljace izgubljenih carapa, radnu akciju splav na Savi, slucajan susret sa dragom osobom iz proslog zivota, neko sitno zabranjeno voce, zamenu na lutriji, da padne odluka koji print iznad kreveta, jutra bez drame, zelim ti tople dane, publiku za tvoje ideje, da izgubis kisobran pa da opet budemo kuca bez kisobrana, da ti usijem dugme na zaboravljenoj kosulji, procitas knjigu, da i dalje budes super-tata kao Matthew McConaughey u Interstellaru.

 


Tvoja S.

Please like & share:

#the52project 25/52

“A portrait of my children, once a week, every week, in 2015.”
Nastavljam ovu formulu, i pratim projekat na blogu Practising Simplicity

1. I samo sto nije prohodao, svoju nesigurnost u koracima kompenzuje brzinom.

2. V je postao tako spretan osvajac drveca, mada kaze: “Ja necu da budem divlje dete, hocu da budem obicno dete!”

Please like & share:

Puno jezera, malo labudova

 

Nisam mama ali ovom oblasti “roditeljstva” definitivno baratam. Kažu da svaka mala devojčica u nekoj fazi odrastanja želi da bude balerina. Ne bih rekla baš svaka ali činjenica je da većini ta misao prođe kroz glavu. Upravo zbog toga što nisam mama i nemam “moje dete je najlepše i baš talentovano” pristup, mogu realno i korisno da odgovorim na pitanja koja se najčešće postavljaju.
1. Balet, da ili ne? NE – da se dete igra, DA – da se nauči disciplini, redu, pravilnom držanju, razvije motoriku, mišiće, razvije senzibilitet i ukus za muziku, pokret, pozorište…

2. Kada je pravo vreme? Nije rano već nakon treće godine, međutim, ako vidite da dete nema pojma gde se nalazi, još manje će znati gde se nalazi u baletskoj sali. Budite realni.

3. Kada je pravo vreme za špic patike? NIKADA – ako dete nema 10 godina (u nekim slučajevima 9 i po), nije već upisano u profesionalnu baletsku školu i nema stečeno predznanje, trening, formirane mišiće, zglobove… Ne upadajte u zamku KVAZI škola i pedagoških metoda zvanih “baš su lepe što da ne” i “staviću ti dete na špic da mu ne bi bilo dosadno”.

Shvatite svoje dete i njegovo zdravlje ozbiljno, shvatite bavljenje bilo kojim profesionalnim sportom / umetnišću ozbiljno, shvatite budućnost svog deteta ozbiljno. Možda ona ili on zaista žele da budu profesionalni igrači jednog dana a vi ćete im tu šansu oduzeti ukoliko ih upišete negde da trčkaraju u krug u roze haljinicama.
DA, dete koje se upisuje na bilo koju vrstu plesa treba da bude zdravo, pravo, dugonogo, vretenasto, tanano, proporcionalno, muzikalno, pametno, mentalno zrelo, da ima lep i veliki ris, uvučena kolena, duge ruke, dug vrat, da bude vredno, uporno, jako.. DA, balet je vrhunski sport, da mučiće se, znojiće se, boleće ga, plakaće, povređivaće se… NE, dete koje je gojazno neće oslabiti samo od baleta i generalno sram bilo svakog roditelja koje misli da je simpatično to što mu je dete buci buci (figure of speach)…
Dobar intervju koji ukratko daje smernice za zdrav odnos prema ishrani mozete procitati ovde. DA, važna je i genetika, važno je kako roditelji izgledaju, važno je da su puni podrške, važno je da ne pokušavaju da budu ambiciozni umesto dece, kao i u svemu… Ima tu još toliko toga ali za početak, pre septembarskih upisa:

1. Proverite backgroung škole i pedagoga;
2. Profesionaln baletski igrač je samo onaj koji ima diplomu priznate škole i profesionalno pleše u nekom od pozorišta (ili nekada jeste);
3. Obrazovanje u oblasti baletske pedagogije u Srbiji tek se razvija tako da ne verujte glupim pričama i birajte profesionalce koji se daju izGOOGLE-ovati… pa i zube perete pastom za koju znate;
4. Retko ko se školovao u inostranstvu za pedagoga a da pri tom niko ne zna da on/ona postoji, dakle opet GOOGLE;
5. Ne birajte školu po lokaciji;
6. Čim čujete “špic patike” a da uslovi iz uputstva gore nisu ispunjeni – bežite;
7. Dobar igrač ne znači nužno dobar pedagog i obrnuto;
8. Lately sam provalila sledeće, što više košta – to veća glupost (u većini slučajeva);
9. Kad smo kod cene – predškolsko u Beogradu nije školovanje u “The School of American Ballet” ili tako nešto, nemojte da vas neko ubedi u to;
10. Za one koji gledaju unapred – balet nije dovoljan, odmah krenite da čitate o sportu, teretani, nutricionizmu, drugim plesovima, saznajte šte je GJUUM i ko je Patrick Rump, saznajte šta je Dance Factory

Sigurno ima još mnogo stvari tako da slobodno pitajte, pišite, komentarišite.
U septembru sledi full guide kroz baletske škole i plesne klubove u Beogradu!
Stay tuned!
J.

Please like & share:

Utisak nedelje

Ove nedelje puno zanimljivih stvari, u mom izboru preovladjuje fotografija, arhitektura i Orijent, uzivajte u linkovima. Moj utisak je ovaj portret pozrtvovanog tate koji fotografise mamu, koja fotografise dete koje je oslikalo crne plocice u kupatilu, tehnika mokre krede, a bebi se vec jako spava.

1. Kako da postanete gluten intolerant , izuzetno duhovit video na temu gluten free trenda, mozda ste vec pogledali, ali obozavam.

2. Strasno zelim da posetim Samarkand.

3. Izasao novi roman mog dragog Orhana Pamuka

4. Kad smo vec kod orijentalnih inspiracija, evo zanimljivog teksta Amerikanke koja se preselila u Istambul, i prenosi svoje utiske o vaspitanju dece u tom gradu.

5. Zanimljive ilustracije grada fikcije, sacinjenog od kuca koje su inspirisane poznatim rediteljima.

6. Potpuno ludilo, igraliste brutalisticke arhitekture, rekonstruisano ovog puta ne u betonu, vec od specijalne pene

7. Slucajno otkrice fotografija iz polovine proslog veka

8. Inpirisite se ovim predobrim fotografijama Rebecce Zeller

Please like & share:

Fotke iz proslog zivota

Pronašla sam fotke koje smo radile Jovana i ja pre desetak godina za Ognjenu, za Yugochic pre Yugochic-a, u Muzeju automobila, sa sjajnom Milenom Rakočević, koja je tek počinjala. Strašno smo se smrzle ali i zabavile. Iako ne volim fotografije – fotografije, morala sam da podelim sa vama delić naše istorije.

 

Please like & share:

Sta svaka plavusa treba da zna?

 

 

Kad mi neko spomene brazilsko ispravljanje kose ili gipsane bermude, razne eksfoliacije i drenaže samo okrenem glavu i prevrnem očima, isto kao kad prodjem pored onih što pitaju da li volim pozorište. Uglavnom, odem ja kod frizera, jer otkad sam blajh, mada kulturno blajh plavuša, ne mogu više sama da mešam boje, mada sam volela svoje brojne kolorne ekperimente sama da izvodim, ko me poznaje zna o čemu pričam. Kaze Miša Cut&Cut: “Imam za tebe nešto jako dobro, tretman koji nije sličan ničemu što si probala”. Ja skeptična, ipak sam ja propala studentkinja filozofije, ali dopustim mu da mi objasni, radi se o tretmanu Olaplex, bez silikona, proteina i slicnih čuda, u pitanju je neki novi molekul, koji kod hemijski tretirane i oštećene kose dopunjuje strukturu dlake, ne deluje samo spolja kao poznati preparati, već deluje iznutra i čini svako farbanje gotovo bezopasnim i postojanim. Ok, kupljeno. Kod mene je uvek, il’ sam farbana, ili lakirana, tapirana, od ukosnica za baletsku frizuru uništena il’ sam porodilja, pa opada, mislim se, nek se navučem na još neku nepotrebnu neophodnost. I stvarno, kad smo završili sešn, kosa super, živa, elastična, ne onako masno svilena kao posle na primer onih ampula na koje se uvek isečem.

U tom se pojavljuje i ostatak mog plemena, sva sreća Misa ne sisa kučiće, samo nam je Ducce jos falio.                              

Moji decaci su manje zahtevni od plavuše majke, i maleni I je prvi put bio kod frizera i sasvim je lepo to podneo, za razliku od V u tom periodu, kog sam morala da šišam kuhinjskim makazama do četrvrte godine, dok nismo svi kod Mise krenuli čoporativno da dolazimo. Profesionalac, zaljubljenik u svoj posao, taktičan sa zahtevnim osobama, super small talk i muzika u pozadini, eto to je ukratko naš beauty izbor.

Post je nastao u saradnji sa frizerskim salonom Cut&Cut. Vise informacija na njihovoj facebook stranici.

Please like & share:

Splis’ki đir

Moram da se nadovežem na Silvijin hvarski post, naime pre Hvara uvek dođe Split, hteli ne hteli. Ja bih uvek htela. Sada već davne 2009. put, život, da ne kažem balet naveo me je na gostovanje u Splitu koje se pretvorilo malo duže gostovanje od 5 godina a zapravo za ceo život. Ipak, mislim da je pre baleta bio život. Još od pelena jurcala sam po Dalmaciji,naučila se na škampe na bilu buzaru, pevali mi “kad rivom prođe cura fina” a šuška se da sam zamišljena u Primoštenu. I tako ja u januaru 2009. odem u najlepše Sunce, najlepšu Rivu, najlepše zidine gde te vijaju duhovi Diokleciana, u miris lavande u stanje konstantne fjake (prevod sledi kasnije), dobijem još jednu kuću, još jednu veliku porodicu i postanem gori lokal patriota od bilo kog Spliće (a nema većih lokal patriota od njih i to ne podnosim!) i sad sam prava ona “nima Splita do Splita”, fuj!  Volela bih da napravim mali guide po Splitu iz mog ugla ali to bi bio neki endless giude tako da započinjem sada a vraćaću se na ovu temu još dugo..
U Split se na svu sreću sada stiže avionom, doduše samo u sezoni, lete i air Serbia i Croatia Airlines, sve to lako izGOOGLE-ujete. Zračna luka Split je super blizu grada a shuttle vozi svako malo i košta 30 kuna što je oko 400 dinara i na Rivi ste za manje od pola sata.
Ukoliko ipak idete autobusom, on ide cele godine, Lasta je najbolja opcija, kreće oko 8 uveče a na Rivi ste ranom zorom. Ima još autobusa tako da izvolite opet GOOGLE-ovati.
Bez obzira na to što se busom putuje oko 12 sati, ima to i svojih prednosti. Stignete ranim jutrom na Rivu a ona prazna, bela, čista i sija, čuju se samo more i galebovi i poneki prodavac sa peškarije (riblje pijace) i pazara (zelena pijaca) kako se sprema za posao. Odmah sedate na kafu ili ceđenu narandžu u Fro kafe (poznatiji kao Fro isprid banke), i da, slobodno naručujte KAFU koliko god hoćete niko vas neće popreko gledati, naprotiv, a ako naručite ceđenu narandžu umesto narančade možda čujete mit o nekoj BEOsplićanki Jovani (a možda je i istina;)) Kad popijete piće i dođete sebi Riva se već budi, kreće žamor i sve lipe plavooke splićanke tip top sređene od jutra do sutra izlaze van! Slučajno nemojte da stignete u Split onako bez veze, obavezno lepi, najlepši i prekul obučeni jer najbolji splitski fotograf Sonja Dvornik vreba iza neke palme već od 7-8 ujutru tako da WATCH OUT (inače veliki sam fan).
Nakon što ste to odradili krenite gde god da ste krenuli, neću vam ja određivati gde da se smestite, imate googleairbnb i sve to a napadaju vas oni što iznajmljuju apartmane od momenta kad zgazite na vruć splitski kamen. Lokacijski preporučujem centar: Get (Dioklecijanovu palaču), Varoš, ma čak i Bačvice, Firule, šta god, ne zna se šta je lepše a blizu svega je sve.
Split je toliko lep i pun sadržaja da vam se neće ni ići na plažu ali posto je konstanto pretoplo a verovatno ste krenuli na more evo malog vodiča:

Bačvice – NE

Kao gradski bazen, deca vriste, jure, gađaju peskom (provereno, pitajte moju sestru Ivanu) plićak traje zauvek itd., ali kada padne mrak Bačvice postaju savršenstvo za noćno kupanje, od jednom volite plićak i sav taj pesak, nema nikoga a muzika i reflektori iz obližnjih klubova prave atmosferu. Obavezno posetite kultni kafe Žbirac!

Žbirac

Od Bačvica na levo se ređaju plaže, Ovčice, Firule, uvala Zenta.. najbolje da šetate pa spustite peškir gde vam se dopadne, ja lično volim Ovčice i Firule a opet sve zavisi od sezone.
Najbolja plaža u gradu trenutno je Radisson, pripada hotelu ali je i javna tako da slobodno navalite baš je savršena!

Radisson Blue

Na drugu stranu od Rive, na desno ako gledamo u more ređaju se plaže ka Marjanu, ja volim Obojenu (plaža Obojena svjetlost) beach bar i divni beli šljunak. Inače ima ih tu još mnogo, generalno nema peska sve je ili kamen ili stene ili šljunak. Tu put Marjana ima nekih koje su kul za decu ali uglavnom more je more, borovina miriše, Marjan pravi hlad..

Obojena

Bene – Marjan

Marjan – kažu Split je grad pod Marjanom, nacionalni park, šuma, trim staza, biciklizam, trčanje, zoološki vrt, tenis… ko se popne do poslednje vidilice – svaka čast, meni se to uvek činilo kao Mont Everest a sto posto nije… a ko stigne samo do prve vidilice, što toplo preporučujem (realno hodaš 5 minuta), tu je najlepši pogled na celi Split, i kafe Vidilica gde su stolovi i stolice okrenuti tako da se gleda u Split a ne u tog sa kim si došao. Ti što se penju na vrh Marjana će morati da vam kažu šta je tamo, ja sam bila obnevidela od hodanja i vrućine.

Vidilica

Idemo dole u grad:
Varoš – super za život i za smeštaj a još zabavnije kao izazov da vidimo ko je koliko snalažljiv, sve su kuće iste a sve ulice male i slepe.. nema ništa drugo u Varošu ali I dare you da se pogubite..Ili ne..možda sam samo ja bez GPS-a ugrađenog prirodno.
Marmontova – pešačka zona, “Zara street” kako objašnjavamo strancima, Knez Mihailova, whatever, super shopping, super šetnja, super čist kamen po kom je super ići bos posebno kad padne kiša jer : pod a) ako padne kiša toliko se kliza pa možeš da se polomiš  a pod b) Riva i Marmontova se čiste više puta dnevno, zapravo glancaju, pa bolje tamo da idete bosi nego po kući jer je čistije, verujte.. a dobro dođe posle izlaska kad štikle zabole.. mislim noge. U Marmontovoj je peškarija, tu se kupuje sveža riba, malo smrducka a posle nekog vremena zavoliš.Iz Marmontove ima puno prolaza koji vode u Get i palaču ali ajmo prvo Rivom da se ne pogubite. Dakle nizbrdo Marmontovom ka moru i eto je Riva, na levo kafić do kafića, restorani, osim Fro kafea ne bih ništa izdvojila na Rivi, sve je kul a opet malo turistički.. i da i ne, ne znam, “mi lokalci” volimo Fro, a biće vam fino gde god da sednete. Posred Rive taman posle Fro-a skrenete levo na Voćni trg i izbijete direkt na Marka Marulića (spomenik naravno).

Riva

Tu kreće moj Split!

Nema šanse da vam obajsnim gde je šta jer pre svega ja sam poslednja osoba za snalažeje u prostoru a Get je lavirint a pod dva stvarno nema šanse dok niste sami tamo da skapirate.. Ali dajem vam mesta, otključavam moj Split..

1. Puls – ko ne zna šta je Puls taj nikad nije bio u Splitu… Puls je sada Figa ali uvek će ga svi zvati Puls. Kultno mesto, nekada najbolji klub o kom sam slušala i sa ove strane grane. Tu sve počinje a pre svega izlazak…
Toni i Linda, moja sada prava familija, neki prekul ljudi…e njihov je taj Puls tj Figa. Pošto su u duši ponekad više Beograđani enterijer nove Fige radila je Maja Lalić glavna beogradska arhiTETKICa;)
Hrana je savršena , neki fusion home made-a ali na drugi način tj onako kako Linda voli, ne mrzi je da siđe u kuhinju i zaprlja ruke, nekako je sve i tradicionalno i ne i moderno i super staro…a onako inostrano, ma…probajte SVE. Najbolji kokteli u gradu – uvek bili, osim kad je Rato držao Red Room, ali pošto sada čuveni Rato vodi Figu onda se zna gde se piju kokteli! Meni veče nije veče ako nije počelo sa Mojitom kod Rate. Ako priđete Figi uveče u sezoni pa pomislite da su neke demonstracije, varate se, to su horde ljudi koje sede na njihovim skalama (stepenicama) koje vode do Fluida i Ghett-a i blokiraju taj prolaz tako da krenite malo ranije u grad..Ghetto je inače unofficial gay club, luda muzika, ludi ljudi, super provod.. U Figi ćete sresti i glumce i muzičare i sportske legende, pisce i celu beogradsku ekipu…i New York times ekipu, tamo je sve.

Screen Shot 2015-08-15 at 13.00.17
Collage

 

 

2.Mazzgoon – pitate se šta znači, i ja sam nedavno otkrila, mazgun je nešto uporno,  tvrdoglavo, šarmantno.. gore ili bolje od mazge, a pošto su vlasnici Mazzgoona Sara i Toni (moje velike ljubavi i takođe famiilja, ne nametnuta već birana) a ne zna se ko je gora mazga – otud Mazzgoon. To ne mogu ni da vam prepričam jer nisam baš mnogo ješna ali kažu da luđe hrane u Splitu nema! To su street food festivali, gostovanja svih najpoznatijih kuvara, to su neke ludorije od ptice mleko i to, pa ima i vegan i svašta, pa enterijer boli glava a tek skriveno dvorište… brzo na njihov facebook page da pročitate to što ne umem da objasnim;)
Collage

3. Na pjaci (gradski trg) u sred srede je pre svega gradska većnica koja ponekad gosti super izložbe, umetničke postavke, neka lepa dešavanja.. pa onda super bašte i kafići, čuvena Gradska Kavana, pa super shopping tu i tamo skriven u zidinama, knjižare, Kraš veliki naravno i sve to.. a meni najdraži No Stress, super kreativna klopa, poznati kuvari, ali meni je najdraži jer je bio prvi koji je zaličio na svetske kafiće, na Italiju..u kom sam prve zime kad se otvorio sedela samo ja sa mojom Nikol i Sarom (sada Mazzgoonkom) i pila šampanjac ili kako one kažu na svom “srpskom” – penušac, pokrivena ćebencetom, i gde smo grickajući kikiriki pričale neke važne priče..
Collage

4. Kad sam baš ozbiljno gladna pa rešim onako pravo da se najedem onda je to u Bajamont-u kod drage mi Sanje čuvene beogradske prima balerine koju je put sa 18 odveo u Split iz kog se nikad nije vratila… i tu mi pričamo naše priče koje nas vezuju i jedemo najbolji rižot sa kozicama kom ne znam šta rade ali je najbolji na svetu, pa mladi sir… a maslinovo ulje.. JAO, generalno maslinovo ulje i vino u Splitu bilo gde.. o tome se ne može pričati, to se mora probati.

5. Tokom poslednje dve godine otvorilo se mnogo novih mesta, zanimljivih enterijera i koncepata, volim da napravim đir pre nego što se vratim svojim mestima tako da imam izlazak pred izlazak. Pošto trenutno ne živim u Splitu, moram da pravim te ekspres ture kako bih videla šta je novo. Nik i ja volimo da popijemo rose u Zinfandel-a, nedavno smo probale UJE oil bar koji ima i svoje prodavnice u kojima možete kupiti razne delicije.

Shopping, muzeje, clubbing i slatkiše neću ni da pominjem sada jer zaista planiram da nastavim na ovu temu. Ima još restorana, ima još skrivenih mesta, prolaza, ulaza, plaža oko Splita, divnih spa centara, ulica, mirisa, ukusa, istorije, tradicije..
Za kraj još par instrukcija:

Obavezno probajte soparnik, uživatje u vinu celog dana slobodno, nećete se napiti, uživajte u pogledu na Hvar i Brač, idite na Hvar i Brač ili bilo koji od otoka u blizini, vozite se put Makarske.. izgubite se u Dioklecijanovoj palači, u podne pogledajte performans splitskih glumaca koji svakoga dana oživljavaju Dioklecijana, zalutajte u Vestibul i kroz njega pogledajte u zvezde, zamislite želju, nabasajte na neku klapu koja vežba najdivnije tonove u nekoj od zidina, probajte medicu i višnju, naučite imena svih 7 Kaštela, ošišajte se isključivo kod Ante i pazite da se ne zaljubite, splitski fizeri nisu isto što i beogradski! Posetite neko od pozorišta a obavezno nacionalni teatar HNK Split, pogledajte fantastičnu dramu i operu, odgledajte “Spl’ski akvarel”, mahnite mojim balerinama, mojim solisticama, mojim zvezdama Nikol, Sanji, Iri.. Kupite karte za Splitsko ljeto, predstave se igraju svuda po gradu, u palači, na Sustipanu, iznad mora, slušajte tango, gipsy swing, klasične koncerte ili čak Rundeka u Meštrovićevom kašteletu, ma samo uživajte jer nima Splita do Splita!

To be continued…

J.

Please like & share:

Letovanje u Srbiji

Po preporuci naseg mudrog premijera proveli smo par dana, ponekad cini se beskonacno dugog, porodiljskog odmora, u Novom Sadu, mozda bismo ih proveli na nekom drugom mestu, ali ko sme protivreciti Prvom? Salu na stranu, bili smo kod bake, bio je moj rodjendan i sasvim neocekivano nabasali smo na sjajno mesto.

 

Na Ribarskom ostrvu nalazi se sjajan restoran Piknik sa autenticnim menijem, a mi smo rucali savrseno spremljenog sarana, u meniju poznatog kao “Sarancina”. Mesto za svaku preporuku.

 

Novi Sad, iako dosta izmenjen, urbanisticki i demografski, definitivno i dalje jeste grad idealan za zivot sa decom, dostupnost sadrzaja i mobilnost gradjana je na dosta visokom nivou, uredjena obala i biciklisticke staze, pitomost gradskog jezgra i parkova cine ga livable city-em. Obidjite grad javnim biciklom, zavirite u pasaze starih ulica, popijte kafu u Vremeplovu i sidjite do sveprisutnog Dunava.

Please like & share:

Utisak nedelje

Buduci da smo celu nedelju proveli u Novom Sadu, uglavnom u analognom svetu, moj izbor ove nedelje zapocinje sa dva novosadska otkrica:

1. slucajno otkrivenim restoranom koji definitivno zasluzuje da ga dvaput spomenem na blogu

2. Jos jedan slucajno otkriveni restoran Project 72 u Novom Sadu, da, i ja s cudim.

3. Sasvim lepi tekstovi na blogu Zmajke

4. Socijalni mediji danas u slici i reci na Pintrest boardu Organ Vlasti

5. I u ponedeljak u 20h u Ustanovi kulture Vuk pogledajte Search of the Invisible 

6. Wow kakav food blog 

7. Simpatican tekst koji poredi Rich kids of Instagram sa oslikanom evropskom elitom

Please like & share:

1 2