October 2015 archive

Zaharova u Beogradu

Sinoc u Sava Centru nastupila je zvezda baleta Svetlana Zaharova sa Mihajlom Lobuhinom i Anom Tihomirovom, u baletu “Bajadera” sa baletskim ansamblom i orkestrom Narodnog pozorista u okviru BEMUS-a. U prethodnom postu na ovu temu videli ste kako smo se pripremali za ovaj veoma zahtevan zadatak, a sada nakon zavrsene predstave mogu da vam ukratko dam svoju impresiju o tom dogadjaju.

Nije nam prvi put da igramo sa Svetlanom, ali verovatno zbog toga sto sam sa izvesne distance iskusila  gostovanje umetnice ovakvog profila, ovaj put mi se cinila magicnijom nego ikada. Predstava je inace dosta kompleksna, sa puno statista, promena dekora, bogata solo i ansambl deonicama i predstavlja jedan od najzahtevnijih klasicnih baleta. Posmatrajuci sa strane, cini mi se da su moje kolege pogotovu u prva dva cina bili sasvim dorasli zadatku koji su imali. Slika iz treceg cina koja predstavlja “Senke” , kada glavni muski lik u kajanju pusi opijum i upada u halucinantni san u kom mu se prividja njegova ljubljena i njene 32 senke, bila je vrlo dobro izvedena, mada se nit i koncentracija sa pocetka predstave malo izgubila, no sve u svemu mislim da treba da budemo zadovoljni predstavom iza nas.

Gosti su bili maestralni, sto je publika glasno i pozdravila, ja sam bila potpuno odusevljena pamtomimskim dijalozima izmedju Gamzati i Nikije, u svakom momentu je bilo jasno sta se izmedju njih desava, naravno njihovu tehniku necu ni da spominjem, blestavost na sve strane i vladanje scenom. Jos jednu impresiju u vezi Svetlane zelim da vam prenesem, iako sam u vlogu rekla da mi je vec malo dosadila, jer tu perfekciju i dar posle toliko pogledanih njenih izvodjenja pocnete da dozivljavate zdravo za gotovo, ovaj put zelim da se ispravim. Naime, ovaj put ova zena je od dana kada je dosla u nasu salu, pa sve do kraja za mene izgledala kao neko nadnarvno bice, duh, hologram, njen pokret je toliko fluidan, toliko softverski, kao da nije zena od krvi i mesa, sto rece jedan moj kolega kao sa freske da je izasla. Oko nje je takva jedna tisina, zaista je neuporediva sa drugim ljudskim bicima u baletu, potpuno je fascinantna, i zaista je definise njeno ime, Svetlana. Uzivajte u videu koji sam vam pripremila, iz kulise snimljen adagio iz treceg cina.

Please like & share:

DIY rodjendanska žurka i moje iskustvo animatorke

Moj sin prvenac napunio je pet! I ovaj put smo odlucili da ne pravimo proslavu u igraonici, jer smo mi bas kul i zelimo da budemo originalni. Sada nakon tog iskustva kazem, ne moramo sledece godine da pravimo zurku uopste, mozemo da proslavimo rodjendan negde daleko, daleko u nasem malom krugu! Deca su sve zahtevnija sa oceivanjima od zurke, igraonice su postavile ocekivanja i hajde sad priskocite! Uglavnom, plan je bio sledeci: imamo na raspolaganju dve sale, jedna za decu, druga za roditelje, necemo se kulinarski mnogo dokazivati kao za prvi rodjendan malenog I, porucicemo pizze za velike i male, torte cemo sami, jedna keks torta druga, po zelji slavljenika od ananasa i kokosa. Recept pogledajte ovde. Muzika? Hajde da napravimo playlistu nasih omiljenih pesama sa nasih spontanih kucnih djuskanja. Slobodno ukradite ideje

Neke pesme sam sasvim slucajno otkrila dok sam tragala za tresh pesmama iz devedesetih, i kao naj naj pesmu pronadjem Kolibri hor sa Marcelom “Sving bajka” koju obozavamo, svaki dan je pustamo.

Ok, to je sredjeno. E sad, igre? Kako bez lavirinata i cuda silnih igraonicarskih preziveti deciji nalet energije? Ovako: razapela sam sarene konopce za susenje vesa, kao snopove laserske da bi na kraju deca stigla do “dijamanta”, a ne smeju da konopac dodirnu, ko dodirne, ispada! Dalje, igra lukave lisice, jedno dete zmuri i otpeva lukave lisiceeee dok druga deca prilaze ovom sto zmuri i kad se okrene ne sme da vidi da se iko mrda. Klasicne igre, corave bake i muzicke stolice su pravi hit i dalje!

Naravno, neko mora biti animator. Ok, lako cu ja to, uzmem packu baletsku iz pozorista, nasminkam se na princezu i zurka pocinje!

Ljudi moji, koliko je sve to zabavno i tesko. Deci drzati paznju i cuvati ih od samih sebe je teze nego odigrati 4 cina Labudovog jezera! Bilo ih je dvadesetak, glasnih, nestasnih i nije ih bilo lako ubediti da se podrede pravilima igre. Na samom pocetku mi je autoritet opao kad mi je jedan slatki decak rekao “Znam ja da ti nisi princeza, ti si samo V-ova mama!”. Igre i djuskanje su se nizali, ja sam i usput jos i stigla fotkati, i kad je zurka pocela polako da izlazi van predvidjenih okvira, setim se ja trika! Iz igraonica! Drugari, ko voli crtanje po licu?!? Juhuuu! Posedali su kao macici mirni, cekaju svoj red, ja sta cu, kreon, karmin, senka i idemo. Hoce drakulu, dinosaurusa, Elzu, kostura, tigra, leptira! Uh. Uspela sam. Tortaaaaa! Tada sam predahnula, i kao pravi reprezent meseca u biku uzivala ih gledati kako jedu torte iz nase kuhinje, bez onih uzasnih plavih vestackih nijansi koje preovladjuju na decijim tortama, torta u obliku torte je meni jedino prihvatljiva opcija, sta cu moram biti malo staromodna keva!

Zakljucak je da se trud isplati, metaforicki i bukvalno jer koliko cujem deciji rodjendani su postali ozbiljna stavka, izadje ljude i po 700 evra ovakav dogadjaj, tako da ukoliko imate neku opciju sa slobodnim prostorom, moja preporuka je da se vredi potruditi, jer mislim da u moru istovetnih prostora i koncepata deci ostaje u secanju autentican dozivljaj. Raspitajte se o opciji rentiranja prostora u vasoj okolini, osmislite igre pomocu Pintresta i blogova, napravite playlistu, ukoliko svirate neki instrument iskoristite to, napravite lutkarku predstavu, ukoliko slavite rodjendan u periodu toplijeg vremena, razmotrite vikendice, poljane, dvorista, dozvolite da vam vase dete daje predloge i neka se i ono samo angazuje u osmisljavanju, bice tu i mnogo nerealnih ideja, ali vredi poslusati. Barem ustedite na torti i napravite je kod kuce, provezbajte par puta godisnje, bice sigurno bolja od kupovne! Mada kada smo pokazali tortu od ananasa koju je zahtevao, nas slavljenik je bio u fazonu kakav ananas nisam to hteo, hteo sam od vanile!?! Sve u svemu, uzivajte u odrastanju vasih mladuncica, ucestvujte dok jos mozete, jer vrlo brzo ce nas odbaciti kao blamantne elemente iz svojih okupljanja!

Kiss,

S.

Please like & share:

Utisak nedelje #Jovana po Amerikama

Nakon 8 letova, 4 autobusa, bezbroj metroa i neprekidnog jet lag-a, moj UStour za 2015. se završio. Dok gledam u plafon do 5 a.m. i sumiram utiske pitam se da li me oni drže budnom ili jet lag?

1.  Iako volim da otkrivam nove, uvek se vraćam starim mestima koja mi iznova oduzimaju dah. Grand Central Terminal 89E 42nd Street, NYC, mesto sastanaka, mesto rastanaka, smeha, suza, mesto uživanja, umetnost, istorija… taj trenutak kada prvi put iz podzemlja izađete i ugledate je u svoj njenoj raskoši. Zvezdano nebo, konstalacija zvezda, zodijak…Neki kažu da je konstalacija pogrešna a neki kažu da je to slika neba onako kako ga Bog(diskutabilno, neko već gore) vidi. Bilo kako bilo jedan pogled oduzima dah, otvara srce, maštarije, pogled u prošlost i budućnost.

2. 7. Velocity Dance Festival, na kom sam imala čast da nastupam uz najbolje koreografe i baletske igrače iz Washington-a. Kada dobiješ aplauz na otvorenoj sceni Sydney Harman hall-a i pomisliš da to nije big deal… razmisli još jednom:)
IMG_2660

3. The Washington Ballet, kakva kompanija! Main company, Studio company i škola u jednoj zgradi. Generacije i generacije igrača, učenici, početnici i njihovi uzori žive kao jedan organizam u nekoliko velikih, belih, osunčanih baletskih sala. U velikim kompanijama svako je dobrodošao, hvala na gostoprimstvu, hvala na divnim vežbama, hvala na druženju, naučila sam mnogo, nedostajaćete mi!
IMG_2657

4. Latin Heat!
Ovu sezonu TWB otvorio je programom pod nazivom ”Latin Heat” u Kenedi Centru. Omaž kulturi Latinske Amerike, marijači i argentinski tango uživo na sceni. šest baleta..
”5 Tangos” HansVanManen
”Bitter Sugar” MauroDeCandia
”Sombrerisimo” AnnabelleLopezOchoa
”La Ofrenda” EdwaardLiang
”Don Quichotte” MariousPetipa
”Juanita y Alicia” SeptimeWebre
Fantastični igrači, gotovo nemoguće dobar muški ansambl, publika… negde pozorište zaista ima smisla… Nadam se da ćemo ih videti uskoro na Beogradskom festivalu igre!

4. Sve čari jeseni i predtojećeg Halloween-a prisutne su na svakom koraku a moje novo otkriće je butternut squash ili squash u svim oblicima! Evo i nekih recepata!

5. Barcelona Wine Bar na više lokacija u DC-u, jao! Enterijer, vino, hrana, tapasi, usluga… ah ta usluga u USA, vredna svake napojnice! Ipak, pored svih latino specijaliteta, mama, Ognjena i ja smo uspele nekako da preteramo sa butternut squash-om:) Ako ste u prolazu, ovaj restoran obavezno posetite.

6. Urban Outfitters, o tome je suvišno govoriti, sigurna sam da su svi koji su se susreli sa ovim lancem prodavnica već odavno zaljubljeni a novitet koji sam ovaj put dovukla na naše prostore je Rosebud Multiuse Oil!

7. I za kraj, čarolija božićnih praznika koja se u Americi već uveliko oseća je i mene uhvatila! Prodavnica suvenira u Kennedy centru već je puna baletskih ukrasa, šećernih vila, božićnih drvaca i  krcka orašča u svim veličinama i bojama…u celom haosu pred aerodrom i povratak, ipak sam ukrala momenat sa mamom u kom smo verovatno obe na trenutak bile male devojčice balerine!

Utisak je da… sledi težak povratak u realnost!

J.

Please like & share:

Vlog: Ovako se balerine pripremaju za predstavu sa Zaharovom

Ovaj put sam odlucila da vas obradujem vlogom direkt iz baletske sale, moja koleginica Jovana Nestorovska i ja pokazacemo vam kako izgledaju nase uobicajene pripreme za probe i predstave. Ovaj put mozete da vidite kako zenski deo ansambla vezba cuvenu scenu “Senke” za predstavu “Bajadera” koja ce se odrzati u Sava centru, okviru BEMUS-a 26. oktobra. Gosti iz ruskog Boljsoj teatra su sjajni Svetlana Zaharova, Mihail Lobuhin i Ana Tihomirova. Pogledajte!

Please like & share:

Utisak nedelje

Klik, klik, ode nedelja u nepovrat, ali evo mog nedeljnog poklona vama, sakupila sam na jednom mestu zanimljive isecke virtuelnog zivota, mada sam mogla i putem Facebooka, ali vise volim ovako, moj utisak je status mog prijatelja Milutina Petrovica koji upravo i govori o tome:

“imam 5000 prijatelja na FB. svaki dan ovlaž pogledam šta ste postavili, već na šta naletim, onako odozgo skrolnem malo, pa dok ne zazvoni neki telefon… i u svakom trenutku ima bar 20 ovakvih potpuno fenomenalnih, neverovatnih, jedan-u-milion, stvari, ljudi, pesama, ludih kučića, pronalazaka… samo jednu od ovakvih stvari da je imao prilike da vidi moj deda, otkinuo bi, pamtio je i pričao o tome celog života, a ja takve stvari primam u sebe 20 puta dnevno, svaki dan, vec godinama. i još malo preletim preko toga, kao nemam vremena, aj šta je bilo na kraju… uopšte ne znam gde da skladištimo sve te utiske? potrebna je hitna mutacija sa nekim novim varijantama empatije, radoznalosti, briši-piši modovima… uf… što bi reko Kristijan – idem da sviram gitaru…”

1. Totalno sam odlepila na ovaj stan koji budi dete u nama

2. Tekst koji sasvim lepo demistifikuje ekonomski aspet Beograda na vodi

3. Marka zvaka o tome sta se cita medju parlamentarcima i kako prolaznici sebe dozivljavaju kada bi bili neko vozilo

4. Znam, opet vam linkujem ritmicke gimnasticarke ali ovo je tako dobro 

5. Zanimljiv tekst  kod icbmother o pitanju surogat majcinstva

6. Jos jedan enterijer koji me odusevio

7. Premijerno izvodjenje predstave “Ptice” u Bitefu, fenomenalne fotke Jelene Jankovic 

Uzivajte u nedelji
S.

Please like & share:

Projekat Malaga ili gde je najbolji sladoled u gradu?

Opcinjenost sladoledom nikako se ne sme zavrsiti sa zavrsetkom leta. Obozavam ga i nakon klizanja, na minusu, trosim ga svakodnevno i ritual odlaska na sladoled je mali praznik u svakodnevici, poezija pastelnih kremova koji se tope u dokolici. Ali, ja sam ipak samo devica u podznaku, i moja spozobnost uzivanja uvek je ogranicena analizom, i zato sam odlucila da pristupim ovoj temi racionalno i metodoloski ispravno. Jedan dan, slucajno sam se nasla sa K u diskusiji odakle je potekao ukus Malaga, i ko uopste to jede, osim mene i moje mame?

I odlucila sam da ovaj ukus bude okosnica mog ispitivanja “Koji li je sladoled najbolji u gradu” jer je u pitanju onako standardni ukus koji svaka proizvodnja sladoleda mora da ima, tipicni predstavnik sicilijanskog sladoleda mlecne/vanila osnove i dodatih natopljenih grozdjica, dovoljno za kreativni twist. Idealan za uzivanje u predstojecim jesenjim danima, grozdjice nas polako uvlace u tople ukuse zatvorenih domova. Inace, naziv Malaga ovom sladoledu je dala regija Malage odakle se izvozila najkvalitetnija sorta susene grozdjice, i originalno se grozdjica nije natapala u rumu vec u Marsala slatkom vinu, pa eto ideje ukoliko pravite homemade sladoled.

Pa da pocnemo sa ovim nasim malim slatkim istrazivackim pohodom:

  1. Crna ovca

Smestena u ambijent dinamicne ulice Kralja Petra, ova sladoledzijska radionica je bila na nivou zadatka. Iako tek odskoro otvorena, prepuna gostiju i sa izuzetno prijatnim osobljem, Crna ovca nas je odusevila. Enterijerski odlicno osmisljena, savremenog duha, prijatnog kolorita, medjutim prokomentarisali smo da im je brending nekako nespojiv sa minimal ambijentom i naivan, ali to je vec druga prica. Sad sladoled. Vrlo nezan, svilenkast po teksturi, grozdjice pune, natopljene ukusom, odlicno, ali preslatko. Samo to. V je odusevljen stapicem ananas/jagoda kombinacijom. Ocena 87%

2. DJ


Odlicna, legendarna vracarska poslasticarnica preko puta osnovne skole Vladislav Ribnikar, koja svoj kvalitet i sarm odrzava decenijama.

Volim njihove rozen kocke, volim ambijent, tete koje su uvek nasmejane, volim asocijacije na detinjstvo koje budi miris starih poslasticarnica. Naravno, imaju Malagu, ali njihova je po nekom pravilu roza boje, pitam zasto, pa lepse je tako, to je samo boja za kolace, lako se topi i brzo postaje mek, u svakom zalogaju oseca se bogatstvo mleka i jaja, mozda previse za moj ukus, ali opet sjajna izvedba.

Old school. Ocena 79%

3.Moritz Eis


Gradiliste nas nije sprecilo da i ovaj cuveni brend stavimo na procenu. Ova sladoledzijska radnja je zadala ozbiljan domaci drugim ugostiteljima na temu brendinga i marketinga, stvarno su napravili izuzetan pomak na temu.

Medjutim, prvo razocarenje sam dozivela kada sam porucila Malagu, taj klasik nije uvrsten u njihovu ponudu, ne samo tog dana, vec uopste, kaze devojka radi tu vec godinu i po dana. Ok, daj sta das, uzmem stracatelu/slani karamel/kikiriki. Na prvi zalogaj shvatam da je sladoled nekako supalj, iako su tri ukusa u igri, fali tezine mleka, kao da je pravljen od sojinog mleka, nema bogatstva krema, mali zaokret daje slana karamela, ali samo aroma funkcionise, bez kvalitetne podloge. Pozajmljujem sladoled od mojih asistenata, cokolada, ista prica, jos tuznije.

 

Pucanj u prazno. Ocena 57%

4. Bacio


Opet se vracamo na Vracar, na Cvetni Trg, gde nas ceka uvek rado prima poslasticarnica koja je odgovorila vremenu sadasnjem na sve nacine. Ususkana u ambijent hladovine drveca, ova radionica je pravi biser ovog trga, sa svojim nepretencioznim belim enterijerom i lezernom bastom, tacnog brendinga i ljubaznim osobljem, koje je, doduse, ponekad prezauzeto.

Porucujem Malagu, kao i par dana ranije, medjutim, docekuje me iznenadjenje, danas nema na kuglu, vec samo na stapicu, isti sladoled, druga forma. Moze, da razbijem monotoniju. To je to. Bogati krem koji se topi ni suvise brzo, ni suvise sporo, njegova tezina omogucava aromi grozdjica da se probije do nosa, da prevlada i prvazidje moju analiticnost. Nista ne stoji puti sladolednog uzitka. Jedina zamerka koju bih mogla da uputim ovoj ekipi je to sto u kugla varijanti oni mirisne grozdjice ne ostavljaju celim, vec ih krupnije samelju, sto prosto nije po originalnom receptu, ali dobro.

Osim ovog ukusa, apsolutno sam ocarana zimskim ukusom kesten kugle, koja je nesto najbolje sto sam ikad od sladoleda probala. Pozajmila sam i lesnik od V, isto tako dobar kao i nocciola sa juga Sicilije gde sam se davila u istoj. Svaka cast!

Ocena 92%, samo zbog mrvljenosti grozdjica.

Ovde bih se zaustavila sa prezentacijom istraznih radnji, i samo bih spomenula da sam izabrala ove sladoledzijske radionice po nekom osecanju trenda, naravno probala sam sladoled na jos mnogim mestima, kao sto je Pelivan medjutim nije se izdigao iz neke prosecnosti, cekala Malagu u Sapore sladoledu na Andricevom vencu ali se nije pojavio, a sama poslasticarnica jos uvek nije sasvim zazivela da bih je uzela kao reper, nisam zaobisla ni HomeMade sladoled, ali to vec prevazilazi okvire radionice, oni su teska industrija, mozda kvalitetna za masovnu upotrebu, ali meni nezanimljiva, kao i drugi proizvodjaci za frekventne punktove sa friziderima. To je bilo Malaga avantura, a ukoliko sam zaobisla neki, molim vas da me navedete na pravi put! Koji je po vama najbolji?

S.

Please like & share: