Searching for "devedesetih"

10 naj treš dečijih pesama iz devedesetih

Predstavljam vam svoju listu pesama za decu koje su pohranjene u kolektivnom nesvesnom generacija koje su, nakon estetski ujednacenih osamdesetih, odrastale u ludilu devedesetih. Svi se na prvu loptu secamo Kolibrija, Muzickog tobogana, i slicnih finih stvari, a kako deca najmanje vole decju muziku secamo se i folkera/densera, rokera/grandzera, ustvari kljucnog pitanja, koju muziku slusas, koja je bilo prvo decije svrstavanje u odredjeni ideoloski okvir, i naravno muzicki, ali ja sam pokusala da iskopam neke dragulje tresha koji su u tom dobu cvetali na sve strane pa i na polju programa za decu. Pogledajte listu, a u komentarima dodajte svoje predloge!

1. Moj omiljeni, Dalibor, koji me je i inspirisao da napravim ovu listu.

2. Zorica junior, sa edukativnom pesmom Padezi. Reprezent lokala sa juga.

3. Manda. On je bio glavna tv faca koja mi je i u to vreme bila antipaticna pojava sa cheesy salama i pesmama, a vidim da su i danas njegove pesme hit u igraonicama.

4. Manda i Vuk. Svasta samleveno u jednoj pesmi. To je tipican reprezent mojih tv secanja na to doba, ono subota je, domaci cu sutra, uklj a on uvek na tv, te boje, montaza, nervira me,ali ipak gledam, jer sam ja dete a to je deciji program. Mozda posle puste crtac.

5. Lepa Lukic, Naslednica. Ovo i nije decija pesma, vec za odrasle. Ili, ne? Ili za okupljanja, onako porodicna, posle glasanja?

6. Zdravko Colic, Caje Sukarije. Hitcina.

7. Bajone. Kad te nateraju na njegov koncert u sali za fizicko osnovne skole.

8. Doris the Bizetic. Ovaj video je miks raznih njenih pesama, jer prosto nisam mogla da presudim koja je najjaca. Ona je. Doris je veca od svojih pesama, bila je u svakom studiju, igrala, bila voditeljka, pevala sa matorima, pricala…

9. Zelimir i Visnja. Reprezent lokala sa severa, a posto sam i ja odatle, pored uzivanja u njihovim lagano incestuoznim duetima sa tv prijemnika, imala sam i tu cast da ih na organizovanim decjim dogadjajima cujem i uzivo, bili su neizbezni, mada se nikad nisu probili do nasih srca, kolektivno smo ih hejtovali.

10. “Zivot nije kao balet”, grupa Pirati, kad je vec i Muzicki tobogan posrnuo.

 

 
S.

Please like & share:

50 filmova iz detinjstva koji su se gledali na repeat

Koliko smo obožavali da nakon škole odemo u videoteku i po ko zna koji put uzmemo istu kasetu! Hladni, mračni dani bili su rezervisani za horore, početak proleca i kraj leta za tinejdž komedije.

Iako klinci, bili smo deo VHS kulture, za zadovoljstvom smo ulazili u klub, na mamino ime glasi članska karta, miris duvana i plastike, zvuk premotavanja kaseta, jer smo ih vratili nepremotane, malo nas je sramota, super riba sa dugačkim noktima nam preporučuje novi naslov. Iako je u spoljnom svetu besnelo ludilo rata i nemaštine, mi smo se tripovale na amerikanu, i gutale smo te scenarije bilo sasvim sveže, ili iz osamdesetih.

Želela sam da se zajedno podsetimo ovih naslova, da se vratimo u dane kada su i nasi roditelji negodovali što nas je tehnologija tadašnjeg vremena prikovala za ekran. A stvarno smo gledali svašta, na TV-u, sasvim krišom, dok su odrasli pratili Dinastiju, Tvin Piks, a onda već sasvim predano i otvoreno Beverli Hils, pa Nik Slotera u Tropskoj vrelini, a kada se pojavio Crni bombarder istog trenutka smo formirale imaginarni bend i izbušile rupe na crnim hulhopkama naših barbika. Izmedju žmurki i lova na žabe, igrali smo igrice, tu je bio i Prince of Persia.

Uživljavali smo se, i sanjali o tome kakvi ćemo biti kad porastemo, a naše barbike su dobijale uvek sveže scenarije.

Pripremila sam listu nešto manje poznatih filmova iz osamdesetih i sa pocetka devedesetih, koji nisu doživeli konstantu repriziranja, ne onih koji vam prvo padnu napamet kada se spominje taj period, klasici kao što su Povratak u budućnost, Gunisi, Sam u kuci, Gremlini, Terminator 2, već one koje ste sigurno gledali ali ste ih verovatno već pomalo zaboravili. Ovo je lista filmova koji su nas obuzimali dok smo bili bas klinci, a završava se negde u ’96, kada smo već bili na putu samosvesti, sa trinaest, kada su misli podeljene na misli o lopti i na misli o bogu. Ok, ili serijama My so called life i Nestašne godine.

Ovo sa mislima o lopti i bogu sam mislila da je neki citat, tragala kod Getea u Patnjama mladog Vertera, tragala kod načitanih ljudi odakle je taj citat, ali izgleda da je to moja misao. Mada možda zvuči kao razvojni put nekog južnoameričkog fudbalera. Ako slučajno prepoznate ovu misao, molim javite mi u komentarima, da se ne uobrazim kako sam mudra.

A sada lista:

1. Nemoj reci mami kod kuce smo sami

Ovu listu počinjem sa jednim sasvim tipičnim zapletom, sa morbidnim elementom iznenadne smrti vremešne bebisiterke koja je zagorčavala život klincima.

2. Vestica tinejdzerka

Mislim da smo ovaj fim najviše puta pogledale. Tipičan tinejdž film o mukama srednjoškolke koja nije popularna, a na kraju, pomoću magije, završava u naručju glavnog frajera ragbiste. Najozbiljnije smo izgovarale magične reči, naravno, pazeći da ne pretvorimo nekoga u psića, kao u filmu. Danas bi glavni frajer bio ovaj nerd sa cvikama, hipsteri su pobedili ragbiste.

3. Devojke žele samo zabavu

Obozavale smo SJParker, muziku iz filma, i naravno plesne scene, koreografiju sam znala napamet. Scena kad časna sestra gimnasticira na konju.

4. BMX banditi

Nešto stariji film koji se gledao sa braćom i drugovima. Naravno, imali smo i bmx mahine i skejtove, odrasli su nam napravili rampu ispred kuce u pravom amerikana predgradju Novog Sada, na Avijaciji, pa je identifikacija sa likovima bila skoro potpuna. Isto vazi i za

5. Heroji skejtborda (Thrashin’)

6. Ne tupi Frede

Kakav zabavan film! Prosto sam pozelala da flipnem i imam zamisljenog prijatelja!

7.Draga smanjio sam decu

Koliko nas je tripovao ovaj film, da smo u parku zamisljali da smo smanjeni te da je drvece zapravo trava. Posebna odvratnost iz filma mi je ostala u secanju, a to je žuti polen na licu ovog klinca.

8. Nekad i sad

Film se pojavio već na kraju ovog perioda, ali je divan, o drugarstvu, o devojčicama, avanturi, i naravno amerikana now and then.

9. Modern girls

Po naslovu se ne secate ovog filma iz osamdesetih, ali sam sigurna da ako ste voleli filmove gde devojke, drugarice razlicitih profila odlaze u ludu noc, sigurno vam je i ovaj dopao u ruke. Klupska scena osamdesetih, frizure i kulnes.

10. Džumandži

Klasik. Scena sa majmunima koji urnišu kuhinju.

11. Kovrdžava Su

Voleli smo pricu o simpaticnim siromasima koji uspevaju da se domognu udobnog kreveta i topline bogataskog srca. Mislim da sam u tom filmu prvi put videla mobilni telefon, a i naucila americku himnu, koju peva malena Sue u mraku.

12. Shag

Film u kome se radnja odvija u šezdesetim, želela sam takve frizure, haljinu i igranke. Još jedan u nizu na osnovu kog smo zamišljale sebe kao devojke, i čega su se barbike igrale. Onda je dosao i legendarni

13. Cry baby

Džoni. Rokabili. Fashion.

14. Groblje kucnih ljubimaca

Čudno mi je da nije više horora na ovom spisku, pošto nam je to bio omiljeni žanr. Ovaj je baš ostao u sećanju kao jeziv, oživeli mačak i dečak, scena sa kamionom, jeziva atmosfera, napetost naših mladih živaca.

15. Poltergeist( Kućni duh)

Najistripovaniji horor iz sećanja, ove godine izlazi rimejk, ali sudeći po traileru nista posebno, ovaj klasik ostaje na tronu, verujem da svi pamte devojčicuu ispred televizora, crve, suludi vetar, pajaca i komunikaciju sa duhom kroz svetlosne snopove.

16. IT

Ovaj je bio toliko strašan da nisam smela sama da ga pogledam. Već na samom pocetku kada se pomalja rugobno nasmejano lice klovna iza raširenog veša, ja sam odlagala ovaj film za neki drugi put.

17. Užas na londonskom mostu

Prica o Džeku Trboseku, mislim da je bio televizijski film pošto ga nismo uspevale pronaći u video klubu kasnije, koji smo krišom gledali iza kauča na kom su sedeli odrasli, posle kog svaki šuš i kvrc u tami postaje mali užas.

18. Smrt mi lepo stoji

Odlicna glumačka ekipa, komedija sa morbidnim pogledom na večnu mladost. Rupa u stomaku Goldie Hawn, prva asocijacija.

19. Sirene

Obozavali Cher i Winonu Ryder u filmu o sasvim netipicnoj kevi i odrastanju. Dok sam mrzela Male zene.

20. Telohranitelj

Ne sećam se detalja, mene nije posebno pržio ovaj film, ali svi su u jednom trenutku u leksikonu napisali da im je omiljeni, pa je na listi, kao i

21. Univerzalni vojnik

22. Moja devojka

Legendarna pesma, simpatični klinci, morbidni elementi se često provlace kroz listu, šta ja znam, valjda nas je fascinirala smrt.

23. Bikini island

Ovog filma se jako dobro sećam, manekenke se takmiče koja ce završiti na naslovnoj strani, slikanje na ostrvu gde kreću misteriozna ubistva. Strasan treš.

24. Puter od kikirikija

Slika stršno kosatog dečaka.

25. Neverending story

Ovo je klasik. Želim da ga uskoro pogledam sa sinom. Odličnjak.

26. Vikend sa mrtvacem

Morbidna komedija, opet, kad si klinac sve je to ok, i mrtvac, i žurka, plaža i curka.

27. Dama u belom

Horor koji sam smela da gledam sama. Neka litica, vijori bela tkanina, dete pored prozora u noći…

28. Maneken u akciji

Srednjevekovna legenda, ogrlica koja zaledi princezu i lansira je u devedesete kao lutku iz izloga. Kada joj frajerčić skine ogrlicu ona oživljava i romansa počinje. I da, onaj fanki afroamerikanac.

29.Willow

Opet neki srednji vek, patuljak spasava bebu od mračnih sila.

30. Ski school

Mislim da ipak nisam bila ciljna grupa ovog filma, mrzim skijanje, puno golih sisa, ali tipični zapleti su me ipak privukli da pogledam par puta.

31. Legenda 

Ovog se slabo secam, ali je bio neki čarobni vrt, konj beli, presijava se cvece, i najednom neki crveni djavo uzima Lili, a Tom Kruz je spašava.

32. The Craft ( Kučke iz Istvika)

Vešticarenje, omiljena tema, srednjoškolke koriste magiju za obračun sa popularnom ekipom, ali stvari odlaze predaleko. Celo leto sam se šminkala kao Nensi.

33. Little shop of horrors 

Samo pamtim biljke mesožderke koje pevaju.

34. Romi i Mišel

Ovaj je izašao ’97, ali sam ga mnogo zavolela. Mira Sorvino i Liza Kudrou, odlaze na godišnjicu mature. Super autfiti, izmisljotina da su uspele u zivotu, super tres, dobra gluma.

36. Kupoglavi

Ne sećam se detalja, ali kupastih glava ljudolikih vanzemaljaca da. Šta smo mi sve gledali…

37. Moja mama je vukodlak

Ona scena kada brije noge zauvek u pamćenju.

38.Weird science

Kad njih dvojica kompjuterski naprave savršenu ženu. Imaginarni futurizam i fascinacija kompjuterima.

39. Ko je smestio Zeki Rodzeru

Fatalna Džesika, crtać i film. Ko najbolje nacrta Džesiku, taj je car.

40. Bogovi su pali na teme

Fascinacija Afrikom i Koka-kolom.

41. Stand by me

O dečacima, misterioznim bićima.

42. Moja maćeha je vanzemaljac

Kim Besindžer kao vanzemaljka koja u torbici krije uredjaj za komunikaciju sa višom inteligencijom. Ultimativni outfiti, posebno crveni šešir.

43. Smešna strana istorije

Iako iz 1981 ovaj smo otkrili i zavoleli zbog istorije. Ili smo istoriju zavoleli zbog filma.

44. Planina boga ljudoždera

Uopšte mi nije jasno kako je ovaj film završio u našim rukama. Strašniji od svakog horora, avanturistički treš sa jezivim scenama usmrćivanja životinja, u kome glavna junakinja umesto da bude pojedena postaje centralni kult kanibalskog plemena. Mislim da samo deca iz moje škole znaju o čemu pričam, pošto me svi na pomen filma pogledaju onim začudjenim pogledom, kao kad umesto rajsfešlus kažem cibzar.

45. Supergirl

Super devojka u suknjici bori se sa silama mraka. Tako ću i ja kad porastem.

46. Ludo putovanje Bila i Teda

Avantura kroz istoriju pomoću vremenske mašine. Nervirao me Kianu, ali sam ipak gledala.

47. Šunka šunka

Prvo nam nisu dozvolili da iznajmimo ovaj omaž požudi, bili smo ispod crte prihvatljive zrelosti, ali naravno, radoznalost ne poznaje granice, ipak smo se dokopali kasete i zbunjeno piljili u odrasle radnje. Slično i sa

48. Niske strasti

49. Dan mrmota

Prvo smo čuli za frazu, a zatim i gledali na repeat, kao da smo u Danu mrmota.

50. Nije lako sa muškarcima

I na kraju, jedini domaći reprezent amerikana lifestyla, koji prevazilazi okvire, sjajna gluma, replike koje se i danas citiraju.

 

To bi bilo to od mene, očekujem u komentarima da date svoj doprinos, podsetimo se jos nekih filmova sa pocetka iz ovog perioda, koji su se gledali po nekoliko puta i koji su figurirali kao omiljeni po leksikonima.

Kiss

Please like & share:

Igrala sam Labudovo jezero kod Severine na svadbi

Danima unazad nisam mogla da prestanem da se smejem. Od trenutka kada me je Jovanica zvala da me pita da li hoću da radim na svadbi Severine i Kebinog sina, preko proba, upoznavanja sa rediteljem čitavog eventa, avangardnog umetnika savremenog evropskog teatra Tomaža Pandura, pa sve do izlaska na podijum.

Nedelja je veče. Hladno, mirno i mračno je u parku dok šetam kuče, i prebiram po glavi da li sam sve pripreme obavila, mužu dala sve instrukcije za uspavljivanje dece,  spakovala radnu odeću, koktel haljinu, špic patike, štikle, šminku, šnalice, sve na š. Razmišljam o tome kako je kao i svako drugo normalno veče, a uopste nije, i kakav li tajni život imaju moji sugradjani koji se isto doimaju kao ja, kuda li idu nakon uobičajenih radnji. Idem sedmicom, dobro je, španac je došao, probijam se kroz novobeogradsku ledinu, prolazim kroz Savograd i stižem do Crown Plaze, odmah pored je glamurozna šatra ispred koje je parkiran okićeni stojadin, ok, ulazim.

“Dobro veče.” Obezbeđenje je na gotovs, neće da me puste, sumnjivo im da nisam neka novinarka kažu Kurira ili Informera. Pokazujem špic patike i puštaju me. Smejem se u sebi, jer i jesam ovde na neki način na novinarskom zadatku, samo što nisam od te vrste. Zapravo, moj poriv da budem na tom mestu jeste sasvim istraživacke prirode, oduvek sam volela socijalni avanturizam, da svaki milje osetim iznutra, a pogotovu što sam odmalena volela da budem kraljica treša. A ovaj event je prevazišao svaki treš, nadišao sve okvire uobičajenog tezgarenja nas umetnika. Idem uz stepenice gde su svi izvodjaci, osoblje, muzičari, ćao drugarice labudice, lagane su pripreme u toku, a iz sale se ori aplauz nakon numere iz mjuzikla koji su na bis odigrale kolege iz Pozorista na Terazijama.Šminka, frizura, odozdo se vec čuje spontani teški narodnjački program, čujem Dzej se na stolicu popeo, dok pripremamo perje za glavu. Severina je osmislila svoje venčanje kao pozorišnu predstavu post -postmodernog Balkana, gde se u šatri mešaju treska, sarma i opera, gde ispred plišanih kulisa defiluju narodnjaci dok nas ona posmatra sa velikog led ekrana, pošto se sve snima, realnije je od realnog. Ništa, malo se poremetio program, ne može ni veliki Tomaž Pandur da drži pod kontrolom naše narodnjake. Mada nisam sigurna da je bila baš toliko dobra žurka jer mislim da je ceo taj melting pot malo zbunio ljude, glamur, sarme, umetnički program, prase i cela pompa oko zabrane slikanja.

Spremamo se, oblacimo pačke, zagrevamo se, gosti koji nas vide su oduševljeni, hej pa to će im možda biti prvi put da vide balet posle obaveznog vaspitnog odlaska u pozorište iz davnih srednjoškolskih dana. Nista, idemo na nastup. Hladno je, šatra propusta promaju, hladnoća nas drži budnim, čekamo muziku, prolaze razni selebriti gosti, žele da nas vide. Ali ne, kaže Tomaž, vodi labudice gore, služe prase, ne moze prase i balet. Čekam i smejem se. U tom momentu sadržana je sva moralna dilema ovakvog tezgarenja. Ali hej, mi donosimo art u kič milje, dok ima toliko onih koji donose kič u naš umetnicki krug, tako da mi ipak imamo jedan prosvetiteljski zadatak, za razliku od ovih drugih primera i primeraka.

I evo ga, trenutak je naš, ide Čajkovski, šušte naše pačke, lupkaju špic patike. U tišini estrada posmatra balet, dok nas zadovoljno, ozareno, pomalo iskrivljeno Severinino lice posmatra sa velikog ekrana. A da, i mladoženja je tu. Samo beli, 2. čin, nipošto ne spominjati Crnog labuda, dalji zaplet u libretu sa preljubom nećemo ovog puta. Par labuđih zamaha, adagio, plava svetla, puno kamera i fotoaparata, svetlucanje šljokičavih toaleta gošći, svečano je u tom momentu, prase je već pojedeno. Kaze hvala, nakon toga aplauz, ne duboki već sasvim mali naklon publici, i nazad u odaje. Brzinom svetlosti skidam pačku, perje sa glave, već je ponoć, pretvoriću se u bundevu, navlačim koktel haljinu i štikle, kod Jovanice na uhu jedna mindjuša kod mene druga, silazimo među goste, čaša vina belog, minglujemo se kroz masu i političarski polusvet. Na ekranu snimak Kebe iz devedesetih kako poluartikulisano đuska i peva a pored njega sincic Igor. Ja sam onda otišla, a Brena je zapevala na podijumu i bila je žurka, kraljica jugoslovenskog folka je podigla masu, “sanjam da sam s tobom”, antologijska pesma i spot. Iz taksija trčim kod mojih dečaka. Mirno je, pas maše repom, svi spavaju. Život ide dalje, kupiću sebi nove čizme.

Please like & share:

DIY rodjendanska žurka i moje iskustvo animatorke

Moj sin prvenac napunio je pet! I ovaj put smo odlucili da ne pravimo proslavu u igraonici, jer smo mi bas kul i zelimo da budemo originalni. Sada nakon tog iskustva kazem, ne moramo sledece godine da pravimo zurku uopste, mozemo da proslavimo rodjendan negde daleko, daleko u nasem malom krugu! Deca su sve zahtevnija sa oceivanjima od zurke, igraonice su postavile ocekivanja i hajde sad priskocite! Uglavnom, plan je bio sledeci: imamo na raspolaganju dve sale, jedna za decu, druga za roditelje, necemo se kulinarski mnogo dokazivati kao za prvi rodjendan malenog I, porucicemo pizze za velike i male, torte cemo sami, jedna keks torta druga, po zelji slavljenika od ananasa i kokosa. Recept pogledajte ovde. Muzika? Hajde da napravimo playlistu nasih omiljenih pesama sa nasih spontanih kucnih djuskanja. Slobodno ukradite ideje

Neke pesme sam sasvim slucajno otkrila dok sam tragala za tresh pesmama iz devedesetih, i kao naj naj pesmu pronadjem Kolibri hor sa Marcelom “Sving bajka” koju obozavamo, svaki dan je pustamo.

Ok, to je sredjeno. E sad, igre? Kako bez lavirinata i cuda silnih igraonicarskih preziveti deciji nalet energije? Ovako: razapela sam sarene konopce za susenje vesa, kao snopove laserske da bi na kraju deca stigla do “dijamanta”, a ne smeju da konopac dodirnu, ko dodirne, ispada! Dalje, igra lukave lisice, jedno dete zmuri i otpeva lukave lisiceeee dok druga deca prilaze ovom sto zmuri i kad se okrene ne sme da vidi da se iko mrda. Klasicne igre, corave bake i muzicke stolice su pravi hit i dalje!

Naravno, neko mora biti animator. Ok, lako cu ja to, uzmem packu baletsku iz pozorista, nasminkam se na princezu i zurka pocinje!

Ljudi moji, koliko je sve to zabavno i tesko. Deci drzati paznju i cuvati ih od samih sebe je teze nego odigrati 4 cina Labudovog jezera! Bilo ih je dvadesetak, glasnih, nestasnih i nije ih bilo lako ubediti da se podrede pravilima igre. Na samom pocetku mi je autoritet opao kad mi je jedan slatki decak rekao “Znam ja da ti nisi princeza, ti si samo V-ova mama!”. Igre i djuskanje su se nizali, ja sam i usput jos i stigla fotkati, i kad je zurka pocela polako da izlazi van predvidjenih okvira, setim se ja trika! Iz igraonica! Drugari, ko voli crtanje po licu?!? Juhuuu! Posedali su kao macici mirni, cekaju svoj red, ja sta cu, kreon, karmin, senka i idemo. Hoce drakulu, dinosaurusa, Elzu, kostura, tigra, leptira! Uh. Uspela sam. Tortaaaaa! Tada sam predahnula, i kao pravi reprezent meseca u biku uzivala ih gledati kako jedu torte iz nase kuhinje, bez onih uzasnih plavih vestackih nijansi koje preovladjuju na decijim tortama, torta u obliku torte je meni jedino prihvatljiva opcija, sta cu moram biti malo staromodna keva!

Zakljucak je da se trud isplati, metaforicki i bukvalno jer koliko cujem deciji rodjendani su postali ozbiljna stavka, izadje ljude i po 700 evra ovakav dogadjaj, tako da ukoliko imate neku opciju sa slobodnim prostorom, moja preporuka je da se vredi potruditi, jer mislim da u moru istovetnih prostora i koncepata deci ostaje u secanju autentican dozivljaj. Raspitajte se o opciji rentiranja prostora u vasoj okolini, osmislite igre pomocu Pintresta i blogova, napravite playlistu, ukoliko svirate neki instrument iskoristite to, napravite lutkarku predstavu, ukoliko slavite rodjendan u periodu toplijeg vremena, razmotrite vikendice, poljane, dvorista, dozvolite da vam vase dete daje predloge i neka se i ono samo angazuje u osmisljavanju, bice tu i mnogo nerealnih ideja, ali vredi poslusati. Barem ustedite na torti i napravite je kod kuce, provezbajte par puta godisnje, bice sigurno bolja od kupovne! Mada kada smo pokazali tortu od ananasa koju je zahtevao, nas slavljenik je bio u fazonu kakav ananas nisam to hteo, hteo sam od vanile!?! Sve u svemu, uzivajte u odrastanju vasih mladuncica, ucestvujte dok jos mozete, jer vrlo brzo ce nas odbaciti kao blamantne elemente iz svojih okupljanja!

Kiss,

S.

Please like & share: