Searching for "vencanje"

venčanje

Tog dana padala je strašna kiša. Na venčanje smo kasnili pola sata, K i V su pokisli u traženju parkiranog auta, Jovana i ja smo preobuvale patike za trčanje, matičarka je zbrzala tekst dok nas je iz socijalističke sale promatrala Desanka Maksmović. Prvi ples odigrao se na pijaci, uz pesmu Da si moja devojčica živela bi k’o kraljica. 

Please like & share:

Igrala sam Labudovo jezero kod Severine na svadbi

Danima unazad nisam mogla da prestanem da se smejem. Od trenutka kada me je Jovanica zvala da me pita da li hoću da radim na svadbi Severine i Kebinog sina, preko proba, upoznavanja sa rediteljem čitavog eventa, avangardnog umetnika savremenog evropskog teatra Tomaža Pandura, pa sve do izlaska na podijum.

Nedelja je veče. Hladno, mirno i mračno je u parku dok šetam kuče, i prebiram po glavi da li sam sve pripreme obavila, mužu dala sve instrukcije za uspavljivanje dece,  spakovala radnu odeću, koktel haljinu, špic patike, štikle, šminku, šnalice, sve na š. Razmišljam o tome kako je kao i svako drugo normalno veče, a uopste nije, i kakav li tajni život imaju moji sugradjani koji se isto doimaju kao ja, kuda li idu nakon uobičajenih radnji. Idem sedmicom, dobro je, španac je došao, probijam se kroz novobeogradsku ledinu, prolazim kroz Savograd i stižem do Crown Plaze, odmah pored je glamurozna šatra ispred koje je parkiran okićeni stojadin, ok, ulazim.

“Dobro veče.” Obezbeđenje je na gotovs, neće da me puste, sumnjivo im da nisam neka novinarka kažu Kurira ili Informera. Pokazujem špic patike i puštaju me. Smejem se u sebi, jer i jesam ovde na neki način na novinarskom zadatku, samo što nisam od te vrste. Zapravo, moj poriv da budem na tom mestu jeste sasvim istraživacke prirode, oduvek sam volela socijalni avanturizam, da svaki milje osetim iznutra, a pogotovu što sam odmalena volela da budem kraljica treša. A ovaj event je prevazišao svaki treš, nadišao sve okvire uobičajenog tezgarenja nas umetnika. Idem uz stepenice gde su svi izvodjaci, osoblje, muzičari, ćao drugarice labudice, lagane su pripreme u toku, a iz sale se ori aplauz nakon numere iz mjuzikla koji su na bis odigrale kolege iz Pozorista na Terazijama.Šminka, frizura, odozdo se vec čuje spontani teški narodnjački program, čujem Dzej se na stolicu popeo, dok pripremamo perje za glavu. Severina je osmislila svoje venčanje kao pozorišnu predstavu post -postmodernog Balkana, gde se u šatri mešaju treska, sarma i opera, gde ispred plišanih kulisa defiluju narodnjaci dok nas ona posmatra sa velikog led ekrana, pošto se sve snima, realnije je od realnog. Ništa, malo se poremetio program, ne može ni veliki Tomaž Pandur da drži pod kontrolom naše narodnjake. Mada nisam sigurna da je bila baš toliko dobra žurka jer mislim da je ceo taj melting pot malo zbunio ljude, glamur, sarme, umetnički program, prase i cela pompa oko zabrane slikanja.

Spremamo se, oblacimo pačke, zagrevamo se, gosti koji nas vide su oduševljeni, hej pa to će im možda biti prvi put da vide balet posle obaveznog vaspitnog odlaska u pozorište iz davnih srednjoškolskih dana. Nista, idemo na nastup. Hladno je, šatra propusta promaju, hladnoća nas drži budnim, čekamo muziku, prolaze razni selebriti gosti, žele da nas vide. Ali ne, kaže Tomaž, vodi labudice gore, služe prase, ne moze prase i balet. Čekam i smejem se. U tom momentu sadržana je sva moralna dilema ovakvog tezgarenja. Ali hej, mi donosimo art u kič milje, dok ima toliko onih koji donose kič u naš umetnicki krug, tako da mi ipak imamo jedan prosvetiteljski zadatak, za razliku od ovih drugih primera i primeraka.

I evo ga, trenutak je naš, ide Čajkovski, šušte naše pačke, lupkaju špic patike. U tišini estrada posmatra balet, dok nas zadovoljno, ozareno, pomalo iskrivljeno Severinino lice posmatra sa velikog ekrana. A da, i mladoženja je tu. Samo beli, 2. čin, nipošto ne spominjati Crnog labuda, dalji zaplet u libretu sa preljubom nećemo ovog puta. Par labuđih zamaha, adagio, plava svetla, puno kamera i fotoaparata, svetlucanje šljokičavih toaleta gošći, svečano je u tom momentu, prase je već pojedeno. Kaze hvala, nakon toga aplauz, ne duboki već sasvim mali naklon publici, i nazad u odaje. Brzinom svetlosti skidam pačku, perje sa glave, već je ponoć, pretvoriću se u bundevu, navlačim koktel haljinu i štikle, kod Jovanice na uhu jedna mindjuša kod mene druga, silazimo među goste, čaša vina belog, minglujemo se kroz masu i političarski polusvet. Na ekranu snimak Kebe iz devedesetih kako poluartikulisano đuska i peva a pored njega sincic Igor. Ja sam onda otišla, a Brena je zapevala na podijumu i bila je žurka, kraljica jugoslovenskog folka je podigla masu, “sanjam da sam s tobom”, antologijska pesma i spot. Iz taksija trčim kod mojih dečaka. Mirno je, pas maše repom, svi spavaju. Život ide dalje, kupiću sebi nove čizme.

Please like & share:

Polaroid sećanje

Danas slavimo nasu godisnjicu! Klik ovde i ovde ako vas zanima kako je izgledalo nase vencanje i slavlje.

Volim svaki dan naseg malog sveta, lepotu imaginarnog mesta gde cemo da zivimo, rolerkoster od cega cemo da zivimo, slobodu da ratujemo ponekad, ali ja da pobedim, zustrinu koraka ka novim zamislima, volim nasu istoriju, tvoje retke sale, jesen u nasoj ulici, predvidivost smene dana i noci pored tebe, nasu decu i psa kako trce u krug, volim kada sve osmislimo i kada nista ne uradimo, iskrenost i saucestnistvo u danima pred nama.

Please like & share:

Utisak nedelje, rođendan, sushi&cupcakes

Nisam baš puna utisaka od kad sam se vratila u majčicu Srbiju ali ipak postoje ljudi mesta i događaji pod čijim sam utiskom konstantno. Magično su se svi ti utisci koji sakupljam poslednje dve godine spakovali u proteklih nedelju i po dana. A pošto mi se može, menjam koncept nedelje u koncept nedelja i po i krećem od prošle subote (does this make any sense?).

1.  Ko me zna, zna da venčanja i ja nismo best of friends ali prošle subote,  A+B, Imanje 4Pera, free spirit, boho chic, ljubav, cveće, leto i prijatelji, puno mojita… skoro su me ubedili.

10953195_10207196835188041_398670650138772314_n
2. Silvijin poklon post Kosti za rođendan, priceless!

3. Svake godine dođe dan kad si stariji. Neko je napravio sistem godina i nešto ti broji (samo kad bih znala ko je taj!). Ove godine, nakon dobro utvrđene 30te, došla je 31. Evo već par dana je prošlo i izgleda da se ništa od tragičnog što sam zamišljala neće desiti.
Neplanirano čekanje rođendana odigralo se u Radionici dok smo pratili A na honey moon. Bliskost, ljubav, drugari, novi i stari, souffle u ponoć… zaleđena torta nakon 1am od potpunih stranca…
Akcenat je na Radionici, ukoliko niste bili, pravac na dno Dobračine (59b)!!! Jedini disko trotoar, fantastičan enterijer, još bolji kokteli…a hrana, mmmmm, kad vam ja kažem! Saturday Sidewalk, Funky Matinee, Funky Kitchen, Wine Jam, Friday Special… samo birajte!
Collage

 

4. Rođendan, jul, vrućina, nema mora… a navikla sam na more. A onda su u naš život ušetali S, čovek koji se stalno smeje,  njegovi psi M&H i gospođa A, lady horse koja sigurno misli da je kućna maca… Oni žive na Imanju 4 Pera, uživaju u prirodi, karipski plavom bazenu, organskoj klopi, suncu, voću, lepoti. Na 4Pera možete odmarati, slaviti, praviti venčanje, žur, možete prespavati u nekom od apartmana, možete se sunčati, kupati, meditirati. Nekada je provod organizovan, nekada ga vi organizujete ali svakako se morate najaviti nekoliko dana ranije da bi vam kapija ovog raja bila otvorena. Sve informacije pronaćićete na FACEBOOK stranici. Srećno!

Collage

5. Nakon teške sunčanice i duboke fjake, došlo je vreme za mini party na najlepšoj terasi u Krunskoj, pod vedrim nebom i u društvu najbližih. Glavni utisak – iz godine u godinu krug se sužava, ljubav je veća a veze jače. Volim svoj mali krug, što je manji više me steže i više me voli. Sa onima sa kojima ne delimo grad ili državu ali delimo ljubav našli smo se te večeri gledajući u iste zvezde.

Screen Shot 2015-08-15 at 11.18.55
6. Nismo samo pili, nešto smo i jeli. Napokon dobar sushi u Beogradu, utisak koji traje već dve godine, a baš su se meni nekako uselili ispred kuće. GO sushi u Svetozara Markovića 38, za nas koji se ne snalazimo van kruga dvojke, za popodne, za uveče, za rođendan…

7. I naravno, neizbežne na svim događajima koji su mi važni, Хангри капкејк. One NE misle da je cupcake ustvari muffin sa šlagom, znaju šta su red velvet i devil’s cake, a njihove cupcakes nakon rođendana jedem za doručak, ručak i večeru dok se ne prevrnem.

Nek kaže neko posle da ne jedem…


I da zaključim, na popularan način, pinterest citatom:

 

fd70b40d632d2c78e118e448fa25f929

 

A mom krugu da poručim – WHAT IF I HAD NEVER MET YOU?

 

 

Please like & share: