Ada Bojana sa decom

Kakva je Ada Bojana? Predeli poprilicno dobro ocuvane divlje prirode, sa postapokalipticnim prizvukom, nisko rastinje, vetrovito more, krupan tamni pesak, na granici ruznoce, ocaravajuca ravnodusnost prirode, sa ljudskim faktorom koji nije mnogo isao uprkos samoj atmosferi toposa. Mada, ima i toga, ali nije jos uvek nadvladao, ili smo mi pobegli na vreme, a neki kazu i da smo zakasnili par godina. I veliki smo propust napravili sto nismo isli u improvizovani kamp u okviru Kiteloopa, buduci da smo vecinu vremena proveli u hladu njihove trske, u opustenom savremenom plemenu mladih ljudi sa i bez dece, uz super muziku i ok klopu. Sledeci put, sator i buhara tepih ispred. Moj copor nije bio odusevljen rekom, skroz smo izignorisali taj element, ok je to usce, trska, sumica i ilegalni restorancici, super je sto postoji i ta opcija mozda za izlet, no nije presudno bilo biti u sojenici, buduci da vam ipak za svako pomeranje ka moru treba auto, jer je put do plaze izuzetno izlozen suncu.

I da, sta je najlepse na Adi Bojani? Sloboda dece. Pesak, talasi, hvatanje pauka, frizbi, ljuljaske, kendame, igranje Minecrafta u podne, nizanje narukvica, igra sa psima, macevanje, hodanje po traci, zmajevi, vodeni pistolji, rade zapravo sve ono sto je i nama zabavno… Samoorganizovana deca sire na tom mestu neki duh slobode, uzvracaju poverenje koje im je dato da mogu da rade svoje stvari, bez razdvajanja od odraslih, bez getoizacije detinjstva kroz posebno namenjena mesta, ona su tu, sveprisuna u situaciji, a opet bez tereta konstantnog nadziranja ili animiranja, slobodna da za sebe i medju sobom sprovode svoj dan. Cak i malci, kao sto je I, su mnogo spokojniji nego bilo gde, idu za vecima kao pacici, idu iz ruke u ruku pripadnika privremenog plemena, upijaju nove glasove i lica, I je spavao na peskiru usred desavanja i glasne muzike kao nikad do sad, dok sam ja kontemplirala, uz kafu i more, o svim onim tekstovima na blogovima na temu letovanja sa decom sa prizvukom katastrofe u najavi, gde se majke unapred iskukase kako im nema spasa ni odmora. Mislim, nije da nismo spominjali all inclusive, jer deca su stalno gladna i zedna, ali…u nekom drugom zivotu, mozda.


 I kraju, sta se sve moze raditi na Adi, pored ociglednog? Hmm, pa moze se ici do uvale Valdanos, ne zbog plaze posto nije nista posebno, vec zbog samog puta koji se spusta ka moru okruzen visevekovnim maslinjacima, cudesnih li stabala, pa usput svratiti do Ulcinjskog starog grada, setati po mraku, ali po pravom mraku kakav je u sumici oko reke, sa lampom u potrazi za cudesnim svetom insekata, nositi malo dete u marami po sumraku kroz plicak, zaustaviti sirenje otrova ribe-pauka koja svojom bodljom vrsi selekciju turista ( Ana Rodic, Ubistvo, misterija, ljubav, avantura, reklma) koja zivi u pesku u plicaku, oprez, vrelim peskom ili vrelom vodom uz dupli dzek napasti mesto uboda, jesti u Donjem Stoju u restoranu Aquarello, na samom ulazu/izlazu u centar naselja, za samo 5 evra probajte teletinu ispod sacha, a i pizze iz peci na drva, nastavite niz…

A kako je vama bilo na moru?

Please like & share:
Please follow and like us:

Leave a Reply