Archive of ‘art’ category

Kad balerine progovore

Dokumentarna predstava “Balerine” koja je nastala u koprodukciji Foruma za novi ples SNP-a i Studentskog kulturnog centra Novi Sad, imala je svoju premijeru još davne 2014. godine, i tek pre nekoliko dana, u okviru Festivala koreografskih minijatura, uspela sam da ulovim trenutak za sebe i da pogledam intrigirajucu koncept predstavu u kojoj balerine progovaraju o onome o čemu se uglavnom ćuti ili preuveličava, o životu unutar naše profesije.

Predstava koja konačno govori surovo o istini koja je daleko od patetičnih stereotipnih ili čak horor zapleta kakvi su se mogli videti u holivudskim i evropskim produkcijama filmova i serija poput “Crnog labuda” “Un paso adelante”, “First position””Flesh and bone”.., i koja sa toliko dokumentarnog šarma približava našu dimenziju postojanja najslučajnijem prolazniku koji eventualno prepoznaje našu umetnost na osnovu nekih bledih asocijacija, špaga, roze, špic patike, Labudovo jezero, helanke, kurve, homoseksualci.

Osam balerina na sceni kroz autentičan tekst i koreografisane sekvence (Olivera Kovačević Crnjanski- koreografkinja) sprovode publiku kroz naš razvojni put od zavedenih devojcica do zrelih umetnica, kroz hodnike baletske škole i pozorišta, kroz sale sa ogledalima, gledalište, trpezarije i jelovnike nikad dovoljno mršavih devojcica i žena, kroz scenu, garderobe, vežbanje i lečenje žuljeva na prstima, kroz šalter PIO fonda gde ne prepoznaju delatnost igrač savremene igre, kroz takmičenja, scene dualnosti vilinskih bica i dobrih riba od krvi i mesa, plantaža malina na kojima rade mlade honorarno angažovane balerine koje ne primaju platu preko leta…

Jezik predstave je izuzetno dobro kalibrisan, jer one ne kukaju a govore strašne činjenice, on je predstavljački a nije banalizovan u otkrovenjima, ogoljava profesionalni život a ne ukida magiju razloga opstajanja i uživanja u plesu, izuzetno vešto koristi ilustrativnost pokreta i igranje rečima, proziva publiku ali je ne psuje, ne odbija od sebe već humorom i bliskošću sa zadihanim i glasnim izvodjačicama vodi ka daljem interesovanju za još i još baleta.

Pri kraju ovog igrokaza, u maniru cele predstave izvode uprošćenu verziju Labudovog jezera, paradigmu tematike koju obradjuje klasičan balet a koja je bajkovito i uglavnom lako štivo, u kome se žene pretvaraju u nadnaravna bića, kao potpuna suprotnost malopre ispričanim svakodnevnim mukama žena od krvi i mesa, majki, zaposlenih na odredjeno ili neodredjeno sa malim platama i žuljevima za koje imamo najmaštovitije narodne lekove. Izvodjačice negde na kraju predstave kažu da su one sportistkinje koje žive kao glumice. Da li su glumice pametnije jer govore tekst? Da li su balerine glupe jer se mnogo vise muče, mnogo više probaju, imaju manje plate, niko ih ne prepoznaje na ulici, i na kraju krajeva drama je na prvom spratu a mi na poslednjem, trećem? O da, balerine su izuzetne glumice, a što su i pokazale u ovoj zahtevnoj predstavi, jer su progovorile, i sasvim opravdale to pravo koje nam je oduzeto, pravo na rec, na tekst, a ne samo pamtomimsko ili telesno izražavanje situacija, stanja, emocija. Bravo devojke!

Posebno je šarmantan diskretni novosadski naglasak u izgovoru, a budući da sam ja odrasla u Novom Sadu i završilu školu tamo, zajedno sa nekim od izvodjacica, bilo mi je posebno blisko svako deklamovanje sa tim prizvukom koje me momentalno lansiralo u pomalo zaboravljena mesta i situacije iz školskih dana, od naravno pekare preko puta škole, glasa profesorke baleta do zaljubljenosti u igrače strance, naravno uvek interesantnijim od naših dečaka saboraca, kolega.

Posebno me fasciniralo da razmišljam kako je tekao proces rada na ovoj predstavi gde su verovatno puno različitih priča i detalja iz našeg života moje koleginice ukrštale i predavale na dalju obradu dramaturškinji i rediteljki Minji Bogavac koja iako je iz pozorišnog sveta, nije iz našeg, baletskog, jer koliko god pozorišni, dramski i baletski spratovi/sektori/univerzumi ipak su udaljeni,  toliko je dobro iskoristila dokumente, opšta mesta i stereotipe i satkala izuzetan vez stvarnosti, lepote, sistemskih problema, edukacije, humora, neke solidarnosti.

I sad, opet, zašto opstajemo u ovoj profesiji?

Parafraziracu sam kraj predstave, ljudi koji igraju su srećni, srećni ljudi igraju. Kada ste srećni zaigrate, zar ne? Kada ste poslednji put zaigrali?

To naravno ne znaci da kreatori naše kulturne politike treba da se oslone na samu činjenicu da ce uvek biti umetnika koji su srećni dok se bave stvaranjem, kao što je sad slucaj, jer bez institucionalne podrške ovako kvalitetnih predstava ima toliko malo i one su slučajnost i mala je šansa da ce opstati na repertoaru ukoliko se izdržavaju samo od prodatih ulaznica.

Dakle, ako dolazite u Novi Sad, ili ukoliko se najavi gostovanje u vašem gradu, kupite kartu za predstavu Balerine, poslušajte šta imaju da vam kazu ove divne devojke.

Za sam kraj kopiram tekst koji stoji kao predložak ili kao libreto, kao teaser o predstavi:

Све балерине су уморне. Све балерине много брину. Све балерине заједно не знају таблицу множења. Све балерине воле да играју. Све балерине воле да пуше. Не воле све балерине да пуше. Све балерине су контрадикторне. Све балерине воле кад их нешто боли, од рада. Све балерине воле да се одмарају. Све балерине воле да спавају. Све воле лекове против болова. Све балерине некад заиграју на улици. Све балерине чудно ходају. Све размишљају како згледају и да ли су добре. Све балерине плаше се да нису довољно добре. Све балерине имају укоснице. Све балерине знају да направе пунђу. Све знају да направе звезду. Све балерине могу шпагу. Све балерине упадају једна другој у реч. Све балерине воле аплауз. Све балерине воле пажњу. Све балерине имају комплексе. Све балерине имају трему. И нису све балерине глупе!

 

 

Please like & share:

VLOG Žizela; pogled iza kulisa


Dok se u javnosti govorilo o kontroverznom  koncertu Marije Serifovic u Narodnom pozoristu, mi smo vežbali i radili na nekim starim i nekim novim predstavama, i baš bih volela da je barem polovina sasvim opravdano zapanjenih gradjana istog dana kupila ili rezervisala kartu za neku od sjajnih predstava na repertoaru. Ili kada bi išao vic obrnuto od stvarnosti:

“Molim vas dve karte za Mariju.”

“Za Mariju Šerifović?”

“Ne, niste razumeli, za Mariju Stjuart.”

“A, nazalost, sve je rasprodato.”

Ok, igrali smo Žizelu, balet o nesrecnoj ljubavi, neostvarenoj zbog klasnih razlika, ljubavi koju je obavilo predanje da će svaka devojka koja umre pre svoga venčanja biti osudjena na vilinski život, da u šumi svake noći pleše sa svojim sapatnicama i presreće putnike namernike terajućiih na ples do iznemoglosti. Po mom osećanju, ovo je najlepši i najinspirativniji libreto klasičnog/romantičnog baleta, koji je napisao Teofil Gotje po pričama H. Hajnea i V. Igoa. Glavna junakinja je ovde višestruko eksploatisana, kao pripadnica potlačene klase biva zavedena od strane presvučenog pripadnika vlastele, zatim prestrašena predanjem da mora da se uda, jer u suprotnom je čeka večni zagrobni život šumske vile, i na kraju, kada joj se to stvarno i desi, ona potpada pod vlast nemilosrdne kraljice šumskih vila, koja ne dozvoljava oprost za zavodnika Alberta, niti za lokalnog šumara koji je iz ljubomore kumovao tragičnoj smrti Žizele. Retki romanticni scenario gde nema zarobljene devojke koju na kraju spasava muski junak i vodi je pred oltar. Vise o libretu i istoriji ovog baleta na ovom linku.

 

Ovo izvodjenje bilo je obeleženo novom podelom manjih i većih solo deonica, i čini mi se da je predstava bila odlična, što je publika na kraju i pokazala nesebičnim aplauzom.

Pogledajte VLOG koji sam snimila u toku predstave, u njemu se sadrzani svi elementi pripreme za izlazak na scenu, sminka, frizura, garderoba, zagrevanje i konacno igranje.

Uzivajte!

Please like & share:

Zaharova u Beogradu

Sinoc u Sava Centru nastupila je zvezda baleta Svetlana Zaharova sa Mihajlom Lobuhinom i Anom Tihomirovom, u baletu “Bajadera” sa baletskim ansamblom i orkestrom Narodnog pozorista u okviru BEMUS-a. U prethodnom postu na ovu temu videli ste kako smo se pripremali za ovaj veoma zahtevan zadatak, a sada nakon zavrsene predstave mogu da vam ukratko dam svoju impresiju o tom dogadjaju.

Nije nam prvi put da igramo sa Svetlanom, ali verovatno zbog toga sto sam sa izvesne distance iskusila  gostovanje umetnice ovakvog profila, ovaj put mi se cinila magicnijom nego ikada. Predstava je inace dosta kompleksna, sa puno statista, promena dekora, bogata solo i ansambl deonicama i predstavlja jedan od najzahtevnijih klasicnih baleta. Posmatrajuci sa strane, cini mi se da su moje kolege pogotovu u prva dva cina bili sasvim dorasli zadatku koji su imali. Slika iz treceg cina koja predstavlja “Senke” , kada glavni muski lik u kajanju pusi opijum i upada u halucinantni san u kom mu se prividja njegova ljubljena i njene 32 senke, bila je vrlo dobro izvedena, mada se nit i koncentracija sa pocetka predstave malo izgubila, no sve u svemu mislim da treba da budemo zadovoljni predstavom iza nas.

Gosti su bili maestralni, sto je publika glasno i pozdravila, ja sam bila potpuno odusevljena pamtomimskim dijalozima izmedju Gamzati i Nikije, u svakom momentu je bilo jasno sta se izmedju njih desava, naravno njihovu tehniku necu ni da spominjem, blestavost na sve strane i vladanje scenom. Jos jednu impresiju u vezi Svetlane zelim da vam prenesem, iako sam u vlogu rekla da mi je vec malo dosadila, jer tu perfekciju i dar posle toliko pogledanih njenih izvodjenja pocnete da dozivljavate zdravo za gotovo, ovaj put zelim da se ispravim. Naime, ovaj put ova zena je od dana kada je dosla u nasu salu, pa sve do kraja za mene izgledala kao neko nadnarvno bice, duh, hologram, njen pokret je toliko fluidan, toliko softverski, kao da nije zena od krvi i mesa, sto rece jedan moj kolega kao sa freske da je izasla. Oko nje je takva jedna tisina, zaista je neuporediva sa drugim ljudskim bicima u baletu, potpuno je fascinantna, i zaista je definise njeno ime, Svetlana. Uzivajte u videu koji sam vam pripremila, iz kulise snimljen adagio iz treceg cina.

Please like & share:

Utisak nedelje #Jovana po Amerikama

Nakon 8 letova, 4 autobusa, bezbroj metroa i neprekidnog jet lag-a, moj UStour za 2015. se završio. Dok gledam u plafon do 5 a.m. i sumiram utiske pitam se da li me oni drže budnom ili jet lag?

1.  Iako volim da otkrivam nove, uvek se vraćam starim mestima koja mi iznova oduzimaju dah. Grand Central Terminal 89E 42nd Street, NYC, mesto sastanaka, mesto rastanaka, smeha, suza, mesto uživanja, umetnost, istorija… taj trenutak kada prvi put iz podzemlja izađete i ugledate je u svoj njenoj raskoši. Zvezdano nebo, konstalacija zvezda, zodijak…Neki kažu da je konstalacija pogrešna a neki kažu da je to slika neba onako kako ga Bog(diskutabilno, neko već gore) vidi. Bilo kako bilo jedan pogled oduzima dah, otvara srce, maštarije, pogled u prošlost i budućnost.

2. 7. Velocity Dance Festival, na kom sam imala čast da nastupam uz najbolje koreografe i baletske igrače iz Washington-a. Kada dobiješ aplauz na otvorenoj sceni Sydney Harman hall-a i pomisliš da to nije big deal… razmisli još jednom:)
IMG_2660

3. The Washington Ballet, kakva kompanija! Main company, Studio company i škola u jednoj zgradi. Generacije i generacije igrača, učenici, početnici i njihovi uzori žive kao jedan organizam u nekoliko velikih, belih, osunčanih baletskih sala. U velikim kompanijama svako je dobrodošao, hvala na gostoprimstvu, hvala na divnim vežbama, hvala na druženju, naučila sam mnogo, nedostajaćete mi!
IMG_2657

4. Latin Heat!
Ovu sezonu TWB otvorio je programom pod nazivom ”Latin Heat” u Kenedi Centru. Omaž kulturi Latinske Amerike, marijači i argentinski tango uživo na sceni. šest baleta..
”5 Tangos” HansVanManen
”Bitter Sugar” MauroDeCandia
”Sombrerisimo” AnnabelleLopezOchoa
”La Ofrenda” EdwaardLiang
”Don Quichotte” MariousPetipa
”Juanita y Alicia” SeptimeWebre
Fantastični igrači, gotovo nemoguće dobar muški ansambl, publika… negde pozorište zaista ima smisla… Nadam se da ćemo ih videti uskoro na Beogradskom festivalu igre!

4. Sve čari jeseni i predtojećeg Halloween-a prisutne su na svakom koraku a moje novo otkriće je butternut squash ili squash u svim oblicima! Evo i nekih recepata!

5. Barcelona Wine Bar na više lokacija u DC-u, jao! Enterijer, vino, hrana, tapasi, usluga… ah ta usluga u USA, vredna svake napojnice! Ipak, pored svih latino specijaliteta, mama, Ognjena i ja smo uspele nekako da preteramo sa butternut squash-om:) Ako ste u prolazu, ovaj restoran obavezno posetite.

6. Urban Outfitters, o tome je suvišno govoriti, sigurna sam da su svi koji su se susreli sa ovim lancem prodavnica već odavno zaljubljeni a novitet koji sam ovaj put dovukla na naše prostore je Rosebud Multiuse Oil!

7. I za kraj, čarolija božićnih praznika koja se u Americi već uveliko oseća je i mene uhvatila! Prodavnica suvenira u Kennedy centru već je puna baletskih ukrasa, šećernih vila, božićnih drvaca i  krcka orašča u svim veličinama i bojama…u celom haosu pred aerodrom i povratak, ipak sam ukrala momenat sa mamom u kom smo verovatno obe na trenutak bile male devojčice balerine!

Utisak je da… sledi težak povratak u realnost!

J.

Please like & share:

Hot town, summer in the city

…kaže Joe Cocker.
New York, ni prvi ni poslednji put, dobro se znamo, volimo se. A kako se rastajemo? Svaki put deluje sve teže a zapravo je sve lakše jer znamo da smo okej, videćemo se ponovo.
Ova put pozdravljali smo se 24 sata.

7:00 a.m. Upper West Side
Ko rano rani uhvati tišinu, mir, sunce. Dobro jutro Upper West Side!
IMG_1796IMG_1797

8:00 a.m. 103rd & Broadway
Kada ti za dobro jutro već dobro poznati violinista u metrou odsvira Saint Saëns-a:) Mmmmm!!! Breathe in, breathe out, i dan može da počne. Mislim da mu je moj osmeh značio više od dolara kojima sam se zahvalila na ovom užitku.
IMG_1798

8:41 a.m. 350 5th Avenue*Empire State Building
Moja omiljena…po suncu, po kiši, kada se nebo spusti na nju, kada noću zasvetli… Došla sam da se pozdravimo rano dok još nema nikoga a ona onako lepa, okupana suncem…
vidimo se!
IMG_1800

9:00 a.m. 261 5th Avenue*Starbucks
Ne zbog kafe, ja kafu nikad nisam ni probala, ne zbog znamenja… jedeni je otvoren, još uvek se niko ne tuče u redu. Moj omiljeni protein brakfast čeka… Šta ću… lenja sam, Starbucks mi lepše iseče jabuku i rasporedi te proteine:)
8bdae8a56b014a8ba1ca624ce19ed856

10:00 a.m. 115 5th Avenue*Victoria’s secret 
Pokloni! Zato što su moje drugarice moji super anđeli i zaslužuju krila!
IMG_1810

11:00 a.m. 625 8th Avenue*Auntie Anne’s
Cinnamon& Brown Sugar Pretzel! Bila sam dobra, ostavila sam je za kraj. Pa šta?? Može mi se… pojela sam dve!
IMG_1813

12:00 a.m. Broadway
Nismo se mnogo družili ove godine ali moram da mu se javim, da me ne zabravi. “Mamma Mia!”se zatvara 12. septembra nakon 14 godina, tek sad vidim… “Phantom”i dalje na istom mestu sto godina, moj omiljeni St. James Theatre koji mi uvek izmami osmeh i podseti na prvi miris New York-a, prvi korak na Broadway-u, na “Hair”, na mamu, na Ivanu…
IMG_1814 IMG_1816
IMG_1818
IMG_1817

13:00 p.m. Red stairs*Times Square
E pa i ja jednom da se popnem! Sve kao neću, neću a godine prolaze, a i nije neka gužva, što je btw malo čudno za Times Square u ovo vreme. Ustvari, u bilo koje vreme.
IMG_1839

13:40 p.m. Times Square
Nisam se slikala 40 minuta nego sam morala još nešto da obavim. Pretoplo je već, da se vratimo na Cocker-a “All Around People Looking Half Dead Walking On The Sidewalk Hotter Than A Match Head”. Baš me buni što nema nikoga oko TKST ticket service-a… Radi! A nema nikoga…, ovo moram nekako da iskoristim!

14:00 p.m. Mamma Mia! poslednji put na Broadway-u, dva i po sata čiste sreće, odmora, air condition-a i muzike. Kakav savršen predah, ne mogu da verujem da sam pomislila da ću zaista da odem a da ne pogledam ni jednu predstavu?! Ćao Mama Mia! Vidimo se na Terazijama!
IMG_1825IMG_1836

17:00 p.m. 1412 Broadway*FLX NY
Sastanak sa mojim dragim Flexistretcher devojkama u njihovom midtown office-u. Pošto je život balerina biznismenki zabavan onda se sastanak pretvori u brzinski photo shooting na ulicama New York-a. Inače, moj BACKSTAGE dance store je jedini zastupnik Flexistretcher-a u regionu.
11947655_879080965479260_3910056796939185334_n

18:00 p.m. 1593 Broadway*Hershey’s
A kako da se vratim kući bez Reese’s-a i Kisses-a?! Dobro, možda sam malo jela i usput, pozdravljanja radi…
big-hersheys-chocolate

Nakon kratke pauze i pakovanja vreme je za naš poslednji dejt, New York&I.
Večera, koktel, romantika…

12:12 a.m. Brooklyn Bridge
I napokon, šetnja preko Brooklyn Bridge-a, ultimativni pogled na Manhattan koji nikad ne spava. Pola sata za razmišljanje i sumiranje utisaka, za nove planove i sanjarenje.
Collage
IMG_1859

01:00 a.m. 157 Lafayette*Colette
Pošto New York ne spava ne spavam ni ja, još jedno piće u Colette u Sohou uz savršen r&b i stare TLC hitove, nema veze što nisam dočekala da B. dođe, naljutila se tri puta i odljutila do ujutru, bilo je super.
11846625_1653277688226857_6669044257484665613_n

Posle ovog dugačkog dejta sa gradom ostalo je još samo da doručkujem!

9:00 a.m. 200 Columbus Avenue*Magnolia Bakery
Magnolia cupcake… tu zaista nema šta više da se doda.
IMG_1870

12:00 a.m. 59th st. 8th Avenue&Broadway
Ups, Columbo se nešto ljuti, pašće kiša!

IMG_1871

Jel kasnim? Možda stižem još nešto samo…. OK!OK! Evo idem!!!

Bye NYC, vidimo se za mesec dana!
J.

 

 

 

Please like & share:

Hashtag LoveYugochic

I haljine i suknje i sljokice i sva ta finoćica ALI YUGOCHIC T-shirt, now that’s a must have!
Gospođa lenjivica-kreativac zvana Ognjena udostojila nas je napokon otvaranja Yugochic-a pa sada i mi možemo da budemo cool!
Choomich Design District, najlepši lokal, nećete ga promašiti…
Screen Shot 2015-08-15 at 12.58.49

A inspiriše me na..








Please like & share:

Borrowing Cupid’s Wings

“A što ljubav može ona to i sme…” (Romeo and Juliet, W.Shakespeare)

A šta pozorište može, ono to i sme. Tačka. Bravo.

“There are people in Belgrade who don’t speak Albanian but they will understand,” said Manojlović. “It is easy to understand why somebody loves somebody, or someone hates someone.”

Ne preporučujem, bezobrazno insistiram da se pročita članak objavljen u The Guardian.

#makinghistory

01_Nata++şa-Tapu++şkoviTŽ+ž-i-Edona-Re++şitaj-foto-Jelena-StankoviTŽ+ž-1024x668

 

Please like & share:

#TheWinnerTakesItAll

Od Broadway-a

Preko WestEnd-a

Do Terazija

Screen Shot 2015-08-15 at 12.42.28

 

 

 

 

 

 

…i verovali ili ne, naša verzija je apsolutni WINNER!

Nisam osetljiva na “naše”, posebno kada su u pitanju pozorište i kultura a još manje kad je u pitanju mjuzikl jer kada si jednom bio na Broadway-u – bio si… Ipak, mark my words, ova naša Mamma Mia! je ooooooozbiljno genijalna! Uskoro se copy paste-uje u Slo i Hr, držim fige. Nego… sve karte su rasprodate do kraja aprila tako da juriš na blagajnu Pozorišta na Terazijama jer uskoro počinje prodaja karata za maj a uz bilo dve kupljene karte ostvarujete popust u BACKSTAGE dance store-u! Možda baš u Backstage-u pronađete svoje idealne Dancng Queen cipele:)

A za nedelju popodne…

Please like & share:

My first ballet – this is how it’s done

English National Ballet u saradnji sa English National Ballet School već nekoliko sezona izvodi posebno prilagođene produkcije klasika belog baleta za decu uzrasta od tri godine naviše. Osim toga što su dramaturgija, koreografija i muzika prilagođene ovim uzrastima tu je i narator koji publiku vodi kroz celu priču -and that is how it’s done.

Please like & share: