Archive of ‘education’ category

Život van grada i jesenji kolač

Krenula sam sa V na pijacu po bundevu za kolač, mada sam od njega krila cinjenicu da ce u kolacu biti iste, i mic po mic nas dvoje zavrsismo u teskim mastarijama o zivotu na selu. Suska lisce pod nama, ja mu prepricavam svoja secanja na detalje iz detinjstva mog a i moje mame, posto se zivot tamo negde u ravnom Banatu nije mnogo menjao, i poneseni carolijama jeseni razvijamo film o voznji bicikla po atarima, skupljanju sipka, kuvanju pekmeza, debelim dunjama pod kojima se najlepse spava, sve moguce stereotipe smo uspeli da uvezemo u pricu.

Posto vec dugo u nasoj siroj porodici postoji ideja o mestu za beg od jednolicnog zivota i strogo kontrolisane decije igre, dosli smo do zakljucka da ne smemo vise cekati, i da je pravi cas za zapocinjanje velikog projekta vikendice. Ili mozda ne samo vikendice? Dugo sam se bavila istrazivanjem raznih iskustava po forumima i blogovima drugih ljudi, koji su odlucili da naprave taj iskorak i odu iz grada u selo. Nasuprot vecinskom trendu dolaska mladih u gradove, postoji ovaj drugi, novi trend savremenih hipika/hipstera koji su odlucili da menjaju svoj relativno stabilni gradski zivot za avanturu gradnje samoodrzivog imanja negde u teskoj ili pak manje teskoj divljini. Zanimljiv forum na ovu temu sa puno korisnih informacija mozete procitati ovde, a kako se kraj ove teme zavrsava u idilicnim zakljuccima, nije me mrzelo da kopam kako se prica nastavila, jer je glavna akterka vodila interesantan blog o njihovom preseljenju na selo, u totalno amiskom fazonu, off-grid sa sve rucnom masinom za ves, fotografije mozete videti ovde i ovde. Uglavnom, saznala sam da su od prvog poleta i ambicije, nakom dve godine ipak poklekli i vratili se nazad u grad, ipak takav projekat nije uopste naivan.

Skapirala sam da ljudi prilaze tom odlasku na selo na razlicitim nivoima, od onih sa freelance zanimanjima kojima izmestanje ne remeti profesionalno/finansijsku koncepciju i koji se odvaze na gajenje poneke biljcice u svojoj basti, preko onih koji ozbiljnije prilaze zemlji, biljkama, sade neku kulturu ciji visak nameravaju da unovce, do onih najambicioznijih koji rade na stvaranju celokupnog seoskog domacinstva sa zivotinjama sa kojima tvore celinu ekoloskog pristupa poljoprivredi.

Postoji mnogo razlicitih pristupa savremenom imanju, ali svakako meni je bio nazanimljiviji princip Biodinamicke poljoprivrede koji je baziran na holistickom, dakle celovitom razumevanju procesa unautar imanja, gde se medjusobno prozimaju “zivotna snaga”, biljke, tlo, minerali, i zivotinje, a koju je postavio Rudolf Stajner u prvoj polovini 20. veka. Na takvim farmama od posebe vaznosti je samoodrzivost, medjuzavisnost i harmonija, gde se zapravo proizvodi kao pre stotinu godina, i gde sve potice sa jednog istog imanja, zivotinje se hrane iskljucivo hranom proizvedenom u ovom zatvorenom krugu, biljkama koje se gaje na iskljucivo prirodan nacin, a uz pomoc Mesecevog kalendara. Ukoliko vam je tema zanimljiva preporucujem klik ovde, buduci da se na ovoj farmi odrzavaju i edukativni seminari na ovu temu.Takodje, na istom principu funkcionise i farma nadomak Vrsca, pogledajte kratki video ovde. Opsirniji i zaista informativan video, emisiju Na rubu znanosti na ovu temu pogledajte ovde. Ja sam imala srece da posetim jednu ovakvu farmu, naime, bivsi profesor muzike iz detinjstva mog K koji je osnovao farmu Neven na Meljaku, gde se bave proizvodnjom, muzikom, decom cija brojnost varira, jer imaju cini mi se sestoro svoje i plus jos po koje dete sto im se pridruzi u zivotu i radu. Izuzetno je zivahno na tom imanju, i pored proizvodnje hrane kao takve, oni proizvode i najlepski vocni hleb sa heljdom i slicne delicije koje se mogu kupiti ponekim prodavnicama u Beogradu. Inace, oni su i rodonacelnici Valdorfske pedagogije u Srbiji, koja je takodje inkorporiranu u zivot imanja, ali o tome neki drui put. Procitajte vise o njima ovde.

E sad, ima dosta imanja koja prihoduju od turisticke ponude, mislim da tu prednjace salasi, ne mislim na one komercijalne, vec na one prave, gde ljudi inace zive i uz najavu primaju goste, prave razlicite radionice i tome slicno, kombinuju osnovnu proizvodnju sa usluznom. Meni se mnogo dopao koncept Nananinog salasa, i to je sledeca destinacija koju posecujem, procitajte vise u tekstu ovde. Zanimljiv je i projekat baziran na Permakulturi, koju pokusavaju da primene ljudi u okolini Pozarevca, u specificno dizajniranom naselju, vise na temu ovde. Jako lepo arhitektonsko resenje na ovu temu pogledajte ovde, u pitanju je kuca  u naselju Divcibare.

Zasto vam sve ovo pricam? Mislim ljudi koji su se odlucili na ovakav korak izuzetno vredni. Zamisljam kako bismo mi prosli, jer cesto razmisljam koja bi to druga kancelarija umesto baletske sale bila moguce moje novo radno mesto. I uvek kazem, polje. Ok, ja sanjam o maslinjacina, poljima lavande, ali volela bih i Banat, a i Sumadiju. Kako bi izgledao moj dan? Svakako ne bih mogla da i dalje budem balerina a da zivim na takvoj udaljenosti od pozorista, ali mozda kad zavrsim sa igranjem zelim da budem na imanju. Volim fizicki rad, ali volim i stikle da nosim. Volim svez vazduh i organsku hranu, ali volim i kaput da obucem i setam gradskim ulicama. Da li biti vikendas na selu, ili u gradu?

Zamisljam svoju decu kako zive slobodna van ogradjenih igralista, ali nakon iscitavanja raznih foruma, shvatam da deca brzo porastu i da oni zele aktivnosti, skole, grad, ali ok, ja i ne bih otisla dalje od pedesetak kilometara od Beograda. Ja bih se zaustavila na manjoj basti i radila kao freelance fotograf, blogerka, pisac ili kopirajerka, mozda drzala casove baleta za ono malo dece sto zivi na selu, ne bih imala zivotinje, jer bi me to drzalo vezanom za zemlju, ipak volim da odem na par dana nekuda, obavezno bih imala bazen, jer opsesivno volim bazen, za srecu i trening i opustanje nakon kosidbe, deca bi svakako isla u skolu, ali bih im ja nadogradjivala gradivo, sto cu svakako morati, koliko cujem iz iskustva drugih roditelja cak iz “najboljih” skola u gradu.

Svakako cemo biti vikendasi na selu za prvo vreme, trenutno smo u potrazi za placem, a montaznu kucu cemo poruciti od ove firme, jer su mi se cini da su najozboljniji i dovoljno savremeni za nase potrebe.

Da li vi znate neke slicne primere? Da li ste razmisljali na temu? Slobodno u komentarima doprinesite temi sa svojim vidjenjem odlaska na selo!

Uglavnom, od celog sna na temu sela, dok je realizacija jos daleko, meni je jedino preostalo da mi kuca zamirise na jesen, na kolac sa bundevom, totalno genijalni, mokri, skoro pa zdravi ugodjaj.

Potrebno je:

– 120 grama putera

-170 grama secera

-3 jajeta

-250 grama brasna

-125 grama mlevenog oraha

– 300 ml ili jedna i po solja izblendane bundeve ili jabuke

– kasicica sode bikarbone

-kasicica praska za pecivo

-pola kasicice soli

-dve kasicice cimeta

-jedna kasicica vanile ekstrakta

-pola kasicice djumbira

-200ml mleka sa par kapi limuna koje je odstajalo tako 5 minuta

Zagrejte rernu na 180 stepeni. Miksajte puter sa secerom, zatim dodajte jaja i blendanu bundevu i vanilin ekstrakt. Prosejte brasno, orahe, sodu bikarbonu, prasak za pecivo i zacine i promesajte. Polovinu suve smese pomesajte sa jajima i bundevom, a drugu polovinu sa mlekom i limunom. Na kraju sjedinite masu, sipajte u namasceni i pobrasnjaveni kalup i pecite oko 25 minuta. Pospite prah secerom i posluzite sa hladnim mlekom, bar ja tako. Prijatno!

 

Please like & share:

Utisak nedelje #Jovana po Amerikama

Nakon 8 letova, 4 autobusa, bezbroj metroa i neprekidnog jet lag-a, moj UStour za 2015. se završio. Dok gledam u plafon do 5 a.m. i sumiram utiske pitam se da li me oni drže budnom ili jet lag?

1.  Iako volim da otkrivam nove, uvek se vraćam starim mestima koja mi iznova oduzimaju dah. Grand Central Terminal 89E 42nd Street, NYC, mesto sastanaka, mesto rastanaka, smeha, suza, mesto uživanja, umetnost, istorija… taj trenutak kada prvi put iz podzemlja izađete i ugledate je u svoj njenoj raskoši. Zvezdano nebo, konstalacija zvezda, zodijak…Neki kažu da je konstalacija pogrešna a neki kažu da je to slika neba onako kako ga Bog(diskutabilno, neko već gore) vidi. Bilo kako bilo jedan pogled oduzima dah, otvara srce, maštarije, pogled u prošlost i budućnost.

2. 7. Velocity Dance Festival, na kom sam imala čast da nastupam uz najbolje koreografe i baletske igrače iz Washington-a. Kada dobiješ aplauz na otvorenoj sceni Sydney Harman hall-a i pomisliš da to nije big deal… razmisli još jednom:)
IMG_2660

3. The Washington Ballet, kakva kompanija! Main company, Studio company i škola u jednoj zgradi. Generacije i generacije igrača, učenici, početnici i njihovi uzori žive kao jedan organizam u nekoliko velikih, belih, osunčanih baletskih sala. U velikim kompanijama svako je dobrodošao, hvala na gostoprimstvu, hvala na divnim vežbama, hvala na druženju, naučila sam mnogo, nedostajaćete mi!
IMG_2657

4. Latin Heat!
Ovu sezonu TWB otvorio je programom pod nazivom ”Latin Heat” u Kenedi Centru. Omaž kulturi Latinske Amerike, marijači i argentinski tango uživo na sceni. šest baleta..
”5 Tangos” HansVanManen
”Bitter Sugar” MauroDeCandia
”Sombrerisimo” AnnabelleLopezOchoa
”La Ofrenda” EdwaardLiang
”Don Quichotte” MariousPetipa
”Juanita y Alicia” SeptimeWebre
Fantastični igrači, gotovo nemoguće dobar muški ansambl, publika… negde pozorište zaista ima smisla… Nadam se da ćemo ih videti uskoro na Beogradskom festivalu igre!

4. Sve čari jeseni i predtojećeg Halloween-a prisutne su na svakom koraku a moje novo otkriće je butternut squash ili squash u svim oblicima! Evo i nekih recepata!

5. Barcelona Wine Bar na više lokacija u DC-u, jao! Enterijer, vino, hrana, tapasi, usluga… ah ta usluga u USA, vredna svake napojnice! Ipak, pored svih latino specijaliteta, mama, Ognjena i ja smo uspele nekako da preteramo sa butternut squash-om:) Ako ste u prolazu, ovaj restoran obavezno posetite.

6. Urban Outfitters, o tome je suvišno govoriti, sigurna sam da su svi koji su se susreli sa ovim lancem prodavnica već odavno zaljubljeni a novitet koji sam ovaj put dovukla na naše prostore je Rosebud Multiuse Oil!

7. I za kraj, čarolija božićnih praznika koja se u Americi već uveliko oseća je i mene uhvatila! Prodavnica suvenira u Kennedy centru već je puna baletskih ukrasa, šećernih vila, božićnih drvaca i  krcka orašča u svim veličinama i bojama…u celom haosu pred aerodrom i povratak, ipak sam ukrala momenat sa mamom u kom smo verovatno obe na trenutak bile male devojčice balerine!

Utisak je da… sledi težak povratak u realnost!

J.

Please like & share:

Kako deca uče azbuku?

Da li osećate grižu savesti kada date detetu tablet ili telefon da dobijete par minuta?

Ja jesam do skoro, progonile su me misli šta li sam uradila njihovim malim glavicama, možda ce postati trapavi, sva ta tehnologija je možda štetna za njih, i slične misli, no onda sam se prisetila svog detinjstva i tehnologije osamdesetih. Pa ja sam bila navučena! Stalno sam snimala izmišljene radio emisije sa svojim lutkama, presnimavala muziku, pa ono zvučnik tv-a na zvučnik kasetofona, i ni makac, ne diši, video klub je bila stalna adresa, amiga se rabila kod brata, ok bila sam kreativna pa sam pravila perike od starih kaseta, pa devedesete i tetrisi, nintendo i tako dalje. Što bi drvene orgenik kocke bile bolja opcija od aplikacije?

Uglavnom, moj K i ja smo odavno maštali da napravimo studio za pravljenje edukativnih aplikacija za decu, koje bi onda proizveli i u realnom, orgenik obličju. Ali činilo mi se da je to samo jedna od naših maštarija, sve dok nismo rešili da je osmislimo, mislim prvu aplikaciju. Zatim da pronadjemo tim. Sjajna ekipa se udružila i napravili smo je, sada je tu pred vama koji želite da uz igru i savremenu tehnologiju naučite dete da prepoznaje slova, uči da čita i piše! U budućnosti, tim Ecipecipec će sigurno proizvesti još zanimljivih, edukativnih igrica, obećavam.

“Azbuku” smo osmislili da bude primerena uzrastu od oko četiri godine pa naviše.Sastoji se iz više nivoa, koji odgovaraju detetovom nivou poznavanja slova, počevši od prostog povezivanja pojma i slova, preko popunjavanja reči sa ponudjenim slovima, do toga da dete u odnosu na pojam samo ubacuje slova i ispisuje reč. Postoji jos tri igre u našoj aplikaciji, a to su: povezivanje reči sa pojmom, ukrštene reči i bonus igra pamćenja.

Bilo je pravo zadovoljstvo kreirati ovu aplikaciju, moj V je bio jako radostan da bude od pomoći i on je zaista testirao i učestvovao u procesu izrade, počevši od izbora pojmova, preko sugestija za ilustracije, i nije mu dosadila, i pokazao je napredak u pisanju i čitanju, a uz to se dobro zabavio. Bilo nam je bitno da proizvedemo nešto interesanto deci, savremeno u estetskom i tehnološkom smislu, aplikaciju koja radi ono što bi bukvar hteo, a ne može! U pripremi su verzije i za druge jezike.

Nadam se da ćete uživati isto koliko smo i mi, javite kako vam se dopada!

Preuzmite je na OVDE!

Za sada je uradjena verzija samo za Ipad i Iphone, ali uskoro će bitii dostupna i za ostale uredjaje. Lajkujte, šerujte i pratite vesti ovde, objavljivaćemo kada će biti potpuno besplatna za preuzimanje!

Za kraj pogledajte kako to ukratko izgleda:

 

 

Please like & share:

Hot town, summer in the city

…kaže Joe Cocker.
New York, ni prvi ni poslednji put, dobro se znamo, volimo se. A kako se rastajemo? Svaki put deluje sve teže a zapravo je sve lakše jer znamo da smo okej, videćemo se ponovo.
Ova put pozdravljali smo se 24 sata.

7:00 a.m. Upper West Side
Ko rano rani uhvati tišinu, mir, sunce. Dobro jutro Upper West Side!
IMG_1796IMG_1797

8:00 a.m. 103rd & Broadway
Kada ti za dobro jutro već dobro poznati violinista u metrou odsvira Saint Saëns-a:) Mmmmm!!! Breathe in, breathe out, i dan može da počne. Mislim da mu je moj osmeh značio više od dolara kojima sam se zahvalila na ovom užitku.
IMG_1798

8:41 a.m. 350 5th Avenue*Empire State Building
Moja omiljena…po suncu, po kiši, kada se nebo spusti na nju, kada noću zasvetli… Došla sam da se pozdravimo rano dok još nema nikoga a ona onako lepa, okupana suncem…
vidimo se!
IMG_1800

9:00 a.m. 261 5th Avenue*Starbucks
Ne zbog kafe, ja kafu nikad nisam ni probala, ne zbog znamenja… jedeni je otvoren, još uvek se niko ne tuče u redu. Moj omiljeni protein brakfast čeka… Šta ću… lenja sam, Starbucks mi lepše iseče jabuku i rasporedi te proteine:)
8bdae8a56b014a8ba1ca624ce19ed856

10:00 a.m. 115 5th Avenue*Victoria’s secret 
Pokloni! Zato što su moje drugarice moji super anđeli i zaslužuju krila!
IMG_1810

11:00 a.m. 625 8th Avenue*Auntie Anne’s
Cinnamon& Brown Sugar Pretzel! Bila sam dobra, ostavila sam je za kraj. Pa šta?? Može mi se… pojela sam dve!
IMG_1813

12:00 a.m. Broadway
Nismo se mnogo družili ove godine ali moram da mu se javim, da me ne zabravi. “Mamma Mia!”se zatvara 12. septembra nakon 14 godina, tek sad vidim… “Phantom”i dalje na istom mestu sto godina, moj omiljeni St. James Theatre koji mi uvek izmami osmeh i podseti na prvi miris New York-a, prvi korak na Broadway-u, na “Hair”, na mamu, na Ivanu…
IMG_1814 IMG_1816
IMG_1818
IMG_1817

13:00 p.m. Red stairs*Times Square
E pa i ja jednom da se popnem! Sve kao neću, neću a godine prolaze, a i nije neka gužva, što je btw malo čudno za Times Square u ovo vreme. Ustvari, u bilo koje vreme.
IMG_1839

13:40 p.m. Times Square
Nisam se slikala 40 minuta nego sam morala još nešto da obavim. Pretoplo je već, da se vratimo na Cocker-a “All Around People Looking Half Dead Walking On The Sidewalk Hotter Than A Match Head”. Baš me buni što nema nikoga oko TKST ticket service-a… Radi! A nema nikoga…, ovo moram nekako da iskoristim!

14:00 p.m. Mamma Mia! poslednji put na Broadway-u, dva i po sata čiste sreće, odmora, air condition-a i muzike. Kakav savršen predah, ne mogu da verujem da sam pomislila da ću zaista da odem a da ne pogledam ni jednu predstavu?! Ćao Mama Mia! Vidimo se na Terazijama!
IMG_1825IMG_1836

17:00 p.m. 1412 Broadway*FLX NY
Sastanak sa mojim dragim Flexistretcher devojkama u njihovom midtown office-u. Pošto je život balerina biznismenki zabavan onda se sastanak pretvori u brzinski photo shooting na ulicama New York-a. Inače, moj BACKSTAGE dance store je jedini zastupnik Flexistretcher-a u regionu.
11947655_879080965479260_3910056796939185334_n

18:00 p.m. 1593 Broadway*Hershey’s
A kako da se vratim kući bez Reese’s-a i Kisses-a?! Dobro, možda sam malo jela i usput, pozdravljanja radi…
big-hersheys-chocolate

Nakon kratke pauze i pakovanja vreme je za naš poslednji dejt, New York&I.
Večera, koktel, romantika…

12:12 a.m. Brooklyn Bridge
I napokon, šetnja preko Brooklyn Bridge-a, ultimativni pogled na Manhattan koji nikad ne spava. Pola sata za razmišljanje i sumiranje utisaka, za nove planove i sanjarenje.
Collage
IMG_1859

01:00 a.m. 157 Lafayette*Colette
Pošto New York ne spava ne spavam ni ja, još jedno piće u Colette u Sohou uz savršen r&b i stare TLC hitove, nema veze što nisam dočekala da B. dođe, naljutila se tri puta i odljutila do ujutru, bilo je super.
11846625_1653277688226857_6669044257484665613_n

Posle ovog dugačkog dejta sa gradom ostalo je još samo da doručkujem!

9:00 a.m. 200 Columbus Avenue*Magnolia Bakery
Magnolia cupcake… tu zaista nema šta više da se doda.
IMG_1870

12:00 a.m. 59th st. 8th Avenue&Broadway
Ups, Columbo se nešto ljuti, pašće kiša!

IMG_1871

Jel kasnim? Možda stižem još nešto samo…. OK!OK! Evo idem!!!

Bye NYC, vidimo se za mesec dana!
J.

 

 

 

Please like & share:

Gost post: Maja Ćirić u Danskoj

Današnja gošća na blogu je Maja Ćirić, kustoskinja koja nam prenosi par utisaka sa putovanja u Kopenhagen i Orhus.

Danska je, gledano iz Norveške, Lisabon severa, južna luka u zemlji skroz ravnoj, toliko ravnoj da Kopenhagen ima svega tri stanice metroa, jer svi voze bicikle, a u biciklima, bebe, žene, alat, knjige, sve što je potrebno. Danci su, kako statistika kaže, najsrećniji ljudi na svetu, potomci Vikinga, snažni, radoznali i ponosni ljudi, koji vole strance, dok isti ne zloupotrebe gostoprimstvo.

 

Cristiania bikes nastali su u Kristijaniji, hipi komuni u Kopenhagenu. Cristiania bikes, nekada hipi simbol, danas su brendiran proizvod i vid lifestyle-a koji oscilira između opuštenosti i vrlo jasne ideje o tome šta se želi od života.

Poseta Kopenhagenu započinje ispijanjem kapućina u Coffee Collective jednom od 25 mesta na svetu u kojima bi trebalo popiti kafu u životu. Kafa je fair-trade i uvezena je direktno iz Etiopije, a ukus je zaista različit.

Smørrebrød, danski otvoreni sendvič, uvek napravljen na tamnom i vlažnom hlebu, najčešće sa mariniranom haringom, mirođijom, lukom i kaparom ili od specijalnih danskih ćufti, ovde su redizajnirali Kählers Spiesesalon u Orhusu.

 

Većnicu u Orhusu, drugom gradu po veličini u Danskoj, udaljenom tri sata vozom od Kopenhagena, dizajnirao je Arne Jacobsen, toranj sa satom kasnije pridodat. Iz nekog razloga, sat je generalno vrlo često prisutan u danskoj arhitekturi.

 

Unutrašnjost većnice u Orhusu, otvorena je za posetioce, takođe je remek delo Arne Jacobsen-a.

 

Den Gamle by u Orhusu nastao je sakupljanjem i konzerviranjem starih kuća iz cele Danske. Šetnja po starom gradu za lokalce je zanemarljivo iskustvo, za strance čarobno.

Your Rainbow panorama, Olafur Eliasson-a, jednog od najpoznatijih danskih umetnika, nalazi se na vrhu Aros muzeja u Orhusu. Šetnja kružnom konstrukcijom beskrajno je zabavna, filteri u svim bojama stvaraju jedinstven doživljaj gradske panorame.

Pelican Chair Finn Juhl-a, nakon ovog putovanja, zamenila je moju strast prema Egg Chair Arne Jacobsen-a.

 

 

 

 

 

 

 

 

Poseta Black Diamond biblioteci u Kopenhagenu, koja se naslanja na staru biblioteku uz pomoć jednog luka, jedinstven je doživljaj.

Ne samo da je Hans Christian Andersen bio Danac, već su Danci toliko maštoviti da su napravili celu plažu sa belim peskom. Bellevue plaža nalazi se na severu Kopenhagena, a na njoj i par kućica za spasioce i mreža za odbojku koje je dizajnirao Arne Jacobsen. Nemojte se iznenaditi ako sretnete par ljudi u kućnim haljinama, to su tzv. zimski kupači i u svakom trenutku mogu goli skočiti u vodu.maja12

Zimska bašta u Glipkoteci, pravo mesto za uživanje, naročito ako vam neko čita bajke.
Čuveni Tivoli luna park. I poslednju sumnju da su najsrećniji narod na svetu, da žive bezbrižno, Danci i Danska vrlo brzo su odganali. Šetnja luna parkom u Kopenhagenu je čarobno iskustvo, ljudi pevaju, igraju i raduju se budućnosti. Istina je, postoji na planeti zemlji, najstarije kraljevstvo na svetu u kojem se ljudi raduju budućnosti.

Putovanje podržano i omogućeno od strane 

 

Please like & share:

Borrowing Cupid’s Wings

“A što ljubav može ona to i sme…” (Romeo and Juliet, W.Shakespeare)

A šta pozorište može, ono to i sme. Tačka. Bravo.

“There are people in Belgrade who don’t speak Albanian but they will understand,” said Manojlović. “It is easy to understand why somebody loves somebody, or someone hates someone.”

Ne preporučujem, bezobrazno insistiram da se pročita članak objavljen u The Guardian.

#makinghistory

01_Nata++şa-Tapu++şkoviTŽ+ž-i-Edona-Re++şitaj-foto-Jelena-StankoviTŽ+ž-1024x668

 

Please like & share:

#TheWinnerTakesItAll

Od Broadway-a

Preko WestEnd-a

Do Terazija

Screen Shot 2015-08-15 at 12.42.28

 

 

 

 

 

 

…i verovali ili ne, naša verzija je apsolutni WINNER!

Nisam osetljiva na “naše”, posebno kada su u pitanju pozorište i kultura a još manje kad je u pitanju mjuzikl jer kada si jednom bio na Broadway-u – bio si… Ipak, mark my words, ova naša Mamma Mia! je ooooooozbiljno genijalna! Uskoro se copy paste-uje u Slo i Hr, držim fige. Nego… sve karte su rasprodate do kraja aprila tako da juriš na blagajnu Pozorišta na Terazijama jer uskoro počinje prodaja karata za maj a uz bilo dve kupljene karte ostvarujete popust u BACKSTAGE dance store-u! Možda baš u Backstage-u pronađete svoje idealne Dancng Queen cipele:)

A za nedelju popodne…

Please like & share:

My first ballet – this is how it’s done

English National Ballet u saradnji sa English National Ballet School već nekoliko sezona izvodi posebno prilagođene produkcije klasika belog baleta za decu uzrasta od tri godine naviše. Osim toga što su dramaturgija, koreografija i muzika prilagođene ovim uzrastima tu je i narator koji publiku vodi kroz celu priču -and that is how it’s done.

Please like & share: