Archive of ‘Kuhinja’ category

Rusinski uskršnji sir

Slobodne dane povodom praznika smo jedva dočekali, imali smo puno planova. Odlazak na Rudnik sa nekom super ekipom, salaši, možda čak i Solun. U medjuvremenu smo uspeli da kupimo farbu i novi aspirator za kuhinju, pravo je vreme da apdejtujemo kutak u najdražoj prostoriji. Onda je počela kiša. Sledeći momenat ja u apoteci deklamujem: nešto za muža koji se ukočio, boli ga glava a i zub, stariji sin je pod jakom temperaturom, a mladji ima konjuktivitis. A da, za mene molim, jednu veliku gazu, pravim za Uskrs rusinski sir. Srećom nigde nismo otišli, i uprkos stanju mojih dečaka, uspeli smo samo da okrečimo, perfidno se boja mog bloga ušunjala u kucu, ima još skoro puna kanta, pa kad su četke već spremne, a zidovi ubledeli, videću da još malo radne akcije prizovem. E da, uspela sam i svoj sir iz detinjstva da napravim, preporučujem ga kao dodatak slanim mesima, ili još bolje za dane posle praznovanja čitaj najedanja, kao umereni detoks za doručak.

 

Rusinski sirec

Ovaj blagi, sir neutralnog slatkastog ukusa, Rusini prave samo za Uskrs, i služe ga uz slanu kuvanu šunku, uz salatu i kuvana jaja. Služi s hladan.

Potrebno je

  • pola litre punomasnog mleka
  • 5 jaja
  • kašičica soli
  • kašika šećera
  • gaza ili krpa

Prokuvati mleko, sa strane umutiti jaja sa šećerom i soli, i kada mleko počne da vri sipati smesu sa jajima i mešati dok se ne stvore grudvice i ne počne da se razdvaja tečnost. Mešati još minut na vatri a zatim sipati sir u gazu i ostaviti da se cedi dok se sasvim ne ohladi. Ostaviti ga u gazi preko noći u frižideru. Servirati uz šunku ili pečenje.

Naravno, na red je došlo i farbanje jaja, i kako sam prethode godine napravila potpuno ludačka jaja, teško je bilo prevazići taj zadatak, pogotovu sa mojim bolesnicima u kući, ovaj put sam boju sa bloga i zida prenela i na jaja, ok, sprečili su me da na zid polepim crna šnalice, ali sam ih zato docrtala na jajima!

Srećan Uskrs!

Živeo Prvi maj!

Please like & share:

Kuglice od samo dva sastojka

Okej, sad je već krajnje vreme za kolače! Ako žurite u goste ili vam se neko najavio a u haosu priprema niste uspeli da napravite svoje daleko čuvene torte i kolače, dajem vam ideju. Mi smo već slistili original Saher tortu koju nam je donela iz Beča mama od mog K, najviše volim da doručkujem tortu direkt iz frižidera, ili iz ove divne drvene kutije da je samo malo poravnavam. Pošto nam hitno treba još slatkiša, odlučila sam da dopravim kontigent ovih super brzih trufli.

Tajnu mi je otkrila koleginica, inače sjajna balerina, koju sam inače spominjala u ovom postu, koji je btw, bio drugi po čitanosti u ovoj godini, bio joj je rodjendan pa nam je donela nesvakinašnje posluženje. Kuglice od samo dva sastojka! U pitanju je samleveni keks Oreo, pomešan sa malo putera, koji ja inače ne volim ali kad mu se totalno promeni struktura postaje fantastičan zalogajčić. Inače na Pintrestu ima puno ovakvih recepata ali svi koriste sir, i to mi se nije svidelo, nego baš puter radi pravu stvar.

Znači, potrebno vam je:

dva pakovanja Oreo keksa, original ukus i

70 grama putera na kockice isečenog

Izblendijte keks sa puterom. Ukoliko je potrebno dodajte par kapi mleka na dlanove da biste lakše radili sa masom. Formirajte kuglice iz stavite u zamrzivač na 15 minuta. Izvadite, ukrasite po želji, stavite u frižider na sat vremena i prepustite se uživanju.

Po želji ga možete preliti belom glazurom, umočiti u topljenu čokoladu, uvaljati u mrvljene pistaće, ima bezbroj mogućnosti.

Uživajte u ovoj magičnoj večeri, kiss!

 

Please like & share:

Život van grada i jesenji kolač

Krenula sam sa V na pijacu po bundevu za kolač, mada sam od njega krila cinjenicu da ce u kolacu biti iste, i mic po mic nas dvoje zavrsismo u teskim mastarijama o zivotu na selu. Suska lisce pod nama, ja mu prepricavam svoja secanja na detalje iz detinjstva mog a i moje mame, posto se zivot tamo negde u ravnom Banatu nije mnogo menjao, i poneseni carolijama jeseni razvijamo film o voznji bicikla po atarima, skupljanju sipka, kuvanju pekmeza, debelim dunjama pod kojima se najlepse spava, sve moguce stereotipe smo uspeli da uvezemo u pricu.

Posto vec dugo u nasoj siroj porodici postoji ideja o mestu za beg od jednolicnog zivota i strogo kontrolisane decije igre, dosli smo do zakljucka da ne smemo vise cekati, i da je pravi cas za zapocinjanje velikog projekta vikendice. Ili mozda ne samo vikendice? Dugo sam se bavila istrazivanjem raznih iskustava po forumima i blogovima drugih ljudi, koji su odlucili da naprave taj iskorak i odu iz grada u selo. Nasuprot vecinskom trendu dolaska mladih u gradove, postoji ovaj drugi, novi trend savremenih hipika/hipstera koji su odlucili da menjaju svoj relativno stabilni gradski zivot za avanturu gradnje samoodrzivog imanja negde u teskoj ili pak manje teskoj divljini. Zanimljiv forum na ovu temu sa puno korisnih informacija mozete procitati ovde, a kako se kraj ove teme zavrsava u idilicnim zakljuccima, nije me mrzelo da kopam kako se prica nastavila, jer je glavna akterka vodila interesantan blog o njihovom preseljenju na selo, u totalno amiskom fazonu, off-grid sa sve rucnom masinom za ves, fotografije mozete videti ovde i ovde. Uglavnom, saznala sam da su od prvog poleta i ambicije, nakom dve godine ipak poklekli i vratili se nazad u grad, ipak takav projekat nije uopste naivan.

Skapirala sam da ljudi prilaze tom odlasku na selo na razlicitim nivoima, od onih sa freelance zanimanjima kojima izmestanje ne remeti profesionalno/finansijsku koncepciju i koji se odvaze na gajenje poneke biljcice u svojoj basti, preko onih koji ozbiljnije prilaze zemlji, biljkama, sade neku kulturu ciji visak nameravaju da unovce, do onih najambicioznijih koji rade na stvaranju celokupnog seoskog domacinstva sa zivotinjama sa kojima tvore celinu ekoloskog pristupa poljoprivredi.

Postoji mnogo razlicitih pristupa savremenom imanju, ali svakako meni je bio nazanimljiviji princip Biodinamicke poljoprivrede koji je baziran na holistickom, dakle celovitom razumevanju procesa unautar imanja, gde se medjusobno prozimaju “zivotna snaga”, biljke, tlo, minerali, i zivotinje, a koju je postavio Rudolf Stajner u prvoj polovini 20. veka. Na takvim farmama od posebe vaznosti je samoodrzivost, medjuzavisnost i harmonija, gde se zapravo proizvodi kao pre stotinu godina, i gde sve potice sa jednog istog imanja, zivotinje se hrane iskljucivo hranom proizvedenom u ovom zatvorenom krugu, biljkama koje se gaje na iskljucivo prirodan nacin, a uz pomoc Mesecevog kalendara. Ukoliko vam je tema zanimljiva preporucujem klik ovde, buduci da se na ovoj farmi odrzavaju i edukativni seminari na ovu temu.Takodje, na istom principu funkcionise i farma nadomak Vrsca, pogledajte kratki video ovde. Opsirniji i zaista informativan video, emisiju Na rubu znanosti na ovu temu pogledajte ovde. Ja sam imala srece da posetim jednu ovakvu farmu, naime, bivsi profesor muzike iz detinjstva mog K koji je osnovao farmu Neven na Meljaku, gde se bave proizvodnjom, muzikom, decom cija brojnost varira, jer imaju cini mi se sestoro svoje i plus jos po koje dete sto im se pridruzi u zivotu i radu. Izuzetno je zivahno na tom imanju, i pored proizvodnje hrane kao takve, oni proizvode i najlepski vocni hleb sa heljdom i slicne delicije koje se mogu kupiti ponekim prodavnicama u Beogradu. Inace, oni su i rodonacelnici Valdorfske pedagogije u Srbiji, koja je takodje inkorporiranu u zivot imanja, ali o tome neki drui put. Procitajte vise o njima ovde.

E sad, ima dosta imanja koja prihoduju od turisticke ponude, mislim da tu prednjace salasi, ne mislim na one komercijalne, vec na one prave, gde ljudi inace zive i uz najavu primaju goste, prave razlicite radionice i tome slicno, kombinuju osnovnu proizvodnju sa usluznom. Meni se mnogo dopao koncept Nananinog salasa, i to je sledeca destinacija koju posecujem, procitajte vise u tekstu ovde. Zanimljiv je i projekat baziran na Permakulturi, koju pokusavaju da primene ljudi u okolini Pozarevca, u specificno dizajniranom naselju, vise na temu ovde. Jako lepo arhitektonsko resenje na ovu temu pogledajte ovde, u pitanju je kuca  u naselju Divcibare.

Zasto vam sve ovo pricam? Mislim ljudi koji su se odlucili na ovakav korak izuzetno vredni. Zamisljam kako bismo mi prosli, jer cesto razmisljam koja bi to druga kancelarija umesto baletske sale bila moguce moje novo radno mesto. I uvek kazem, polje. Ok, ja sanjam o maslinjacina, poljima lavande, ali volela bih i Banat, a i Sumadiju. Kako bi izgledao moj dan? Svakako ne bih mogla da i dalje budem balerina a da zivim na takvoj udaljenosti od pozorista, ali mozda kad zavrsim sa igranjem zelim da budem na imanju. Volim fizicki rad, ali volim i stikle da nosim. Volim svez vazduh i organsku hranu, ali volim i kaput da obucem i setam gradskim ulicama. Da li biti vikendas na selu, ili u gradu?

Zamisljam svoju decu kako zive slobodna van ogradjenih igralista, ali nakon iscitavanja raznih foruma, shvatam da deca brzo porastu i da oni zele aktivnosti, skole, grad, ali ok, ja i ne bih otisla dalje od pedesetak kilometara od Beograda. Ja bih se zaustavila na manjoj basti i radila kao freelance fotograf, blogerka, pisac ili kopirajerka, mozda drzala casove baleta za ono malo dece sto zivi na selu, ne bih imala zivotinje, jer bi me to drzalo vezanom za zemlju, ipak volim da odem na par dana nekuda, obavezno bih imala bazen, jer opsesivno volim bazen, za srecu i trening i opustanje nakon kosidbe, deca bi svakako isla u skolu, ali bih im ja nadogradjivala gradivo, sto cu svakako morati, koliko cujem iz iskustva drugih roditelja cak iz “najboljih” skola u gradu.

Svakako cemo biti vikendasi na selu za prvo vreme, trenutno smo u potrazi za placem, a montaznu kucu cemo poruciti od ove firme, jer su mi se cini da su najozboljniji i dovoljno savremeni za nase potrebe.

Da li vi znate neke slicne primere? Da li ste razmisljali na temu? Slobodno u komentarima doprinesite temi sa svojim vidjenjem odlaska na selo!

Uglavnom, od celog sna na temu sela, dok je realizacija jos daleko, meni je jedino preostalo da mi kuca zamirise na jesen, na kolac sa bundevom, totalno genijalni, mokri, skoro pa zdravi ugodjaj.

Potrebno je:

– 120 grama putera

-170 grama secera

-3 jajeta

-250 grama brasna

-125 grama mlevenog oraha

– 300 ml ili jedna i po solja izblendane bundeve ili jabuke

– kasicica sode bikarbone

-kasicica praska za pecivo

-pola kasicice soli

-dve kasicice cimeta

-jedna kasicica vanile ekstrakta

-pola kasicice djumbira

-200ml mleka sa par kapi limuna koje je odstajalo tako 5 minuta

Zagrejte rernu na 180 stepeni. Miksajte puter sa secerom, zatim dodajte jaja i blendanu bundevu i vanilin ekstrakt. Prosejte brasno, orahe, sodu bikarbonu, prasak za pecivo i zacine i promesajte. Polovinu suve smese pomesajte sa jajima i bundevom, a drugu polovinu sa mlekom i limunom. Na kraju sjedinite masu, sipajte u namasceni i pobrasnjaveni kalup i pecite oko 25 minuta. Pospite prah secerom i posluzite sa hladnim mlekom, bar ja tako. Prijatno!

 

Please like & share:

Desert i kazna

Pre par nedelja V je nesto sitno zgresio, i razgovaramo kako je najbolje da bude kaznjen, i V se slozi da do kraja dana ne sme da pojede nista slatko, a bilo je vec kasno popodne. Mislim, nije bas moj stil da koristim hranu u te svhe, kazne i nagrade, ali eto omaklo se.Prolazi vreme, igramo se mi, kad krece:

” Mama, jede mi se nesto slatko.”

” Ali V, znas sta smo se dogovorili, takvu si kaznu izabrao”

” Mamaaaaa, hocuuuuu.”

” Ne.”

” Ali…”

” Jok”

” Evo, dobro onda, istuci me, ali ne jako!”

Koliko je velika je njegova ljubav prema slatkisima, a inace ga nikad ne tucemo, spreman je bio da podnese i tu zrtvu.

Evo jednog krasno jednostavnog recepta, koji verovatno vec svi znate, dobar je za gajenje ljubavi prema vocu, i sto se ne podsetiti ukusa detinjstva? Potrebno je:

solja brasna

pola solje griza

kasicica praska za pecivo

dva jaja

solja secera

solja jogurta

kasicica ekstrakta vanile

oko 100 grama putera

maline, i/ili visnje ili bilo koje drugo voce

Pomesati prvo suve sastojke, zatim jaja i jogutr, istopiti puter, promesati, zagrejati rernu na 180, pola smese peci petnaestak minuta, izvaditi, posuti voce, zaliti sa ostatkom smese i peci jos oko 25 minuta, ukrasiti prah secerom. Koji su vasi omiljeni brzinski kolaci?

 

 

Please like & share:

Buhara pilav

 

Ovo tipicno tursko jelo posluzilo nam je kao malo osvezenje na temu standardnog pileceg pilava. Ukusi su manje vise poznati, ali sjedinjeni i prezentovani na malo svecaniji nacin. Odlicna ideja za vikend rucak.

Potrebno je:

500 gr juneceg mesa ( moze i svinjsko ukoliko ne pravite tematski turski rucak)

1 1/4 solje pirinca

2 paradajza

2 sargarepe

2 luka

1 paprika ( moze i bez)

so, biber, kocka bujon, ulje, puter, persunov list

Priprema:

Potopite pirinac u toplu vodu. Zatim preprzite posoljeno i pobibereno meso na jacoj vatrii te ga prelijte kipucom vodom toliko da prekrije meso za dva prsta i ubacite jednu bujon kocku.

Iseckajte jedan luk na sitne kockice, a drugi na kolutove. Sitno iseckajte sargarepu, papriku a paradajz iseckajte na kockice ( ili upotrebite konzerviran). Kada je meso omeksalo, procedite pirinac, izvadite meso i sacuvajte bujon. Na tiganju proprzite sitno seckani luk, posolite i pobiberite, dodajte pirinac i przite par minuta dok ne postane proziran.

Uzmite odgovarajucu serpu i u kojoj cete posloziti sve sastojke kao tortu. Malo nauljite te redjajte sledecim redosledom: meso, luk na kolutove, pobiberite, zatim paradajz na kocke, paprika, sargarepa, persunov list, preprzeni pirinac. Kada ste poslozili stavite par kockica putera odozgo, i zatim prelijte bujonom tako da prekriva pirinac za prst. Poklopite i kuvajte na slaboj vatri dok pirinac ne popije sav bujon.

Pravi ukus dobicete ukoliko strpljivo sacekate da ovaj pilav odstoji pokriven krpom i poklopcem oko sat vremena. Uzdahnite, prevrnite na tanjir i eto ga, Buhara pilav je spreman!

output_OmjFgx

 

Please like & share:

Kosmičko jaje

Moj dragi život me uvek ispravi kad poželim da uradim nešto tako normalno. Ideja je bila tako lepa i jednostavna, napraviti ombre jaja u crvenom kupusu baš kao kod ove blogerke, rezultat dopadljiv i prosečan.

slika sa http://www.designmom.com/wp-content/uploads/2014/04/natural-egg-dye-title.jpg

Sve je bilo u spremno za lepe bele kadrove odozgo.

 

Ali, dobila sam samo smrdljivu kuću i jaja boje Dunava, bez šanse da ih ombre spasi.

Uzela sam vodene boje od V, i onda smo zajedno brljali i napravili pravo kosmičko jaje.
Jaje kao simbol pojavljije se u mnogim kulturama i njegovo simbolicko poreklo je prastaro. U praistorijskim grobovima u Rusiji i Svedskojnadjena su jaja od gline koja su tu postavljena kao simbol besmrtnosti. U Egipatskim hijeroglifima, znak jajeta predstavlja potencijal, seme i misterije zivota. U Egipatskim svecanim obredima univerzum se naziva: jajetom koje se zacunje u casu Jednoga, svemoguceg koji ima dvojnu snagu. Ovo znacenje se takodje pojavljuje u spisima alhemicara koji su pridodali jos ideju da je jaje sud u kome se nalaze supstance i misli.
Ova ideja povezana je sa idejom o “svetskom jajetu” ili “kosmickom jajetu” koje postoji u mnogim tradicijama.
Nebesko kube je bilo poznato kao jaje obmotano sa sedam slojrva, sto je povezano sa idejom o sedam nebeskih nivoa. Kinezi su verovali da se prvobitni covek pojavio iz jajeta koje je sa neba polozio TJAN i koje je plutalo po prvobitnim vodama. Ova ideja je bila popularna u staro doba i olicena u shvatanju da je prvobitna vasiona, ili velika majka kaja ju je stvorila- bila u obliku jajeta.
Kao rezultat ovih mitova a zahvaljujuci elipsastom obliku koji sadrzi nevidljivi zivot, jaje je postalo simbol zivotnog principa, potpunosti i celovitosti. Takodje je simbol i onoga sto je moguce, onoga sto se ne deli, kao i semena stvaranja, iskonskog majcinstva sveta haosa.
Ono je tajni izvor i cuvar misterija kosmockog postojanja, prostor i vreme, pocetak, materica, simbol praroditelja, savrseno postojanje ujedinjenih suprotnosti, preporod i nada.
Postoje mitovi kao sto je o Leto koja je iz jajeta stvorila/polozila Sunce i Mesec (Apolona i Artemidu) kao i Hator, velikoj Egipatskoj majci koja je na pocetku sveta stvorila “zlatno jaje” iz Sunca.
Kosmicko jaje je u mistickoj ikinografiji sadrzavalo sva slova i sve brojeve a arapska slova su bila upisana u elipsu kako bi se pokazalo da se sve moze izbrojati i procitati, kada se ukljuci u onaj jedan pocetni oblik.
Stoga je kosmicko jaje postalo zamena za logos i izraz za primum mobile -prvi razlog, uzrok uzroka, Boga, izraz u kome su bozanstva predstavljena ljudskim simbolima.
Uskrsnje jaje je takodje simbol besmrtnosti koji u sebi sadrzi stari simbolizam jajeta. Kod Indijanaca, Grka, Kineza i Egipcana kosmicko jaje, kao izvoriste univerzuma izleze se iznenada i sve sto postoji bilo je sadrzano u njemu i pojavljuje se iz njega u trenutku izleganja.
Alhemicari su govorili da iz jajeta raste beli svet (srebro) crveni svet (zlato) i plavi svet (cvet mudrih)
Tokom stvaranja sveta kosmicko jaje se podelilo na dva dela i iz dve polovine nastali su nebo i zemlja.
U tradiciji druida kosmicko jaje jeste “zmijsko jaje’predstavljeno fosilom morskog puza.
kosmicko jaje je podeljeno na tri dela: podrucje cula, neba i bezoblicnog sveta(nematerijalnog)
U brojnim kulturama Okeanije, prvi covek se pojavio iz jajeta koje je polozila ptica. U sumerskoj i samitskoj tradiciji, svet je stvoren iz kosmickog jajeta.

Please like & share: