Archive of ‘lifestyle’ category

Mami treba banja

Sve česće sam glasno izgovarala “Potrebno mi je banjsko lečenje od izlizane svakodnevice!”, i što se ispostavilo kao zaista tačna dijagnoza stanja. Ma koliko je možda bilo primamljivo more, odlazak u neki evropski grad, naprimer Stokholm koji toliko želim da posetim, ili neka egzotika, odlazak u banju je bio pravi pogodak. Ako se ne varam, mislim da je upravo odlazak u banje prethodio odlasku na more u istoriji, od rimskih kupatila, preko otomanskih hamama pa do planinskih vazdušnih banja, sanatorijuma, to je bio osnovni vid turizma.

Što da ne, sa svekrvom i decom, idemo u terme. Rezervisale smo tri dana unapred, Šmarješke Toplice, bez mnogo razmišljanja i uporedjivanja, akcijska cena po principu platiš dve noći, ostaneš tri. Jednostavan put, pošto se banja nalazi sedamdesetak kilometara od Zagreba. Kako smo prešli granicu sa Slovenijom, nakon što smo po ko zna koji put konstatovale koliko je bila lepa i velika bila naša Jugoslavija, sa citiranjem Krležine pesme Balade Petrice Kerempuha

zakaj curi, ta gluha, masna, slepa,
strahotno mlačna karv?

ponovo sam se oduševila tom Skandinavijom Balkana, zemljom prelepe prirode i nešto civilizovanijem odnosom prema istoj.

Kako smo se približili hotelsko-banjskom kompleksu oštra svežina vazduha i pogled prema gustoj, zelenoj šumi u trenutku su me restartovali. Hol sa recepcijom ostavljen u retro sedamdesete tamno drvo modalitetu, fini i tihi vremešniji posetioci uživali su na verandi sa pogledom na šumu, šetali se unaokolo u bade-mantilima. Ok, već sam se lansirala da sam u romanu, Tomas Man mi se prividjao, dok sam pogledom pronalazila svoju ležaljku sa pripadajućim ćebetom. Čak sam poželela da odem i na neki lekarski pregled. Kažu mi da treba da pogledam film “Youth”. Sasvim fin gest hotela, dobili smo upgrade u apartman, u novijem delu hotela, sasvim prijatan, prostran sa pogledom na šumu odakle se u svakom trenutku čuje bistra pesma ptica. Čak sam se setila da je moj tata imao nasnimljene audio kasete iz središta neke šume, koje smo ponekad puštali umesto muzike, tačno se sećam ručnog natpisa na beloj plastičnoj kaseti “Cvrkut ptica”. Bazen unutrašnji sa retro prizvukom, topla voda, neki mir koji vlada tim javnim prostorom, i veliki spoljašnji u koji se može uplivati iz unutrašnjosti prolakom kroz tešku gumenu zavesu, što je bilo interesantno mojim dečacima, koji vole vodu. A tek polupansion! Rapidna regeneracija svih majčinski tkiva započinje švedskim stolom. Sam pogled na uglačane stolnjake, postavljene čaše i tanjire koje je neko drugi oprao je banjsko lečenje. A zatim, iznenadjenje, pored švedskog stola, dolazi glavno jelo, koje biramo iz menija. Božanski. Obrok se završava sa sladoledom, zatom korpicama sa pudingom i voćem, parčetom torte i dijetalnom torticom za kraj! Onda sleduju šetnje dobronamerno obeleženim stazama kroz bajkovito gustu šumu, gde V sa bakom planinari, a meni nije teško da u marami nosim ćudljivog malenog I. Zatim posmatranje ptica, hranjenje pataka, odlazak na ekskurziju u zamak Otočec koji se nalazi na reci Krki, koji je preuredjen u fensi hotel u kom smo popili kafu, čaj i izgubili pojam o novom skupštinskom sazivu, porezu, i fantomkama. Naravno, imali smo i malu nezgodu sa autom, naime opet nam je otpala zaštitna plastika od motora, ali kao i sve što se odvijalo tamo, bajkovito lagano smo našli majstore koji su nam odmah rešili problem bez nadoknade, fini neki ljudi koji ne orobljavaju turiste, naravno častili smo ih.

 

Tri dana provedena sa vremešnijim daljim komšijama Slovencima, Austrijancima, kojima je na tom mestu upriličena i tombola a posledenje večeri igranka, uz evergrin muziku ljudi u parovima plešu. Ludilo. Onda smo napravili plan puta za povratak uz ideju da svratimo u Ikeu nadomak Zagreba, što je već bilo sasvim u drugačijem maniru, brzina se vratila u naše kosti, šoping sa decom je jedna od najstresnijih stvari koje mogu da zamislim, mali I se bunio i umazao celo lice i oči čokoladom kojom sam ga potkupljivala a veliki V je kukao zašto su na kraju tek dečije sobe i igračke. Sve u svemu, završili smo sa nekim dosta ok ulovom, nazad u auto, muzika i dosadni auto-put i deca su ubrzo zaspala i probudila se u Beogradu. Sasvim lagano putovanje koje vam preporučujem bez rezerve. Sasvim priuštivi beg u paralelnu realnost. Ako imate još predloga na temu banja u relativnoj blizini Beograda, pozivam vas da predložite u komentarima.

Kiss, S.

Please like & share:

Proleće, festival i nakit

Proleće je tu, pozorišna sezona je u zenitu, počinje Beogradski festival igre. Posebno me raduju ovi prvi pravi sunčani dani, kada volim da sednem i posmatram sugradjane koji na prvim zracima prolećnog sunca izgledaju poput prašnjavih prozora, i dalje u zimskom raspoloženju, dok se ne ustali lepo vreme i ne odradi veliko spremanje, odbace teške jakne i čizme, izadju iz ljušture i ponesu vedrinu beogradskog proleća na svojim licima.Radujem se što je konačno došlo vreme za nove odevne kombinacije, za izlete sa decom i psom.

Inspiraciju za nadolazeće dane pronalazim u festivalu i kolekciji nakita brenda Manola. Pre neki dan mi je stigao mi kovčežić pravog blaga. Danas postoji mnogo kreativnih ljudi koji prave svoj nakit, ali ovo je zaista nešto što se izdvaja kvalitetom izrade, razigranošću i raznovrsnim komadima koji se izdvajaju ponude. Manola je brend iza kog stoji Maja Jovanović, koja dobro poznaje potrebe savremene žene za aksesoarom koji će svaki outfit podići na sasvim novi nivo. Zbog toga je ovaj nakit već sasvim dobro etabliran na našem tržištu. Ove sjajne komade možete kupiti online, kao i prodavnicama, klik na spisak ovde.

Beogradski festival igre održaće se po trinaesti put i predstaviće našoj publici značajne domete u polju savremenog plesnog stvaralaštva. I zato, ukoliko očekujete od teatra da vas prebaci u neku novu dimenziju postojanja, od plesa da vas začudi i razvuče pojmove očekivanog, podvucite crvenim dane od 19. marta do 10. aprila. Obožavam ove dane u Beogradu.

Posle pozorišta idem u pozorište. Takvi su dani dok traje festival. Žurim, ne menjam frizuru, trčim da gledam, možda imam mali overload od baleta. Pošto ne mogu da gledam baš sve produkcije biram sledeće: “Primarna trilogija” Jakopa Godanija koju će izvesti Dresden Frankfurt Dance company, nastup njujorške kompanije Complexions, zatim RUBBERBANDance kompanija iz Montreala koji će izvesti “Empirical Quotient“, i “Istočnu senku” od Jiržija Kilijana.

Ovaj put oblačim nude nijanse, i na taj način originalan nakit dolazi do izražaja. Posebno mi se dopada pozlaćena Infinity kolekcija već pomenutog brenda Manola jewelry. Inače, bilo mi je veliko zadovoljstvo da se slikam za ovaj outfit post, jer sam radila sa svojom dragom umetnicom fotografije, Tinom Marić sa kojom sam već saradjivala, klik ovde, koja je u devetom mesecu trudnoće, čeka jednog dečačića, a radi kao zmaj!

IMG_6484

 

Foto by: Tina Marić
Nakit: Manola
Cipele: Nine west
Torba: Parfois Sportina
Mantil: Zara
Suknja: Zara
Majica: H&M

Ovaj post je nastao u saradnji sa Manola jewelry.

Please like & share:

50 filmova iz detinjstva koji su se gledali na repeat

Koliko smo obožavali da nakon škole odemo u videoteku i po ko zna koji put uzmemo istu kasetu! Hladni, mračni dani bili su rezervisani za horore, početak proleca i kraj leta za tinejdž komedije.

Iako klinci, bili smo deo VHS kulture, za zadovoljstvom smo ulazili u klub, na mamino ime glasi članska karta, miris duvana i plastike, zvuk premotavanja kaseta, jer smo ih vratili nepremotane, malo nas je sramota, super riba sa dugačkim noktima nam preporučuje novi naslov. Iako je u spoljnom svetu besnelo ludilo rata i nemaštine, mi smo se tripovale na amerikanu, i gutale smo te scenarije bilo sasvim sveže, ili iz osamdesetih.

Želela sam da se zajedno podsetimo ovih naslova, da se vratimo u dane kada su i nasi roditelji negodovali što nas je tehnologija tadašnjeg vremena prikovala za ekran. A stvarno smo gledali svašta, na TV-u, sasvim krišom, dok su odrasli pratili Dinastiju, Tvin Piks, a onda već sasvim predano i otvoreno Beverli Hils, pa Nik Slotera u Tropskoj vrelini, a kada se pojavio Crni bombarder istog trenutka smo formirale imaginarni bend i izbušile rupe na crnim hulhopkama naših barbika. Izmedju žmurki i lova na žabe, igrali smo igrice, tu je bio i Prince of Persia.

Uživljavali smo se, i sanjali o tome kakvi ćemo biti kad porastemo, a naše barbike su dobijale uvek sveže scenarije.

Pripremila sam listu nešto manje poznatih filmova iz osamdesetih i sa pocetka devedesetih, koji nisu doživeli konstantu repriziranja, ne onih koji vam prvo padnu napamet kada se spominje taj period, klasici kao što su Povratak u budućnost, Gunisi, Sam u kuci, Gremlini, Terminator 2, već one koje ste sigurno gledali ali ste ih verovatno već pomalo zaboravili. Ovo je lista filmova koji su nas obuzimali dok smo bili bas klinci, a završava se negde u ’96, kada smo već bili na putu samosvesti, sa trinaest, kada su misli podeljene na misli o lopti i na misli o bogu. Ok, ili serijama My so called life i Nestašne godine.

Ovo sa mislima o lopti i bogu sam mislila da je neki citat, tragala kod Getea u Patnjama mladog Vertera, tragala kod načitanih ljudi odakle je taj citat, ali izgleda da je to moja misao. Mada možda zvuči kao razvojni put nekog južnoameričkog fudbalera. Ako slučajno prepoznate ovu misao, molim javite mi u komentarima, da se ne uobrazim kako sam mudra.

A sada lista:

1. Nemoj reci mami kod kuce smo sami

Ovu listu počinjem sa jednim sasvim tipičnim zapletom, sa morbidnim elementom iznenadne smrti vremešne bebisiterke koja je zagorčavala život klincima.

2. Vestica tinejdzerka

Mislim da smo ovaj fim najviše puta pogledale. Tipičan tinejdž film o mukama srednjoškolke koja nije popularna, a na kraju, pomoću magije, završava u naručju glavnog frajera ragbiste. Najozbiljnije smo izgovarale magične reči, naravno, pazeći da ne pretvorimo nekoga u psića, kao u filmu. Danas bi glavni frajer bio ovaj nerd sa cvikama, hipsteri su pobedili ragbiste.

3. Devojke žele samo zabavu

Obozavale smo SJParker, muziku iz filma, i naravno plesne scene, koreografiju sam znala napamet. Scena kad časna sestra gimnasticira na konju.

4. BMX banditi

Nešto stariji film koji se gledao sa braćom i drugovima. Naravno, imali smo i bmx mahine i skejtove, odrasli su nam napravili rampu ispred kuce u pravom amerikana predgradju Novog Sada, na Avijaciji, pa je identifikacija sa likovima bila skoro potpuna. Isto vazi i za

5. Heroji skejtborda (Thrashin’)

6. Ne tupi Frede

Kakav zabavan film! Prosto sam pozelala da flipnem i imam zamisljenog prijatelja!

7.Draga smanjio sam decu

Koliko nas je tripovao ovaj film, da smo u parku zamisljali da smo smanjeni te da je drvece zapravo trava. Posebna odvratnost iz filma mi je ostala u secanju, a to je žuti polen na licu ovog klinca.

8. Nekad i sad

Film se pojavio već na kraju ovog perioda, ali je divan, o drugarstvu, o devojčicama, avanturi, i naravno amerikana now and then.

9. Modern girls

Po naslovu se ne secate ovog filma iz osamdesetih, ali sam sigurna da ako ste voleli filmove gde devojke, drugarice razlicitih profila odlaze u ludu noc, sigurno vam je i ovaj dopao u ruke. Klupska scena osamdesetih, frizure i kulnes.

10. Džumandži

Klasik. Scena sa majmunima koji urnišu kuhinju.

11. Kovrdžava Su

Voleli smo pricu o simpaticnim siromasima koji uspevaju da se domognu udobnog kreveta i topline bogataskog srca. Mislim da sam u tom filmu prvi put videla mobilni telefon, a i naucila americku himnu, koju peva malena Sue u mraku.

12. Shag

Film u kome se radnja odvija u šezdesetim, želela sam takve frizure, haljinu i igranke. Još jedan u nizu na osnovu kog smo zamišljale sebe kao devojke, i čega su se barbike igrale. Onda je dosao i legendarni

13. Cry baby

Džoni. Rokabili. Fashion.

14. Groblje kucnih ljubimaca

Čudno mi je da nije više horora na ovom spisku, pošto nam je to bio omiljeni žanr. Ovaj je baš ostao u sećanju kao jeziv, oživeli mačak i dečak, scena sa kamionom, jeziva atmosfera, napetost naših mladih živaca.

15. Poltergeist( Kućni duh)

Najistripovaniji horor iz sećanja, ove godine izlazi rimejk, ali sudeći po traileru nista posebno, ovaj klasik ostaje na tronu, verujem da svi pamte devojčicuu ispred televizora, crve, suludi vetar, pajaca i komunikaciju sa duhom kroz svetlosne snopove.

16. IT

Ovaj je bio toliko strašan da nisam smela sama da ga pogledam. Već na samom pocetku kada se pomalja rugobno nasmejano lice klovna iza raširenog veša, ja sam odlagala ovaj film za neki drugi put.

17. Užas na londonskom mostu

Prica o Džeku Trboseku, mislim da je bio televizijski film pošto ga nismo uspevale pronaći u video klubu kasnije, koji smo krišom gledali iza kauča na kom su sedeli odrasli, posle kog svaki šuš i kvrc u tami postaje mali užas.

18. Smrt mi lepo stoji

Odlicna glumačka ekipa, komedija sa morbidnim pogledom na večnu mladost. Rupa u stomaku Goldie Hawn, prva asocijacija.

19. Sirene

Obozavali Cher i Winonu Ryder u filmu o sasvim netipicnoj kevi i odrastanju. Dok sam mrzela Male zene.

20. Telohranitelj

Ne sećam se detalja, mene nije posebno pržio ovaj film, ali svi su u jednom trenutku u leksikonu napisali da im je omiljeni, pa je na listi, kao i

21. Univerzalni vojnik

22. Moja devojka

Legendarna pesma, simpatični klinci, morbidni elementi se često provlace kroz listu, šta ja znam, valjda nas je fascinirala smrt.

23. Bikini island

Ovog filma se jako dobro sećam, manekenke se takmiče koja ce završiti na naslovnoj strani, slikanje na ostrvu gde kreću misteriozna ubistva. Strasan treš.

24. Puter od kikirikija

Slika stršno kosatog dečaka.

25. Neverending story

Ovo je klasik. Želim da ga uskoro pogledam sa sinom. Odličnjak.

26. Vikend sa mrtvacem

Morbidna komedija, opet, kad si klinac sve je to ok, i mrtvac, i žurka, plaža i curka.

27. Dama u belom

Horor koji sam smela da gledam sama. Neka litica, vijori bela tkanina, dete pored prozora u noći…

28. Maneken u akciji

Srednjevekovna legenda, ogrlica koja zaledi princezu i lansira je u devedesete kao lutku iz izloga. Kada joj frajerčić skine ogrlicu ona oživljava i romansa počinje. I da, onaj fanki afroamerikanac.

29.Willow

Opet neki srednji vek, patuljak spasava bebu od mračnih sila.

30. Ski school

Mislim da ipak nisam bila ciljna grupa ovog filma, mrzim skijanje, puno golih sisa, ali tipični zapleti su me ipak privukli da pogledam par puta.

31. Legenda 

Ovog se slabo secam, ali je bio neki čarobni vrt, konj beli, presijava se cvece, i najednom neki crveni djavo uzima Lili, a Tom Kruz je spašava.

32. The Craft ( Kučke iz Istvika)

Vešticarenje, omiljena tema, srednjoškolke koriste magiju za obračun sa popularnom ekipom, ali stvari odlaze predaleko. Celo leto sam se šminkala kao Nensi.

33. Little shop of horrors 

Samo pamtim biljke mesožderke koje pevaju.

34. Romi i Mišel

Ovaj je izašao ’97, ali sam ga mnogo zavolela. Mira Sorvino i Liza Kudrou, odlaze na godišnjicu mature. Super autfiti, izmisljotina da su uspele u zivotu, super tres, dobra gluma.

36. Kupoglavi

Ne sećam se detalja, ali kupastih glava ljudolikih vanzemaljaca da. Šta smo mi sve gledali…

37. Moja mama je vukodlak

Ona scena kada brije noge zauvek u pamćenju.

38.Weird science

Kad njih dvojica kompjuterski naprave savršenu ženu. Imaginarni futurizam i fascinacija kompjuterima.

39. Ko je smestio Zeki Rodzeru

Fatalna Džesika, crtać i film. Ko najbolje nacrta Džesiku, taj je car.

40. Bogovi su pali na teme

Fascinacija Afrikom i Koka-kolom.

41. Stand by me

O dečacima, misterioznim bićima.

42. Moja maćeha je vanzemaljac

Kim Besindžer kao vanzemaljka koja u torbici krije uredjaj za komunikaciju sa višom inteligencijom. Ultimativni outfiti, posebno crveni šešir.

43. Smešna strana istorije

Iako iz 1981 ovaj smo otkrili i zavoleli zbog istorije. Ili smo istoriju zavoleli zbog filma.

44. Planina boga ljudoždera

Uopšte mi nije jasno kako je ovaj film završio u našim rukama. Strašniji od svakog horora, avanturistički treš sa jezivim scenama usmrćivanja životinja, u kome glavna junakinja umesto da bude pojedena postaje centralni kult kanibalskog plemena. Mislim da samo deca iz moje škole znaju o čemu pričam, pošto me svi na pomen filma pogledaju onim začudjenim pogledom, kao kad umesto rajsfešlus kažem cibzar.

45. Supergirl

Super devojka u suknjici bori se sa silama mraka. Tako ću i ja kad porastem.

46. Ludo putovanje Bila i Teda

Avantura kroz istoriju pomoću vremenske mašine. Nervirao me Kianu, ali sam ipak gledala.

47. Šunka šunka

Prvo nam nisu dozvolili da iznajmimo ovaj omaž požudi, bili smo ispod crte prihvatljive zrelosti, ali naravno, radoznalost ne poznaje granice, ipak smo se dokopali kasete i zbunjeno piljili u odrasle radnje. Slično i sa

48. Niske strasti

49. Dan mrmota

Prvo smo čuli za frazu, a zatim i gledali na repeat, kao da smo u Danu mrmota.

50. Nije lako sa muškarcima

I na kraju, jedini domaći reprezent amerikana lifestyla, koji prevazilazi okvire, sjajna gluma, replike koje se i danas citiraju.

 

To bi bilo to od mene, očekujem u komentarima da date svoj doprinos, podsetimo se jos nekih filmova sa pocetka iz ovog perioda, koji su se gledali po nekoliko puta i koji su figurirali kao omiljeni po leksikonima.

Kiss

Please like & share:

Utisak nedelje

Posle dužeg vremena, evo opet utisaka kojima možete sebi ulepšati dokolicu, ili upotpuniti dosadan dan na poslu.

Za početak, izveštaj sa čekiranja jednog novog restorančića koji se nalazi u srcu Vračara, u Kursulinoj ulici, radi se o Miamiamu. Ovo simpatično mestašce može da vam postane omiljeno ako volite nesvakidasnji spoj ukusa, mali ali inspirativan meni baziran na povrću i snekovima, što ga čini dobrom gastro destinacijom za ljubitelje laganih obroka. Posebno se ističu dodaci jelima u vidu sosova, premaza koji čine ovo mesto specifičnim, te unikatni tanjiri i šolje Tamare Papestijevic. Probala sam grilovani kozji sir u ulju sa tartufima, ali tek sa premazom od pomorandže taj zalogaj je bio ono pravo. Ista stvar i sa burgerom od lososa, tek ga premaz od cvekle cini specificnim. A posebno lud i fenomenalan desert koji morate probati u Miamiamu su karamelizovane smokve u sosu od vanile. Mesto odise licnim pristupom i kosmopolitskim duhom.

Ok, hajde da sad vidimo sta sam iskopala po netu:

1. Izuzetno simpatična priča suflerke iz Opere Narodnog pozorista, moje imenjakinje.

2. Opet moja omiljena Marka Žvaka o prokopu

3. Obožavam retro nameštaj iz sredine XX veka, ovde klik za kupovinu dobro odabranih komada.

4. Bilo mi je zadovoljstvo da dam intervju za portal Volim Vračar, pročitajte ovde.

5. Srecan dan Baleta, pogledajte galeriju fotografija ovde.

6. Pogledajte video o zimskoj atmosferi na prelepom ostrvu Hvaru.

7. Simpatican tekst o TV zaljubljivanju u Dilana iz serije Beverli Hils.

 

 

 

Please like & share:

Igrala sam Labudovo jezero kod Severine na svadbi

Danima unazad nisam mogla da prestanem da se smejem. Od trenutka kada me je Jovanica zvala da me pita da li hoću da radim na svadbi Severine i Kebinog sina, preko proba, upoznavanja sa rediteljem čitavog eventa, avangardnog umetnika savremenog evropskog teatra Tomaža Pandura, pa sve do izlaska na podijum.

Nedelja je veče. Hladno, mirno i mračno je u parku dok šetam kuče, i prebiram po glavi da li sam sve pripreme obavila, mužu dala sve instrukcije za uspavljivanje dece,  spakovala radnu odeću, koktel haljinu, špic patike, štikle, šminku, šnalice, sve na š. Razmišljam o tome kako je kao i svako drugo normalno veče, a uopste nije, i kakav li tajni život imaju moji sugradjani koji se isto doimaju kao ja, kuda li idu nakon uobičajenih radnji. Idem sedmicom, dobro je, španac je došao, probijam se kroz novobeogradsku ledinu, prolazim kroz Savograd i stižem do Crown Plaze, odmah pored je glamurozna šatra ispred koje je parkiran okićeni stojadin, ok, ulazim.

“Dobro veče.” Obezbeđenje je na gotovs, neće da me puste, sumnjivo im da nisam neka novinarka kažu Kurira ili Informera. Pokazujem špic patike i puštaju me. Smejem se u sebi, jer i jesam ovde na neki način na novinarskom zadatku, samo što nisam od te vrste. Zapravo, moj poriv da budem na tom mestu jeste sasvim istraživacke prirode, oduvek sam volela socijalni avanturizam, da svaki milje osetim iznutra, a pogotovu što sam odmalena volela da budem kraljica treša. A ovaj event je prevazišao svaki treš, nadišao sve okvire uobičajenog tezgarenja nas umetnika. Idem uz stepenice gde su svi izvodjaci, osoblje, muzičari, ćao drugarice labudice, lagane su pripreme u toku, a iz sale se ori aplauz nakon numere iz mjuzikla koji su na bis odigrale kolege iz Pozorista na Terazijama.Šminka, frizura, odozdo se vec čuje spontani teški narodnjački program, čujem Dzej se na stolicu popeo, dok pripremamo perje za glavu. Severina je osmislila svoje venčanje kao pozorišnu predstavu post -postmodernog Balkana, gde se u šatri mešaju treska, sarma i opera, gde ispred plišanih kulisa defiluju narodnjaci dok nas ona posmatra sa velikog led ekrana, pošto se sve snima, realnije je od realnog. Ništa, malo se poremetio program, ne može ni veliki Tomaž Pandur da drži pod kontrolom naše narodnjake. Mada nisam sigurna da je bila baš toliko dobra žurka jer mislim da je ceo taj melting pot malo zbunio ljude, glamur, sarme, umetnički program, prase i cela pompa oko zabrane slikanja.

Spremamo se, oblacimo pačke, zagrevamo se, gosti koji nas vide su oduševljeni, hej pa to će im možda biti prvi put da vide balet posle obaveznog vaspitnog odlaska u pozorište iz davnih srednjoškolskih dana. Nista, idemo na nastup. Hladno je, šatra propusta promaju, hladnoća nas drži budnim, čekamo muziku, prolaze razni selebriti gosti, žele da nas vide. Ali ne, kaže Tomaž, vodi labudice gore, služe prase, ne moze prase i balet. Čekam i smejem se. U tom momentu sadržana je sva moralna dilema ovakvog tezgarenja. Ali hej, mi donosimo art u kič milje, dok ima toliko onih koji donose kič u naš umetnicki krug, tako da mi ipak imamo jedan prosvetiteljski zadatak, za razliku od ovih drugih primera i primeraka.

I evo ga, trenutak je naš, ide Čajkovski, šušte naše pačke, lupkaju špic patike. U tišini estrada posmatra balet, dok nas zadovoljno, ozareno, pomalo iskrivljeno Severinino lice posmatra sa velikog ekrana. A da, i mladoženja je tu. Samo beli, 2. čin, nipošto ne spominjati Crnog labuda, dalji zaplet u libretu sa preljubom nećemo ovog puta. Par labuđih zamaha, adagio, plava svetla, puno kamera i fotoaparata, svetlucanje šljokičavih toaleta gošći, svečano je u tom momentu, prase je već pojedeno. Kaze hvala, nakon toga aplauz, ne duboki već sasvim mali naklon publici, i nazad u odaje. Brzinom svetlosti skidam pačku, perje sa glave, već je ponoć, pretvoriću se u bundevu, navlačim koktel haljinu i štikle, kod Jovanice na uhu jedna mindjuša kod mene druga, silazimo među goste, čaša vina belog, minglujemo se kroz masu i političarski polusvet. Na ekranu snimak Kebe iz devedesetih kako poluartikulisano đuska i peva a pored njega sincic Igor. Ja sam onda otišla, a Brena je zapevala na podijumu i bila je žurka, kraljica jugoslovenskog folka je podigla masu, “sanjam da sam s tobom”, antologijska pesma i spot. Iz taksija trčim kod mojih dečaka. Mirno je, pas maše repom, svi spavaju. Život ide dalje, kupiću sebi nove čizme.

Please like & share:

Utisak nedelje #Jovana po Amerikama

Nakon 8 letova, 4 autobusa, bezbroj metroa i neprekidnog jet lag-a, moj UStour za 2015. se završio. Dok gledam u plafon do 5 a.m. i sumiram utiske pitam se da li me oni drže budnom ili jet lag?

1.  Iako volim da otkrivam nove, uvek se vraćam starim mestima koja mi iznova oduzimaju dah. Grand Central Terminal 89E 42nd Street, NYC, mesto sastanaka, mesto rastanaka, smeha, suza, mesto uživanja, umetnost, istorija… taj trenutak kada prvi put iz podzemlja izađete i ugledate je u svoj njenoj raskoši. Zvezdano nebo, konstalacija zvezda, zodijak…Neki kažu da je konstalacija pogrešna a neki kažu da je to slika neba onako kako ga Bog(diskutabilno, neko već gore) vidi. Bilo kako bilo jedan pogled oduzima dah, otvara srce, maštarije, pogled u prošlost i budućnost.

2. 7. Velocity Dance Festival, na kom sam imala čast da nastupam uz najbolje koreografe i baletske igrače iz Washington-a. Kada dobiješ aplauz na otvorenoj sceni Sydney Harman hall-a i pomisliš da to nije big deal… razmisli još jednom:)
IMG_2660

3. The Washington Ballet, kakva kompanija! Main company, Studio company i škola u jednoj zgradi. Generacije i generacije igrača, učenici, početnici i njihovi uzori žive kao jedan organizam u nekoliko velikih, belih, osunčanih baletskih sala. U velikim kompanijama svako je dobrodošao, hvala na gostoprimstvu, hvala na divnim vežbama, hvala na druženju, naučila sam mnogo, nedostajaćete mi!
IMG_2657

4. Latin Heat!
Ovu sezonu TWB otvorio je programom pod nazivom ”Latin Heat” u Kenedi Centru. Omaž kulturi Latinske Amerike, marijači i argentinski tango uživo na sceni. šest baleta..
”5 Tangos” HansVanManen
”Bitter Sugar” MauroDeCandia
”Sombrerisimo” AnnabelleLopezOchoa
”La Ofrenda” EdwaardLiang
”Don Quichotte” MariousPetipa
”Juanita y Alicia” SeptimeWebre
Fantastični igrači, gotovo nemoguće dobar muški ansambl, publika… negde pozorište zaista ima smisla… Nadam se da ćemo ih videti uskoro na Beogradskom festivalu igre!

4. Sve čari jeseni i predtojećeg Halloween-a prisutne su na svakom koraku a moje novo otkriće je butternut squash ili squash u svim oblicima! Evo i nekih recepata!

5. Barcelona Wine Bar na više lokacija u DC-u, jao! Enterijer, vino, hrana, tapasi, usluga… ah ta usluga u USA, vredna svake napojnice! Ipak, pored svih latino specijaliteta, mama, Ognjena i ja smo uspele nekako da preteramo sa butternut squash-om:) Ako ste u prolazu, ovaj restoran obavezno posetite.

6. Urban Outfitters, o tome je suvišno govoriti, sigurna sam da su svi koji su se susreli sa ovim lancem prodavnica već odavno zaljubljeni a novitet koji sam ovaj put dovukla na naše prostore je Rosebud Multiuse Oil!

7. I za kraj, čarolija božićnih praznika koja se u Americi već uveliko oseća je i mene uhvatila! Prodavnica suvenira u Kennedy centru već je puna baletskih ukrasa, šećernih vila, božićnih drvaca i  krcka orašča u svim veličinama i bojama…u celom haosu pred aerodrom i povratak, ipak sam ukrala momenat sa mamom u kom smo verovatno obe na trenutak bile male devojčice balerine!

Utisak je da… sledi težak povratak u realnost!

J.

Please like & share:

Projekat Malaga ili gde je najbolji sladoled u gradu?

Opcinjenost sladoledom nikako se ne sme zavrsiti sa zavrsetkom leta. Obozavam ga i nakon klizanja, na minusu, trosim ga svakodnevno i ritual odlaska na sladoled je mali praznik u svakodnevici, poezija pastelnih kremova koji se tope u dokolici. Ali, ja sam ipak samo devica u podznaku, i moja spozobnost uzivanja uvek je ogranicena analizom, i zato sam odlucila da pristupim ovoj temi racionalno i metodoloski ispravno. Jedan dan, slucajno sam se nasla sa K u diskusiji odakle je potekao ukus Malaga, i ko uopste to jede, osim mene i moje mame?

I odlucila sam da ovaj ukus bude okosnica mog ispitivanja “Koji li je sladoled najbolji u gradu” jer je u pitanju onako standardni ukus koji svaka proizvodnja sladoleda mora da ima, tipicni predstavnik sicilijanskog sladoleda mlecne/vanila osnove i dodatih natopljenih grozdjica, dovoljno za kreativni twist. Idealan za uzivanje u predstojecim jesenjim danima, grozdjice nas polako uvlace u tople ukuse zatvorenih domova. Inace, naziv Malaga ovom sladoledu je dala regija Malage odakle se izvozila najkvalitetnija sorta susene grozdjice, i originalno se grozdjica nije natapala u rumu vec u Marsala slatkom vinu, pa eto ideje ukoliko pravite homemade sladoled.

Pa da pocnemo sa ovim nasim malim slatkim istrazivackim pohodom:

  1. Crna ovca

Smestena u ambijent dinamicne ulice Kralja Petra, ova sladoledzijska radionica je bila na nivou zadatka. Iako tek odskoro otvorena, prepuna gostiju i sa izuzetno prijatnim osobljem, Crna ovca nas je odusevila. Enterijerski odlicno osmisljena, savremenog duha, prijatnog kolorita, medjutim prokomentarisali smo da im je brending nekako nespojiv sa minimal ambijentom i naivan, ali to je vec druga prica. Sad sladoled. Vrlo nezan, svilenkast po teksturi, grozdjice pune, natopljene ukusom, odlicno, ali preslatko. Samo to. V je odusevljen stapicem ananas/jagoda kombinacijom. Ocena 87%

2. DJ


Odlicna, legendarna vracarska poslasticarnica preko puta osnovne skole Vladislav Ribnikar, koja svoj kvalitet i sarm odrzava decenijama.

Volim njihove rozen kocke, volim ambijent, tete koje su uvek nasmejane, volim asocijacije na detinjstvo koje budi miris starih poslasticarnica. Naravno, imaju Malagu, ali njihova je po nekom pravilu roza boje, pitam zasto, pa lepse je tako, to je samo boja za kolace, lako se topi i brzo postaje mek, u svakom zalogaju oseca se bogatstvo mleka i jaja, mozda previse za moj ukus, ali opet sjajna izvedba.

Old school. Ocena 79%

3.Moritz Eis


Gradiliste nas nije sprecilo da i ovaj cuveni brend stavimo na procenu. Ova sladoledzijska radnja je zadala ozbiljan domaci drugim ugostiteljima na temu brendinga i marketinga, stvarno su napravili izuzetan pomak na temu.

Medjutim, prvo razocarenje sam dozivela kada sam porucila Malagu, taj klasik nije uvrsten u njihovu ponudu, ne samo tog dana, vec uopste, kaze devojka radi tu vec godinu i po dana. Ok, daj sta das, uzmem stracatelu/slani karamel/kikiriki. Na prvi zalogaj shvatam da je sladoled nekako supalj, iako su tri ukusa u igri, fali tezine mleka, kao da je pravljen od sojinog mleka, nema bogatstva krema, mali zaokret daje slana karamela, ali samo aroma funkcionise, bez kvalitetne podloge. Pozajmljujem sladoled od mojih asistenata, cokolada, ista prica, jos tuznije.

 

Pucanj u prazno. Ocena 57%

4. Bacio


Opet se vracamo na Vracar, na Cvetni Trg, gde nas ceka uvek rado prima poslasticarnica koja je odgovorila vremenu sadasnjem na sve nacine. Ususkana u ambijent hladovine drveca, ova radionica je pravi biser ovog trga, sa svojim nepretencioznim belim enterijerom i lezernom bastom, tacnog brendinga i ljubaznim osobljem, koje je, doduse, ponekad prezauzeto.

Porucujem Malagu, kao i par dana ranije, medjutim, docekuje me iznenadjenje, danas nema na kuglu, vec samo na stapicu, isti sladoled, druga forma. Moze, da razbijem monotoniju. To je to. Bogati krem koji se topi ni suvise brzo, ni suvise sporo, njegova tezina omogucava aromi grozdjica da se probije do nosa, da prevlada i prvazidje moju analiticnost. Nista ne stoji puti sladolednog uzitka. Jedina zamerka koju bih mogla da uputim ovoj ekipi je to sto u kugla varijanti oni mirisne grozdjice ne ostavljaju celim, vec ih krupnije samelju, sto prosto nije po originalnom receptu, ali dobro.

Osim ovog ukusa, apsolutno sam ocarana zimskim ukusom kesten kugle, koja je nesto najbolje sto sam ikad od sladoleda probala. Pozajmila sam i lesnik od V, isto tako dobar kao i nocciola sa juga Sicilije gde sam se davila u istoj. Svaka cast!

Ocena 92%, samo zbog mrvljenosti grozdjica.

Ovde bih se zaustavila sa prezentacijom istraznih radnji, i samo bih spomenula da sam izabrala ove sladoledzijske radionice po nekom osecanju trenda, naravno probala sam sladoled na jos mnogim mestima, kao sto je Pelivan medjutim nije se izdigao iz neke prosecnosti, cekala Malagu u Sapore sladoledu na Andricevom vencu ali se nije pojavio, a sama poslasticarnica jos uvek nije sasvim zazivela da bih je uzela kao reper, nisam zaobisla ni HomeMade sladoled, ali to vec prevazilazi okvire radionice, oni su teska industrija, mozda kvalitetna za masovnu upotrebu, ali meni nezanimljiva, kao i drugi proizvodjaci za frekventne punktove sa friziderima. To je bilo Malaga avantura, a ukoliko sam zaobisla neki, molim vas da me navedete na pravi put! Koji je po vama najbolji?

S.

Please like & share:

Outfit post

Koja je definicija mog stila danas, sa dvoje dece, stalnom jurnjavom, pozoristem i psom? Udjem u Zaru, i sta ugledam da lici da bi ga Grejs Keli nosila u nedeljno popodne, to i kupim, ukoliko takvu stvar u roku od deset minuta snimim. Ukoliko ne, izajdem, i cekam sledeci slucajni odlazak u Zaru. Nemam vremena ni zivaca za duge setnje po prodavnicama u stikletinama, kao nekad, ovo je sad oprobana uspesna formula. 

Please like & share:

Gde ste ljudi? #betonmahala

15922_335785599941278_2755547036105244048_n
“Gde ste ljudi?!” viču sa scene njih osmoro. Šest Bošnjaka, dvoje Srba.

Ako je pozorište ogledalo društva, a jeste, ova predstava je ogledalo ovog sada u kom živim ja, mlađi od mene, stariji od mene. Nekoga ne dotiče, neko se ne seća, nekome roditelji nisu pričali kako je bilo ranije dok smo živeli u ljubavi. Meni jesu, ja se sećam… uvek mi je malo žao mojih roditelja, bake, deke, oni pamte mnogo lepši život, mora da im je ovaj strašan.
Sirija, izbeglice, ljudska prava, gay pride koji laže sam sebe da je uspeo samo zato što su svi preživeli, religija “RELIGIJA”?!, politika, ovaj zoološki vrt na vlasti, plata profesionalne balerine u nacionalnom teatru, 90te koje se više ni ne kriju prerušene u nekom ćošku već slobodno šetaju gradom…kako kaže jedna od poslednjih replika u predstavi “…serem vam se u čaršiju!”
I da zaključim osvrtom na repliku iz predstave “Želim da živim u gradu kom ova predstava nije ni potrebna” – Ja želim da živim u svetu u kom ova predstava nije ni potrebna.
Aplauz. Standing ovations.

U Novom Pazaru zabranjena, izvodi se po Srbiji, pratite ih na Facebook-u, saznajte gde igraju, nadam se da ćete imati tu čast. Vredi svaku suzu.
J.

#betonmahala
Predstava o ljubavi
Rifat Rifatović&Branislav Trifunovic
Njih osmoro glumaca iz Novog Pazara

Please like & share:

Hot town, summer in the city

…kaže Joe Cocker.
New York, ni prvi ni poslednji put, dobro se znamo, volimo se. A kako se rastajemo? Svaki put deluje sve teže a zapravo je sve lakše jer znamo da smo okej, videćemo se ponovo.
Ova put pozdravljali smo se 24 sata.

7:00 a.m. Upper West Side
Ko rano rani uhvati tišinu, mir, sunce. Dobro jutro Upper West Side!
IMG_1796IMG_1797

8:00 a.m. 103rd & Broadway
Kada ti za dobro jutro već dobro poznati violinista u metrou odsvira Saint Saëns-a:) Mmmmm!!! Breathe in, breathe out, i dan može da počne. Mislim da mu je moj osmeh značio više od dolara kojima sam se zahvalila na ovom užitku.
IMG_1798

8:41 a.m. 350 5th Avenue*Empire State Building
Moja omiljena…po suncu, po kiši, kada se nebo spusti na nju, kada noću zasvetli… Došla sam da se pozdravimo rano dok još nema nikoga a ona onako lepa, okupana suncem…
vidimo se!
IMG_1800

9:00 a.m. 261 5th Avenue*Starbucks
Ne zbog kafe, ja kafu nikad nisam ni probala, ne zbog znamenja… jedeni je otvoren, još uvek se niko ne tuče u redu. Moj omiljeni protein brakfast čeka… Šta ću… lenja sam, Starbucks mi lepše iseče jabuku i rasporedi te proteine:)
8bdae8a56b014a8ba1ca624ce19ed856

10:00 a.m. 115 5th Avenue*Victoria’s secret 
Pokloni! Zato što su moje drugarice moji super anđeli i zaslužuju krila!
IMG_1810

11:00 a.m. 625 8th Avenue*Auntie Anne’s
Cinnamon& Brown Sugar Pretzel! Bila sam dobra, ostavila sam je za kraj. Pa šta?? Može mi se… pojela sam dve!
IMG_1813

12:00 a.m. Broadway
Nismo se mnogo družili ove godine ali moram da mu se javim, da me ne zabravi. “Mamma Mia!”se zatvara 12. septembra nakon 14 godina, tek sad vidim… “Phantom”i dalje na istom mestu sto godina, moj omiljeni St. James Theatre koji mi uvek izmami osmeh i podseti na prvi miris New York-a, prvi korak na Broadway-u, na “Hair”, na mamu, na Ivanu…
IMG_1814 IMG_1816
IMG_1818
IMG_1817

13:00 p.m. Red stairs*Times Square
E pa i ja jednom da se popnem! Sve kao neću, neću a godine prolaze, a i nije neka gužva, što je btw malo čudno za Times Square u ovo vreme. Ustvari, u bilo koje vreme.
IMG_1839

13:40 p.m. Times Square
Nisam se slikala 40 minuta nego sam morala još nešto da obavim. Pretoplo je već, da se vratimo na Cocker-a “All Around People Looking Half Dead Walking On The Sidewalk Hotter Than A Match Head”. Baš me buni što nema nikoga oko TKST ticket service-a… Radi! A nema nikoga…, ovo moram nekako da iskoristim!

14:00 p.m. Mamma Mia! poslednji put na Broadway-u, dva i po sata čiste sreće, odmora, air condition-a i muzike. Kakav savršen predah, ne mogu da verujem da sam pomislila da ću zaista da odem a da ne pogledam ni jednu predstavu?! Ćao Mama Mia! Vidimo se na Terazijama!
IMG_1825IMG_1836

17:00 p.m. 1412 Broadway*FLX NY
Sastanak sa mojim dragim Flexistretcher devojkama u njihovom midtown office-u. Pošto je život balerina biznismenki zabavan onda se sastanak pretvori u brzinski photo shooting na ulicama New York-a. Inače, moj BACKSTAGE dance store je jedini zastupnik Flexistretcher-a u regionu.
11947655_879080965479260_3910056796939185334_n

18:00 p.m. 1593 Broadway*Hershey’s
A kako da se vratim kući bez Reese’s-a i Kisses-a?! Dobro, možda sam malo jela i usput, pozdravljanja radi…
big-hersheys-chocolate

Nakon kratke pauze i pakovanja vreme je za naš poslednji dejt, New York&I.
Večera, koktel, romantika…

12:12 a.m. Brooklyn Bridge
I napokon, šetnja preko Brooklyn Bridge-a, ultimativni pogled na Manhattan koji nikad ne spava. Pola sata za razmišljanje i sumiranje utisaka, za nove planove i sanjarenje.
Collage
IMG_1859

01:00 a.m. 157 Lafayette*Colette
Pošto New York ne spava ne spavam ni ja, još jedno piće u Colette u Sohou uz savršen r&b i stare TLC hitove, nema veze što nisam dočekala da B. dođe, naljutila se tri puta i odljutila do ujutru, bilo je super.
11846625_1653277688226857_6669044257484665613_n

Posle ovog dugačkog dejta sa gradom ostalo je još samo da doručkujem!

9:00 a.m. 200 Columbus Avenue*Magnolia Bakery
Magnolia cupcake… tu zaista nema šta više da se doda.
IMG_1870

12:00 a.m. 59th st. 8th Avenue&Broadway
Ups, Columbo se nešto ljuti, pašće kiša!

IMG_1871

Jel kasnim? Možda stižem još nešto samo…. OK!OK! Evo idem!!!

Bye NYC, vidimo se za mesec dana!
J.

 

 

 

Please like & share:

1 2 3