Archive of ‘Travel’ category

Mami treba banja

Sve česće sam glasno izgovarala “Potrebno mi je banjsko lečenje od izlizane svakodnevice!”, i što se ispostavilo kao zaista tačna dijagnoza stanja. Ma koliko je možda bilo primamljivo more, odlazak u neki evropski grad, naprimer Stokholm koji toliko želim da posetim, ili neka egzotika, odlazak u banju je bio pravi pogodak. Ako se ne varam, mislim da je upravo odlazak u banje prethodio odlasku na more u istoriji, od rimskih kupatila, preko otomanskih hamama pa do planinskih vazdušnih banja, sanatorijuma, to je bio osnovni vid turizma.

Što da ne, sa svekrvom i decom, idemo u terme. Rezervisale smo tri dana unapred, Šmarješke Toplice, bez mnogo razmišljanja i uporedjivanja, akcijska cena po principu platiš dve noći, ostaneš tri. Jednostavan put, pošto se banja nalazi sedamdesetak kilometara od Zagreba. Kako smo prešli granicu sa Slovenijom, nakon što smo po ko zna koji put konstatovale koliko je bila lepa i velika bila naša Jugoslavija, sa citiranjem Krležine pesme Balade Petrice Kerempuha

zakaj curi, ta gluha, masna, slepa,
strahotno mlačna karv?

ponovo sam se oduševila tom Skandinavijom Balkana, zemljom prelepe prirode i nešto civilizovanijem odnosom prema istoj.

Kako smo se približili hotelsko-banjskom kompleksu oštra svežina vazduha i pogled prema gustoj, zelenoj šumi u trenutku su me restartovali. Hol sa recepcijom ostavljen u retro sedamdesete tamno drvo modalitetu, fini i tihi vremešniji posetioci uživali su na verandi sa pogledom na šumu, šetali se unaokolo u bade-mantilima. Ok, već sam se lansirala da sam u romanu, Tomas Man mi se prividjao, dok sam pogledom pronalazila svoju ležaljku sa pripadajućim ćebetom. Čak sam poželela da odem i na neki lekarski pregled. Kažu mi da treba da pogledam film “Youth”. Sasvim fin gest hotela, dobili smo upgrade u apartman, u novijem delu hotela, sasvim prijatan, prostran sa pogledom na šumu odakle se u svakom trenutku čuje bistra pesma ptica. Čak sam se setila da je moj tata imao nasnimljene audio kasete iz središta neke šume, koje smo ponekad puštali umesto muzike, tačno se sećam ručnog natpisa na beloj plastičnoj kaseti “Cvrkut ptica”. Bazen unutrašnji sa retro prizvukom, topla voda, neki mir koji vlada tim javnim prostorom, i veliki spoljašnji u koji se može uplivati iz unutrašnjosti prolakom kroz tešku gumenu zavesu, što je bilo interesantno mojim dečacima, koji vole vodu. A tek polupansion! Rapidna regeneracija svih majčinski tkiva započinje švedskim stolom. Sam pogled na uglačane stolnjake, postavljene čaše i tanjire koje je neko drugi oprao je banjsko lečenje. A zatim, iznenadjenje, pored švedskog stola, dolazi glavno jelo, koje biramo iz menija. Božanski. Obrok se završava sa sladoledom, zatom korpicama sa pudingom i voćem, parčetom torte i dijetalnom torticom za kraj! Onda sleduju šetnje dobronamerno obeleženim stazama kroz bajkovito gustu šumu, gde V sa bakom planinari, a meni nije teško da u marami nosim ćudljivog malenog I. Zatim posmatranje ptica, hranjenje pataka, odlazak na ekskurziju u zamak Otočec koji se nalazi na reci Krki, koji je preuredjen u fensi hotel u kom smo popili kafu, čaj i izgubili pojam o novom skupštinskom sazivu, porezu, i fantomkama. Naravno, imali smo i malu nezgodu sa autom, naime opet nam je otpala zaštitna plastika od motora, ali kao i sve što se odvijalo tamo, bajkovito lagano smo našli majstore koji su nam odmah rešili problem bez nadoknade, fini neki ljudi koji ne orobljavaju turiste, naravno častili smo ih.

 

Tri dana provedena sa vremešnijim daljim komšijama Slovencima, Austrijancima, kojima je na tom mestu upriličena i tombola a posledenje večeri igranka, uz evergrin muziku ljudi u parovima plešu. Ludilo. Onda smo napravili plan puta za povratak uz ideju da svratimo u Ikeu nadomak Zagreba, što je već bilo sasvim u drugačijem maniru, brzina se vratila u naše kosti, šoping sa decom je jedna od najstresnijih stvari koje mogu da zamislim, mali I se bunio i umazao celo lice i oči čokoladom kojom sam ga potkupljivala a veliki V je kukao zašto su na kraju tek dečije sobe i igračke. Sve u svemu, završili smo sa nekim dosta ok ulovom, nazad u auto, muzika i dosadni auto-put i deca su ubrzo zaspala i probudila se u Beogradu. Sasvim lagano putovanje koje vam preporučujem bez rezerve. Sasvim priuštivi beg u paralelnu realnost. Ako imate još predloga na temu banja u relativnoj blizini Beograda, pozivam vas da predložite u komentarima.

Kiss, S.

Please like & share:

Utisak nedelje #Jovana po Amerikama

Nakon 8 letova, 4 autobusa, bezbroj metroa i neprekidnog jet lag-a, moj UStour za 2015. se završio. Dok gledam u plafon do 5 a.m. i sumiram utiske pitam se da li me oni drže budnom ili jet lag?

1.  Iako volim da otkrivam nove, uvek se vraćam starim mestima koja mi iznova oduzimaju dah. Grand Central Terminal 89E 42nd Street, NYC, mesto sastanaka, mesto rastanaka, smeha, suza, mesto uživanja, umetnost, istorija… taj trenutak kada prvi put iz podzemlja izađete i ugledate je u svoj njenoj raskoši. Zvezdano nebo, konstalacija zvezda, zodijak…Neki kažu da je konstalacija pogrešna a neki kažu da je to slika neba onako kako ga Bog(diskutabilno, neko već gore) vidi. Bilo kako bilo jedan pogled oduzima dah, otvara srce, maštarije, pogled u prošlost i budućnost.

2. 7. Velocity Dance Festival, na kom sam imala čast da nastupam uz najbolje koreografe i baletske igrače iz Washington-a. Kada dobiješ aplauz na otvorenoj sceni Sydney Harman hall-a i pomisliš da to nije big deal… razmisli još jednom:)
IMG_2660

3. The Washington Ballet, kakva kompanija! Main company, Studio company i škola u jednoj zgradi. Generacije i generacije igrača, učenici, početnici i njihovi uzori žive kao jedan organizam u nekoliko velikih, belih, osunčanih baletskih sala. U velikim kompanijama svako je dobrodošao, hvala na gostoprimstvu, hvala na divnim vežbama, hvala na druženju, naučila sam mnogo, nedostajaćete mi!
IMG_2657

4. Latin Heat!
Ovu sezonu TWB otvorio je programom pod nazivom ”Latin Heat” u Kenedi Centru. Omaž kulturi Latinske Amerike, marijači i argentinski tango uživo na sceni. šest baleta..
”5 Tangos” HansVanManen
”Bitter Sugar” MauroDeCandia
”Sombrerisimo” AnnabelleLopezOchoa
”La Ofrenda” EdwaardLiang
”Don Quichotte” MariousPetipa
”Juanita y Alicia” SeptimeWebre
Fantastični igrači, gotovo nemoguće dobar muški ansambl, publika… negde pozorište zaista ima smisla… Nadam se da ćemo ih videti uskoro na Beogradskom festivalu igre!

4. Sve čari jeseni i predtojećeg Halloween-a prisutne su na svakom koraku a moje novo otkriće je butternut squash ili squash u svim oblicima! Evo i nekih recepata!

5. Barcelona Wine Bar na više lokacija u DC-u, jao! Enterijer, vino, hrana, tapasi, usluga… ah ta usluga u USA, vredna svake napojnice! Ipak, pored svih latino specijaliteta, mama, Ognjena i ja smo uspele nekako da preteramo sa butternut squash-om:) Ako ste u prolazu, ovaj restoran obavezno posetite.

6. Urban Outfitters, o tome je suvišno govoriti, sigurna sam da su svi koji su se susreli sa ovim lancem prodavnica već odavno zaljubljeni a novitet koji sam ovaj put dovukla na naše prostore je Rosebud Multiuse Oil!

7. I za kraj, čarolija božićnih praznika koja se u Americi već uveliko oseća je i mene uhvatila! Prodavnica suvenira u Kennedy centru već je puna baletskih ukrasa, šećernih vila, božićnih drvaca i  krcka orašča u svim veličinama i bojama…u celom haosu pred aerodrom i povratak, ipak sam ukrala momenat sa mamom u kom smo verovatno obe na trenutak bile male devojčice balerine!

Utisak je da… sledi težak povratak u realnost!

J.

Please like & share:

Hot town, summer in the city

…kaže Joe Cocker.
New York, ni prvi ni poslednji put, dobro se znamo, volimo se. A kako se rastajemo? Svaki put deluje sve teže a zapravo je sve lakše jer znamo da smo okej, videćemo se ponovo.
Ova put pozdravljali smo se 24 sata.

7:00 a.m. Upper West Side
Ko rano rani uhvati tišinu, mir, sunce. Dobro jutro Upper West Side!
IMG_1796IMG_1797

8:00 a.m. 103rd & Broadway
Kada ti za dobro jutro već dobro poznati violinista u metrou odsvira Saint Saëns-a:) Mmmmm!!! Breathe in, breathe out, i dan može da počne. Mislim da mu je moj osmeh značio više od dolara kojima sam se zahvalila na ovom užitku.
IMG_1798

8:41 a.m. 350 5th Avenue*Empire State Building
Moja omiljena…po suncu, po kiši, kada se nebo spusti na nju, kada noću zasvetli… Došla sam da se pozdravimo rano dok još nema nikoga a ona onako lepa, okupana suncem…
vidimo se!
IMG_1800

9:00 a.m. 261 5th Avenue*Starbucks
Ne zbog kafe, ja kafu nikad nisam ni probala, ne zbog znamenja… jedeni je otvoren, još uvek se niko ne tuče u redu. Moj omiljeni protein brakfast čeka… Šta ću… lenja sam, Starbucks mi lepše iseče jabuku i rasporedi te proteine:)
8bdae8a56b014a8ba1ca624ce19ed856

10:00 a.m. 115 5th Avenue*Victoria’s secret 
Pokloni! Zato što su moje drugarice moji super anđeli i zaslužuju krila!
IMG_1810

11:00 a.m. 625 8th Avenue*Auntie Anne’s
Cinnamon& Brown Sugar Pretzel! Bila sam dobra, ostavila sam je za kraj. Pa šta?? Može mi se… pojela sam dve!
IMG_1813

12:00 a.m. Broadway
Nismo se mnogo družili ove godine ali moram da mu se javim, da me ne zabravi. “Mamma Mia!”se zatvara 12. septembra nakon 14 godina, tek sad vidim… “Phantom”i dalje na istom mestu sto godina, moj omiljeni St. James Theatre koji mi uvek izmami osmeh i podseti na prvi miris New York-a, prvi korak na Broadway-u, na “Hair”, na mamu, na Ivanu…
IMG_1814 IMG_1816
IMG_1818
IMG_1817

13:00 p.m. Red stairs*Times Square
E pa i ja jednom da se popnem! Sve kao neću, neću a godine prolaze, a i nije neka gužva, što je btw malo čudno za Times Square u ovo vreme. Ustvari, u bilo koje vreme.
IMG_1839

13:40 p.m. Times Square
Nisam se slikala 40 minuta nego sam morala još nešto da obavim. Pretoplo je već, da se vratimo na Cocker-a “All Around People Looking Half Dead Walking On The Sidewalk Hotter Than A Match Head”. Baš me buni što nema nikoga oko TKST ticket service-a… Radi! A nema nikoga…, ovo moram nekako da iskoristim!

14:00 p.m. Mamma Mia! poslednji put na Broadway-u, dva i po sata čiste sreće, odmora, air condition-a i muzike. Kakav savršen predah, ne mogu da verujem da sam pomislila da ću zaista da odem a da ne pogledam ni jednu predstavu?! Ćao Mama Mia! Vidimo se na Terazijama!
IMG_1825IMG_1836

17:00 p.m. 1412 Broadway*FLX NY
Sastanak sa mojim dragim Flexistretcher devojkama u njihovom midtown office-u. Pošto je život balerina biznismenki zabavan onda se sastanak pretvori u brzinski photo shooting na ulicama New York-a. Inače, moj BACKSTAGE dance store je jedini zastupnik Flexistretcher-a u regionu.
11947655_879080965479260_3910056796939185334_n

18:00 p.m. 1593 Broadway*Hershey’s
A kako da se vratim kući bez Reese’s-a i Kisses-a?! Dobro, možda sam malo jela i usput, pozdravljanja radi…
big-hersheys-chocolate

Nakon kratke pauze i pakovanja vreme je za naš poslednji dejt, New York&I.
Večera, koktel, romantika…

12:12 a.m. Brooklyn Bridge
I napokon, šetnja preko Brooklyn Bridge-a, ultimativni pogled na Manhattan koji nikad ne spava. Pola sata za razmišljanje i sumiranje utisaka, za nove planove i sanjarenje.
Collage
IMG_1859

01:00 a.m. 157 Lafayette*Colette
Pošto New York ne spava ne spavam ni ja, još jedno piće u Colette u Sohou uz savršen r&b i stare TLC hitove, nema veze što nisam dočekala da B. dođe, naljutila se tri puta i odljutila do ujutru, bilo je super.
11846625_1653277688226857_6669044257484665613_n

Posle ovog dugačkog dejta sa gradom ostalo je još samo da doručkujem!

9:00 a.m. 200 Columbus Avenue*Magnolia Bakery
Magnolia cupcake… tu zaista nema šta više da se doda.
IMG_1870

12:00 a.m. 59th st. 8th Avenue&Broadway
Ups, Columbo se nešto ljuti, pašće kiša!

IMG_1871

Jel kasnim? Možda stižem još nešto samo…. OK!OK! Evo idem!!!

Bye NYC, vidimo se za mesec dana!
J.

 

 

 

Please like & share:

Ada Bojana sa decom

Kakva je Ada Bojana? Predeli poprilicno dobro ocuvane divlje prirode, sa postapokalipticnim prizvukom, nisko rastinje, vetrovito more, krupan tamni pesak, na granici ruznoce, ocaravajuca ravnodusnost prirode, sa ljudskim faktorom koji nije mnogo isao uprkos samoj atmosferi toposa. Mada, ima i toga, ali nije jos uvek nadvladao, ili smo mi pobegli na vreme, a neki kazu i da smo zakasnili par godina. I veliki smo propust napravili sto nismo isli u improvizovani kamp u okviru Kiteloopa, buduci da smo vecinu vremena proveli u hladu njihove trske, u opustenom savremenom plemenu mladih ljudi sa i bez dece, uz super muziku i ok klopu. Sledeci put, sator i buhara tepih ispred. Moj copor nije bio odusevljen rekom, skroz smo izignorisali taj element, ok je to usce, trska, sumica i ilegalni restorancici, super je sto postoji i ta opcija mozda za izlet, no nije presudno bilo biti u sojenici, buduci da vam ipak za svako pomeranje ka moru treba auto, jer je put do plaze izuzetno izlozen suncu.

I da, sta je najlepse na Adi Bojani? Sloboda dece. Pesak, talasi, hvatanje pauka, frizbi, ljuljaske, kendame, igranje Minecrafta u podne, nizanje narukvica, igra sa psima, macevanje, hodanje po traci, zmajevi, vodeni pistolji, rade zapravo sve ono sto je i nama zabavno… Samoorganizovana deca sire na tom mestu neki duh slobode, uzvracaju poverenje koje im je dato da mogu da rade svoje stvari, bez razdvajanja od odraslih, bez getoizacije detinjstva kroz posebno namenjena mesta, ona su tu, sveprisuna u situaciji, a opet bez tereta konstantnog nadziranja ili animiranja, slobodna da za sebe i medju sobom sprovode svoj dan. Cak i malci, kao sto je I, su mnogo spokojniji nego bilo gde, idu za vecima kao pacici, idu iz ruke u ruku pripadnika privremenog plemena, upijaju nove glasove i lica, I je spavao na peskiru usred desavanja i glasne muzike kao nikad do sad, dok sam ja kontemplirala, uz kafu i more, o svim onim tekstovima na blogovima na temu letovanja sa decom sa prizvukom katastrofe u najavi, gde se majke unapred iskukase kako im nema spasa ni odmora. Mislim, nije da nismo spominjali all inclusive, jer deca su stalno gladna i zedna, ali…u nekom drugom zivotu, mozda.


 I kraju, sta se sve moze raditi na Adi, pored ociglednog? Hmm, pa moze se ici do uvale Valdanos, ne zbog plaze posto nije nista posebno, vec zbog samog puta koji se spusta ka moru okruzen visevekovnim maslinjacima, cudesnih li stabala, pa usput svratiti do Ulcinjskog starog grada, setati po mraku, ali po pravom mraku kakav je u sumici oko reke, sa lampom u potrazi za cudesnim svetom insekata, nositi malo dete u marami po sumraku kroz plicak, zaustaviti sirenje otrova ribe-pauka koja svojom bodljom vrsi selekciju turista ( Ana Rodic, Ubistvo, misterija, ljubav, avantura, reklma) koja zivi u pesku u plicaku, oprez, vrelim peskom ili vrelom vodom uz dupli dzek napasti mesto uboda, jesti u Donjem Stoju u restoranu Aquarello, na samom ulazu/izlazu u centar naselja, za samo 5 evra probajte teletinu ispod sacha, a i pizze iz peci na drva, nastavite niz…

A kako je vama bilo na moru?

Please like & share:

Summer and the City

07.07.2015.
Ima taj jedan dan ranog leta kada se sve stiša, kada je grad prazan, gosti odu kućama a beograđani na prve kolektivne odmore. Tog dana me bez obzira na vrućinu uvek juri neki povetarac a u njemu miris predstojećih meseci, avantura, očekivanja, leta… Ne znam koji je to tačno dan ali ja ga uvek uhvatim. To je jedan od dana kada ga volim… da, mislim na Beograd. +40, homemade krastavac voda i poslednji cupcake koji je preživeo nakon rođendana, najbolja terasa u centru grada (i dalje tvrdim – provereno) koja je u međuvremenu dobila titulu “Krunska beach” i leto može da počne.
Dok ležim i čitam “What would Audrey do” i radim upravo sve ono što ona ne bi, razmišljam o tome šta me sve čeka… najmanje 4 pakovanja, 4 raspakivanja, 10 letova, nekoliko vozova i 2 (way too much) kombija, gde mi je pasoš?! Jel idem na odmor ili ?… I pre nego što ovaj aktivni odmor počne bezobrazno uživam u svom leto i grad momentu a još više u svom Jovana na terasi a nema nikoga momentu. Oh what a bliss!Screen Shot 2015-08-15 at 10.00.01

Fast Forward na 10.08.2015.
Faza 1 zadatka “aktivno leto” uspešno izvršena!
Split✓ Utisak prve nedelje već sam podelila, druge dve su bile još bolje, još draže, još spli’skije (ovo sigurno nije prava reč). O Body Language SPA koji je otvoren u Vrboskoj, dobroj i lošoj strani Hvara i najboljem carrot cake-u uskoro!Screen Shot 2015-08-15 at 10.02.42 Screen Shot 2015-08-15 at 10.02.59 Screen Shot 2015-08-15 at 10.03.14

Grčka ✓ Sletanje popodne, kofer, mašina, sušenje, pakovanje i “poletanje” kombijem u ponoć, u nedostatku vremena , 90te all over again, a pod tim mislim najbolji mogući osećaj buđenja u Solunu, miris toplog curekija (τσουρέκι) i Solunsko sunce mmmmm!
Koliko volim novo i nepoznato toliko volim gradove u kojima sam bila toliko puta da zatvorenih očiju moja mesta nalaze mene. Solun je super, uvek još bolja ideja nego što zvuči, a zvuči odlično. Nivo usluge u retsoranima i kafićima je premašio sve nivoe. Više ne morate ni da naručujete hranu, dovljno je da pijete a delicije samo pristižu! Zaboravite na kolačić uz kafu, u Solunu ćete dobiti najmanje 5 i to sveže iz Cookie Man-a! Grad je tu, more je tu, super enterijeri su svuda, shopping je svuda.., pravi leto i grad užitak! Nema ništa lepše nego ukrasti par kupanja i sunčanja onda kada to nije u planu a celog leta iz luke brodići voze do prve plaže. Ako zanemarite rusko srpsku čergu koja se tamo dešava i na primer poslušate moj savet, uputićete se u hotel Amyra u Agia Tridi i bez griže savesti uživati u tom ukradenom danu. Ovaj put posebno smo voleli CANTEEN restaurant & all day breakfast place čiji “Every day I love you more” moto totalno ima smisla i GR.EAT wine bar&restaurant koji je toliko great da ćete se vraćati svake večeri.
Collage Collage1

Screen Shot 2015-08-15 at 10.17.39

A sada još jedna mašina, pakovanje, avion i skok u zima i grad fazu aktivnog odmora 2015.
Cold Germany here I come!
11846722_10153143178878380_5105797429685393417_n

J.

 

Please like & share:

Utisak nedelje*Seaside edition#1

Teško je ne živeti na moru jednom kada to iskusite… ja i dalje verujem da živim u Splitu a u Beogradu sam na produženom weekend-u! Šta me briga, može mi se.
Prvih dana me paralelno muče fear of missing out i nadoknađivanje pa se umorim i iscrpim a kad četvrtog dana zaspim rano i ustanem kasno, to je to – kod kuće sam!

1. Prvog dana poželele smo da se sakrijemo i nadoknađujemo pa mi je Nikol otkrila Galeriju Umjetnina. Splitski muzej savremene umetnosti posetila sam mnogo puta, broji preko 5200 dela a pokriva period od 14 vekova, nije to ništa novo. Novitet za mene je ne prvi, nego onaj drugi kafić na balkonu muzeja, skrivena oaza mira, bioskopsko platno, crteži, dobro vino i LOŠ wifi, idealno za nadoknađivanje! Toplo preporučujem izložbu fotografija Marije Braut.
marijabraut

2. Nakon par godina ponovo sam otkrila Golly Bossy Design Hostel. Kad se otvorio one davne.. ne sećam se koje, proglašen je najboljim hostelom na svetu. Nije ni čudo kad izgleda kao space shuttle. Hrana nikad neće biti kao onda kada je kuvao chef Tihomir Marušić ali šta je tu je, nije loše. Anyway, nakon perioda u kom je atmosfera postala previše ‘hostelska’, Golly Bossy je ponovo super mesto za izlazak. Morpurgova poljana, u centru centra a ipak skrivena, stabla masline, definitivno jedan od najboljih enterijera u gradu, live svirke, akustična gitara… Ako bih bila turista, a nisam u hostel fazonu, ipak bih pokušala da odesednem ovde jer ovo je 4seasons među hostelima. Pokušajte čak i ako niste goli i bosi!
CollageCollage1

3. Ovaj put ozbiljno klopam kod mojih Mazzgoon-a, za sad sam na autohtonim sirevima, domaćim makarunima s jadranskim kozicama i tartufima a sinoć sam jela super carpaccio od dimljene tune na svežoj salati uz wasabi. Do kraja leta možda odradim ceo meni (bez mesa u mom slučaju) pa se pohvalim! Sve o ovom genijalnom restoranu kao i full menu pogledajte na njihovoj Facebook stranici.
11148392_693358074104103_913060810348325182_n
4. Ove vrele srede uz grozan sushi i fantastičan šampanjac uživali smo, smejali se, učvršćivali stara a gradili nova prijateljstva, moja mazgunka i ja i ID dvojac.
Danilo i Ivan, krivi za dobru modu u Splitu i jedini ozbiljan concept store, svetski a naši…
Obavezno ih zapratite na svim društvenim mrežama i čitajte, gledajte, učite! ID Facebook i Instagram.
Screen Shot 2015-08-15 at 10.17.06
5. Početak i kraj, Puls (ups!) Figa! To je dobrodošlica, familija, ljubav, život. Sve što kažem bice ponavljanje već rečenog… Kult, a must, mojito, vrhunska hrana, provod, ljudi, sve. Obavezno!
Screen Shot 2015-08-15 at 10.57.21

6. Dan je tu za plažu, more, suce, sabiranje misli i sunčanje dragog nam tela, a kako je u zdravom telu zdrav duh, od vežbanja se ne odustaje čak ni na +40! I tako Sara, Toni i ja vežbamo punom parom, oporavljamo se od povreda, radimo na sebi, uveče puzimo od bolova a najviše se smejemo i to je neprocenjivo! Teretana (mada to je mala reč za ovaj kompleks) Guliver Energija može stati na crtu bilo kom objektu ovog tipa u svetu. Ako ste u Splitu a stalo vam je do sebe… pravac Guliver! Posetite i Facebook page i pripazite trenera Vladana, boli!
10933811_757080397715526_4790421014693021964_n

7. Počelo je Splitsko ljeto, grad je pun, završila se Ultra, temperature su visoke, more je savršeno, čita se Journal, život je lep… U svakoj zidini progoni me prošlost, i moja i Dioklecijanova,  nekada me plaši, nekad joj se radujem a najviše uživam u novim uspomenama koje stvaram upravo sada.

Srećno kupanje!

J.

 

Please like & share:

Splis’ki đir

Moram da se nadovežem na Silvijin hvarski post, naime pre Hvara uvek dođe Split, hteli ne hteli. Ja bih uvek htela. Sada već davne 2009. put, život, da ne kažem balet naveo me je na gostovanje u Splitu koje se pretvorilo malo duže gostovanje od 5 godina a zapravo za ceo život. Ipak, mislim da je pre baleta bio život. Još od pelena jurcala sam po Dalmaciji,naučila se na škampe na bilu buzaru, pevali mi “kad rivom prođe cura fina” a šuška se da sam zamišljena u Primoštenu. I tako ja u januaru 2009. odem u najlepše Sunce, najlepšu Rivu, najlepše zidine gde te vijaju duhovi Diokleciana, u miris lavande u stanje konstantne fjake (prevod sledi kasnije), dobijem još jednu kuću, još jednu veliku porodicu i postanem gori lokal patriota od bilo kog Spliće (a nema većih lokal patriota od njih i to ne podnosim!) i sad sam prava ona “nima Splita do Splita”, fuj!  Volela bih da napravim mali guide po Splitu iz mog ugla ali to bi bio neki endless giude tako da započinjem sada a vraćaću se na ovu temu još dugo..
U Split se na svu sreću sada stiže avionom, doduše samo u sezoni, lete i air Serbia i Croatia Airlines, sve to lako izGOOGLE-ujete. Zračna luka Split je super blizu grada a shuttle vozi svako malo i košta 30 kuna što je oko 400 dinara i na Rivi ste za manje od pola sata.
Ukoliko ipak idete autobusom, on ide cele godine, Lasta je najbolja opcija, kreće oko 8 uveče a na Rivi ste ranom zorom. Ima još autobusa tako da izvolite opet GOOGLE-ovati.
Bez obzira na to što se busom putuje oko 12 sati, ima to i svojih prednosti. Stignete ranim jutrom na Rivu a ona prazna, bela, čista i sija, čuju se samo more i galebovi i poneki prodavac sa peškarije (riblje pijace) i pazara (zelena pijaca) kako se sprema za posao. Odmah sedate na kafu ili ceđenu narandžu u Fro kafe (poznatiji kao Fro isprid banke), i da, slobodno naručujte KAFU koliko god hoćete niko vas neće popreko gledati, naprotiv, a ako naručite ceđenu narandžu umesto narančade možda čujete mit o nekoj BEOsplićanki Jovani (a možda je i istina;)) Kad popijete piće i dođete sebi Riva se već budi, kreće žamor i sve lipe plavooke splićanke tip top sređene od jutra do sutra izlaze van! Slučajno nemojte da stignete u Split onako bez veze, obavezno lepi, najlepši i prekul obučeni jer najbolji splitski fotograf Sonja Dvornik vreba iza neke palme već od 7-8 ujutru tako da WATCH OUT (inače veliki sam fan).
Nakon što ste to odradili krenite gde god da ste krenuli, neću vam ja određivati gde da se smestite, imate googleairbnb i sve to a napadaju vas oni što iznajmljuju apartmane od momenta kad zgazite na vruć splitski kamen. Lokacijski preporučujem centar: Get (Dioklecijanovu palaču), Varoš, ma čak i Bačvice, Firule, šta god, ne zna se šta je lepše a blizu svega je sve.
Split je toliko lep i pun sadržaja da vam se neće ni ići na plažu ali posto je konstanto pretoplo a verovatno ste krenuli na more evo malog vodiča:

Bačvice – NE

Kao gradski bazen, deca vriste, jure, gađaju peskom (provereno, pitajte moju sestru Ivanu) plićak traje zauvek itd., ali kada padne mrak Bačvice postaju savršenstvo za noćno kupanje, od jednom volite plićak i sav taj pesak, nema nikoga a muzika i reflektori iz obližnjih klubova prave atmosferu. Obavezno posetite kultni kafe Žbirac!

Žbirac

Od Bačvica na levo se ređaju plaže, Ovčice, Firule, uvala Zenta.. najbolje da šetate pa spustite peškir gde vam se dopadne, ja lično volim Ovčice i Firule a opet sve zavisi od sezone.
Najbolja plaža u gradu trenutno je Radisson, pripada hotelu ali je i javna tako da slobodno navalite baš je savršena!

Radisson Blue

Na drugu stranu od Rive, na desno ako gledamo u more ređaju se plaže ka Marjanu, ja volim Obojenu (plaža Obojena svjetlost) beach bar i divni beli šljunak. Inače ima ih tu još mnogo, generalno nema peska sve je ili kamen ili stene ili šljunak. Tu put Marjana ima nekih koje su kul za decu ali uglavnom more je more, borovina miriše, Marjan pravi hlad..

Obojena

Bene – Marjan

Marjan – kažu Split je grad pod Marjanom, nacionalni park, šuma, trim staza, biciklizam, trčanje, zoološki vrt, tenis… ko se popne do poslednje vidilice – svaka čast, meni se to uvek činilo kao Mont Everest a sto posto nije… a ko stigne samo do prve vidilice, što toplo preporučujem (realno hodaš 5 minuta), tu je najlepši pogled na celi Split, i kafe Vidilica gde su stolovi i stolice okrenuti tako da se gleda u Split a ne u tog sa kim si došao. Ti što se penju na vrh Marjana će morati da vam kažu šta je tamo, ja sam bila obnevidela od hodanja i vrućine.

Vidilica

Idemo dole u grad:
Varoš – super za život i za smeštaj a još zabavnije kao izazov da vidimo ko je koliko snalažljiv, sve su kuće iste a sve ulice male i slepe.. nema ništa drugo u Varošu ali I dare you da se pogubite..Ili ne..možda sam samo ja bez GPS-a ugrađenog prirodno.
Marmontova – pešačka zona, “Zara street” kako objašnjavamo strancima, Knez Mihailova, whatever, super shopping, super šetnja, super čist kamen po kom je super ići bos posebno kad padne kiša jer : pod a) ako padne kiša toliko se kliza pa možeš da se polomiš  a pod b) Riva i Marmontova se čiste više puta dnevno, zapravo glancaju, pa bolje tamo da idete bosi nego po kući jer je čistije, verujte.. a dobro dođe posle izlaska kad štikle zabole.. mislim noge. U Marmontovoj je peškarija, tu se kupuje sveža riba, malo smrducka a posle nekog vremena zavoliš.Iz Marmontove ima puno prolaza koji vode u Get i palaču ali ajmo prvo Rivom da se ne pogubite. Dakle nizbrdo Marmontovom ka moru i eto je Riva, na levo kafić do kafića, restorani, osim Fro kafea ne bih ništa izdvojila na Rivi, sve je kul a opet malo turistički.. i da i ne, ne znam, “mi lokalci” volimo Fro, a biće vam fino gde god da sednete. Posred Rive taman posle Fro-a skrenete levo na Voćni trg i izbijete direkt na Marka Marulića (spomenik naravno).

Riva

Tu kreće moj Split!

Nema šanse da vam obajsnim gde je šta jer pre svega ja sam poslednja osoba za snalažeje u prostoru a Get je lavirint a pod dva stvarno nema šanse dok niste sami tamo da skapirate.. Ali dajem vam mesta, otključavam moj Split..

1. Puls – ko ne zna šta je Puls taj nikad nije bio u Splitu… Puls je sada Figa ali uvek će ga svi zvati Puls. Kultno mesto, nekada najbolji klub o kom sam slušala i sa ove strane grane. Tu sve počinje a pre svega izlazak…
Toni i Linda, moja sada prava familija, neki prekul ljudi…e njihov je taj Puls tj Figa. Pošto su u duši ponekad više Beograđani enterijer nove Fige radila je Maja Lalić glavna beogradska arhiTETKICa;)
Hrana je savršena , neki fusion home made-a ali na drugi način tj onako kako Linda voli, ne mrzi je da siđe u kuhinju i zaprlja ruke, nekako je sve i tradicionalno i ne i moderno i super staro…a onako inostrano, ma…probajte SVE. Najbolji kokteli u gradu – uvek bili, osim kad je Rato držao Red Room, ali pošto sada čuveni Rato vodi Figu onda se zna gde se piju kokteli! Meni veče nije veče ako nije počelo sa Mojitom kod Rate. Ako priđete Figi uveče u sezoni pa pomislite da su neke demonstracije, varate se, to su horde ljudi koje sede na njihovim skalama (stepenicama) koje vode do Fluida i Ghett-a i blokiraju taj prolaz tako da krenite malo ranije u grad..Ghetto je inače unofficial gay club, luda muzika, ludi ljudi, super provod.. U Figi ćete sresti i glumce i muzičare i sportske legende, pisce i celu beogradsku ekipu…i New York times ekipu, tamo je sve.

Screen Shot 2015-08-15 at 13.00.17
Collage

 

 

2.Mazzgoon – pitate se šta znači, i ja sam nedavno otkrila, mazgun je nešto uporno,  tvrdoglavo, šarmantno.. gore ili bolje od mazge, a pošto su vlasnici Mazzgoona Sara i Toni (moje velike ljubavi i takođe famiilja, ne nametnuta već birana) a ne zna se ko je gora mazga – otud Mazzgoon. To ne mogu ni da vam prepričam jer nisam baš mnogo ješna ali kažu da luđe hrane u Splitu nema! To su street food festivali, gostovanja svih najpoznatijih kuvara, to su neke ludorije od ptice mleko i to, pa ima i vegan i svašta, pa enterijer boli glava a tek skriveno dvorište… brzo na njihov facebook page da pročitate to što ne umem da objasnim;)
Collage

3. Na pjaci (gradski trg) u sred srede je pre svega gradska većnica koja ponekad gosti super izložbe, umetničke postavke, neka lepa dešavanja.. pa onda super bašte i kafići, čuvena Gradska Kavana, pa super shopping tu i tamo skriven u zidinama, knjižare, Kraš veliki naravno i sve to.. a meni najdraži No Stress, super kreativna klopa, poznati kuvari, ali meni je najdraži jer je bio prvi koji je zaličio na svetske kafiće, na Italiju..u kom sam prve zime kad se otvorio sedela samo ja sa mojom Nikol i Sarom (sada Mazzgoonkom) i pila šampanjac ili kako one kažu na svom “srpskom” – penušac, pokrivena ćebencetom, i gde smo grickajući kikiriki pričale neke važne priče..
Collage

4. Kad sam baš ozbiljno gladna pa rešim onako pravo da se najedem onda je to u Bajamont-u kod drage mi Sanje čuvene beogradske prima balerine koju je put sa 18 odveo u Split iz kog se nikad nije vratila… i tu mi pričamo naše priče koje nas vezuju i jedemo najbolji rižot sa kozicama kom ne znam šta rade ali je najbolji na svetu, pa mladi sir… a maslinovo ulje.. JAO, generalno maslinovo ulje i vino u Splitu bilo gde.. o tome se ne može pričati, to se mora probati.

5. Tokom poslednje dve godine otvorilo se mnogo novih mesta, zanimljivih enterijera i koncepata, volim da napravim đir pre nego što se vratim svojim mestima tako da imam izlazak pred izlazak. Pošto trenutno ne živim u Splitu, moram da pravim te ekspres ture kako bih videla šta je novo. Nik i ja volimo da popijemo rose u Zinfandel-a, nedavno smo probale UJE oil bar koji ima i svoje prodavnice u kojima možete kupiti razne delicije.

Shopping, muzeje, clubbing i slatkiše neću ni da pominjem sada jer zaista planiram da nastavim na ovu temu. Ima još restorana, ima još skrivenih mesta, prolaza, ulaza, plaža oko Splita, divnih spa centara, ulica, mirisa, ukusa, istorije, tradicije..
Za kraj još par instrukcija:

Obavezno probajte soparnik, uživatje u vinu celog dana slobodno, nećete se napiti, uživajte u pogledu na Hvar i Brač, idite na Hvar i Brač ili bilo koji od otoka u blizini, vozite se put Makarske.. izgubite se u Dioklecijanovoj palači, u podne pogledajte performans splitskih glumaca koji svakoga dana oživljavaju Dioklecijana, zalutajte u Vestibul i kroz njega pogledajte u zvezde, zamislite želju, nabasajte na neku klapu koja vežba najdivnije tonove u nekoj od zidina, probajte medicu i višnju, naučite imena svih 7 Kaštela, ošišajte se isključivo kod Ante i pazite da se ne zaljubite, splitski fizeri nisu isto što i beogradski! Posetite neko od pozorišta a obavezno nacionalni teatar HNK Split, pogledajte fantastičnu dramu i operu, odgledajte “Spl’ski akvarel”, mahnite mojim balerinama, mojim solisticama, mojim zvezdama Nikol, Sanji, Iri.. Kupite karte za Splitsko ljeto, predstave se igraju svuda po gradu, u palači, na Sustipanu, iznad mora, slušajte tango, gipsy swing, klasične koncerte ili čak Rundeka u Meštrovićevom kašteletu, ma samo uživajte jer nima Splita do Splita!

To be continued…

J.

Please like & share:

Letovanje u Srbiji

Po preporuci naseg mudrog premijera proveli smo par dana, ponekad cini se beskonacno dugog, porodiljskog odmora, u Novom Sadu, mozda bismo ih proveli na nekom drugom mestu, ali ko sme protivreciti Prvom? Salu na stranu, bili smo kod bake, bio je moj rodjendan i sasvim neocekivano nabasali smo na sjajno mesto.

 

Na Ribarskom ostrvu nalazi se sjajan restoran Piknik sa autenticnim menijem, a mi smo rucali savrseno spremljenog sarana, u meniju poznatog kao “Sarancina”. Mesto za svaku preporuku.

 

Novi Sad, iako dosta izmenjen, urbanisticki i demografski, definitivno i dalje jeste grad idealan za zivot sa decom, dostupnost sadrzaja i mobilnost gradjana je na dosta visokom nivou, uredjena obala i biciklisticke staze, pitomost gradskog jezgra i parkova cine ga livable city-em. Obidjite grad javnim biciklom, zavirite u pasaze starih ulica, popijte kafu u Vremeplovu i sidjite do sveprisutnog Dunava.

Please like & share:

Ultimativni vodič za Hvar sa decom

Ovaj tekst pisem nakon dugogodisnjeg loopa koji pravim u prolece, kada se i najmanji nagovestaj leta pojavi i kada svi provodimo dane na netu u potrazi za idealnim mestom za letovanje, u mislima ususkani u hlad borove sumice, dok nam deca u strogo kontrolisanoj slobodi trckaraju u dometu od pet koraka nas majki zastitnica, vajaju neponovljive svetove u pesku, dok nama sluze pinakolade, iza nas nekih stotinu koraka butik hotel, nenanmetljive porodicne orijentacije, poluprazan u sred sezone, sa nepreglednim vrtovima u kojima se moze ubrati juzno voce i lavanda a cak i razapeti sator ako vam je do avanturizma, nadomak se nalazi piktoreskni gradic sa neiskvarenim ziteljima, bez onih bezveznih kic suvenirnica i restorana sa menijem na pet jezika, samo autenticni proizvodi prezentovani na savremeni nacin, te tvoreci zajedno sa svojim manje- vise stalnim posetiocima kosmopolitski duh, neprolazan a uvek iznova svez. Mozemo nastaviti niz, verovatnoca za razocarenje raste, kopaj po Sitoniji, mape, pitaj koleginice majke, oceve, daj video ostrva kucaj Grcka, ne, ne Turska je pakao sa onim toboganima primarnih boja u hotel- zatvorima, agencije, apartmani, ono slike plaza kao dunavski becarci, otkud podsisana trava na moru, jeste Sicilija lepa ali za setnju… Uvek nesto fali. Uglavnom tog nekog duha, ako ne para. Taj loop se onda uvek zavrsi na Hvaru. I to bude to. Ali bez peska. I bez butik hotela, jer kada vas jednom glad tog ostrva omami, nikada vise ne mozete biti u strogo kontrolisanoj slobodi, prosto shvatite da ste ceo dan u iglicama, stenama ili autu, da je svaki dan spontano izrezirani all exslusive ugodjaj, iza kog stoji puno napora i predjenih kilometara. uvek mislim na hvar

Otok Hvar izaziva opaku zavisnost i svako naredno odrediste camice u senci secanja na prestabilizovanu harmoniju lavandinih polja i pripitomljenih stena. Fjaka je stanje uma izmisljeno na ovom mestu. Otok kome ni turizam ne moze nista.

Kako sa decom doziveti ovo ostrvo koje je poznato po jahtama, zurkama, stenovitim plazama i svemu sto nikako ne zvuci kao mesto za porodicno letovanje?

1. Put

Auto-put Beograd Zagreb pa dalje Zagreb Split kvalitetno uradjen novi put, sa mnogo odmorista, kroz prelepu prirodu sa krivinama kao u igrici, definitivno se isplati cene koja nije mala ( oko 50 eura u jednom pravcu), 800km za 8 do 9 sati se stize bez ikakvog napora. Jednom smo hteli da ispadnemo pametni i vracali smo se preko Bosne magistralnim putem. Iz Drvenika smo krenuli u 13h, prosli pored Sarajeva u 20h, u Beogradu bili oko 1 iza ponoci. Uzas. Neosvetljen, prometan, nedovoljno obelezen put, jeftinija varijanta, ali za izbegavanje. Kada dodjete u Split idete na trajekt Jadrolinija koji vozi oko dva sata do Hvara i potrebno je platiti za automobil i nas troje( bilo nas je manje tada) oko 60 eura. Mada je jos bolja opcija prespavati u Splitu, prosetati rivom, otici na pijacu po voce, ohladiti se u Dioklecianovoj palati i sacekati trajekt.

2. Smestaj  http://www.airbnb.com

Na osnovu opseznih istrazivanja i iskustva, najbolje po meni je biti smesten u samom gradu Hvaru, to je dobra polazna tacka, cene apartmana su manje vise jednake za istu kateguriju za sva mesta. Moje iskustvo govori da za 60 evra po nocenju treba ocekivati apartman solidne opreme sa terasom i pogledom na more, sa internetom i parkingom, npr. https://www.airbnb.com/rooms/3070496?s=Wdgc Treba birati deo grada koji se zove Krizni rat,  koji je dakle istocno od centra grada gde su apartmani iznad puta sa pogledom na more i zalazak sunca.

uspavljuju se deca uz pesmu zrikavaca

uspavljuju se deca uz pesmu zrikavaca

Taj put kroz borovu sumu i pesmu zrikavaca vodi do plaze koja se zove Pokonji dol koja nam je uvek bila, kako bih rekla, pri ruci, kada nismo zeleli u avanturu, a koja je i sama po sebi divna sa pristojnim restoranom Mustaco, plaza belih oblutaka.

uzela sam samo cetiri

uzela sam samo cetiri

Ostale lokacije u gradu Hvaru su problematicne bas zato jer nema nijedne plaze koja je nadomak apartmana koja je pogodna za decu, ko voli bazene u kombinaciji sa beton plazom tu je jedino hotel Amfora. Hotel Podstine ne preporucijem, plaza je jedna od najruznijih koje sam u zivotu videla, dobro nijedna nije ruznija od plaze hotela Atlantis u Dubaiju, ali to je vec neka druga prica. Dobra opcija je kompleks apartmana Oleander u Vrboskoj smestena u sumici nadomak tog dragog i slatkog mestasca, a u blizini je plaza Maslinica o kojoj cu kasnije. Ja ipak volim da sam na velikoj rivi, kada ceo dan lutanja po ostrvu prodje , da se obucem, o kako sam retro, za rivu, dete u kolica, ili za rucicu, dovoljno je blizu pa i ako zaspi, idemo na casu vina, a i ako ne zaspi idemo da gledamo ljude kako gledaju druge ljude iz onih napucanih jahte ili elegantnih jedrilica.

Neka cuju sve jezike koji se mesaju u zamoru, neka trce bose nozice po kamenim ulicama, a cim se malo udaljite od centralnog trga moze se cuti treperenje zvezda, inace najveceg u Dalmaciji, koji uzgred budi receno ima ostatke stuba srama gde su mestani dovodili one koji su se ogresili o moral otocki nekada davno. Iznad pjace dominira tvrdjava iz 16. veka, tu je i najstarije pucko ( narodno) pozoriste u Evropi, renesansna katedrala i ocuvane uske ulice gradica koji je bio vazna mletacka luka. Vise informacija na http://www.visit-hvar.com/hvar.php?lang=hr Da se vratimo smestaju, naime postoji jedna opcija koja se cini kao pun pogodak, ali je zahtvna u drustvenom smislu, treba naci jos sestoro prijatelja sa kojima mozete za malo jacu svotu dobiti nesto spektakularno, radi se o tradicionalnim kamenim kucama transformisanim u apartmane sa infinity bazenom i pogledom na pucinu, vise na http://www.hvarskidvori.info/Foto_v2.aspx?id=666. Dobra opcija koju jos nismo iskusili,bas robinzonska, je spavanje u nekoj od uvala na samom moru (uvale Basina i Jagodna te uvale ispod Gdinja ) ili sam sam Gdinj to je vise opcija za lencarenje jer svaka je dovoljno daleko od drugih sadrzaja da bi nas verovatno prikovala vise nego grad Hvar. Takodje sjajna opcja, za koju se spremamo za par godina jeste kamp. Bili smo na lokacijama pored 3 kampa, Kamp Vira,   severna strana u uvali, lepa suma i plaza, cula sam od prijatelja sve najlepse o organizaciji kampa, zatim kamp Grebisce pored Jelse, pored jedine pescane plaze na Hvaru i ko voli, tu je i FKK kamp Nudist ( originalan naziv!) u uvali nadomak Vrboske, sa stenovitom plazom prema Bracu.

3. Plaze

Plaze koje ne smete propustiti su:

Uvala Maslinica, makadamskim putem, i onda magarecim izuzetno strmim puticem, mislili smo da nikad necemo sa detetom bas tuda, ali eto, to je mesto gde se nas prvenac prvi put okupao, do najlepse uvale sa sitnim kamenjem, i stranama stenovitim ali izuzetno pitomim. Potrebno je sa sobom poneti, vodu i hranu, jer u blizini nema nicega, osim maslinjaka.

Plaza Robinzon

Do nje se stize jedino brodicem koji vozi iz centra grada Hvara. Sledi iskrcavanje na plazu belih oblutaka, a iznad se u borovoj sumi nalazi jedan autenticni restoran krajnje neformalan, meni baziran na dnevnom ulovu, ljuljaske, divljina.

 

 

Plaza Ploce iza Solina, mada je u mom drustvu poznata kao Kraj sveta, do koje se dolazi iz Vrboske, parkira auto kod nekog odmaralista, za neizdrz i malo druzenja sa bracom Cesima se pusta dete u pravu decju plicak plazu,ali samo na kratko, jer se dalje put, a taj putic je nesto najlepse na ostrvu za osecanje divljeg deteta u nama, nastavlja ka stetnovom rtu koji jednim delom gleda na Brac, jednim na Jelsu, e sad tu deca malo budu strpljiva da mi veliki mozemo da skacemo u duboku vodu dok drugi roditelj dete uci jednu vaznu zivotnu disciplinu: boso hodanje po stenama.

Uvala Zarace

Nakon izlaska iz grad Hvara, prolazimo pored Milne i sledeca oznaka je Zarace do koje vodi strm put, plaza oblutaka i litica sa koje se pruza neverovatan pogled i sjajni restoran kod Gegota.

Plaza iza Jelse

Pored kampa, jedina pescana (zapravo jako sitan sljunak) plaza na Hvaru, toplo more, ume da bude guzva, zato se pobegne u kafic Fjaka gde se moze odigrati odbojka u pesku i slusati dobra muzika, a sa druge strane nalazi se Corni Petar, kafic/restoran sa prelepim pogledom i kul ekipom.

Plaza Dubovica

Nakon Zaraca auto se parkira na putu, i zatim strmim puticem posle kog ce vam japanke biti crvene, ali ne, nije sigurno hodati u japankama sa detetom u rukama, obujte patike ili sandale, ka sljuncanoj pitomoj plazi koja mi nekako lici na nesto lepo sa obale Crne Gore, mada ne znam zasto, jer takvog mesta tamo nema.

crvena zemlja za poneti

crvena zemlja za poneti

4. Restorani

Konoba Huljic u Jelsi, pod limunovim drvetom, sljunak pod nogama, kameni stolovi, sveza riba, vino iz porodicne vinarije, pravi hvarski gastronomski dozivljaj. Probati ribu, dagnje na buzaru, carpacco, platu sireva, i fenomenalni biftek u sosu of tartufa.

Restoran Marinero, nalazi se u centru Hvara, od pjace se jednu ulicicu podignete i na kamenom platou rucajte vrhunski riblji fast fud, ne nije fast u smislu za poneti masna spusva u zemicki, vec je restoran uvek pun, brza je usluga, kratko se sedi, puno hrane je u opticaju. Preporuka skampi na buzaru , tuna stek, rizota.

Restoran Gego u uvali Zarace, vec sam ga spomenula, to je nama uvek prvo jutro na Hvaru obavezni check in, mora se doruckovati obilno, prsut, sirevi, salata od hobotnice, palacinke sa sladoledom.

Takodje vec spomenuti restoran Robinzon u uvali do koje se stize camcem iz centra Hvara, dnevni ulov znalacki pripremljen, nigde drugde nisam jela lepse spremljenu dinstanu ribu sa povrcem.

Dobru pizzu u Hvaru pojedite u Lavaderi odmah pored poznatog kluba iz proslog zivota Veneranda, restorancic sa savremenijim menijem, mada po meni pizza je najbolja. Jedino sto se Hvaranima moze zameriti to je nedostatak dobrog hleba i peciva, neverovatno, ko otvori dobru pekaru na ostrvu bice bogat sigurno.

5. Sta jos raditi?

Popiti vino u uskim ulicicama grada Hvara, volimo jazz mesto K’a Lavanda, jesti najbolji sladoled u Jelsi na glavnom trgu pa tumarati Jelsom u potrzi za galerijom Dalmacijalend prepunoj nesvakidasnjih predmeta hvarskih umetnika, popeti se na osmatracnicu- puskarnicu iz 16.veka iznad Vrboske a pored Maslinice i uzivati u mirisima i pogledu, provozati se do Zavale kroz tunel dugacak 1400 metara, koji je sirok samo jednu traku, bez svetla, uzbudljiv, i stici do juzne strane koja je prelepa, more je tamo divlje, i tamo samo velika deca idu, mada se moze nesto pronaci i za male, posetiti crku- tvrdjavu Sv. Marije u Vrboskoj u kojoj se nalaze vredne umetnine iz renesanse a i sama je arhitektonski jedinstvena, promuvati se po selu Pitve, kupiti nesto lavande i maslinovog ulja.

doza secera pre lutanja Jelsom

doza secera pre lutanja Jelsom

6. Hvar dnevne rute:

dan prvi, maslinica, vrboska,

dan drugi, kraj sveta, Fjaka, pescana plaza, Jelsa,

dan treci, Robinzon

dan cetvrti, Zarace i voznja do juzne strane

dan peti Dubovica i voznja do sela Pitve, pa opet sve u krug.

7. A sta za one bez dece? Tu su i freeclimbing, yoga, ronjenje, hula hula, carpe diem, Pakleni otoci zurke ,  hiking, hvar biciklom.

Da li sam vam bila od koristi?

Please like & share:

Gost post: Maja Ćirić u Danskoj

Današnja gošća na blogu je Maja Ćirić, kustoskinja koja nam prenosi par utisaka sa putovanja u Kopenhagen i Orhus.

Danska je, gledano iz Norveške, Lisabon severa, južna luka u zemlji skroz ravnoj, toliko ravnoj da Kopenhagen ima svega tri stanice metroa, jer svi voze bicikle, a u biciklima, bebe, žene, alat, knjige, sve što je potrebno. Danci su, kako statistika kaže, najsrećniji ljudi na svetu, potomci Vikinga, snažni, radoznali i ponosni ljudi, koji vole strance, dok isti ne zloupotrebe gostoprimstvo.

 

Cristiania bikes nastali su u Kristijaniji, hipi komuni u Kopenhagenu. Cristiania bikes, nekada hipi simbol, danas su brendiran proizvod i vid lifestyle-a koji oscilira između opuštenosti i vrlo jasne ideje o tome šta se želi od života.

Poseta Kopenhagenu započinje ispijanjem kapućina u Coffee Collective jednom od 25 mesta na svetu u kojima bi trebalo popiti kafu u životu. Kafa je fair-trade i uvezena je direktno iz Etiopije, a ukus je zaista različit.

Smørrebrød, danski otvoreni sendvič, uvek napravljen na tamnom i vlažnom hlebu, najčešće sa mariniranom haringom, mirođijom, lukom i kaparom ili od specijalnih danskih ćufti, ovde su redizajnirali Kählers Spiesesalon u Orhusu.

 

Većnicu u Orhusu, drugom gradu po veličini u Danskoj, udaljenom tri sata vozom od Kopenhagena, dizajnirao je Arne Jacobsen, toranj sa satom kasnije pridodat. Iz nekog razloga, sat je generalno vrlo često prisutan u danskoj arhitekturi.

 

Unutrašnjost većnice u Orhusu, otvorena je za posetioce, takođe je remek delo Arne Jacobsen-a.

 

Den Gamle by u Orhusu nastao je sakupljanjem i konzerviranjem starih kuća iz cele Danske. Šetnja po starom gradu za lokalce je zanemarljivo iskustvo, za strance čarobno.

Your Rainbow panorama, Olafur Eliasson-a, jednog od najpoznatijih danskih umetnika, nalazi se na vrhu Aros muzeja u Orhusu. Šetnja kružnom konstrukcijom beskrajno je zabavna, filteri u svim bojama stvaraju jedinstven doživljaj gradske panorame.

Pelican Chair Finn Juhl-a, nakon ovog putovanja, zamenila je moju strast prema Egg Chair Arne Jacobsen-a.

 

 

 

 

 

 

 

 

Poseta Black Diamond biblioteci u Kopenhagenu, koja se naslanja na staru biblioteku uz pomoć jednog luka, jedinstven je doživljaj.

Ne samo da je Hans Christian Andersen bio Danac, već su Danci toliko maštoviti da su napravili celu plažu sa belim peskom. Bellevue plaža nalazi se na severu Kopenhagena, a na njoj i par kućica za spasioce i mreža za odbojku koje je dizajnirao Arne Jacobsen. Nemojte se iznenaditi ako sretnete par ljudi u kućnim haljinama, to su tzv. zimski kupači i u svakom trenutku mogu goli skočiti u vodu.maja12

Zimska bašta u Glipkoteci, pravo mesto za uživanje, naročito ako vam neko čita bajke.
Čuveni Tivoli luna park. I poslednju sumnju da su najsrećniji narod na svetu, da žive bezbrižno, Danci i Danska vrlo brzo su odganali. Šetnja luna parkom u Kopenhagenu je čarobno iskustvo, ljudi pevaju, igraju i raduju se budućnosti. Istina je, postoji na planeti zemlji, najstarije kraljevstvo na svetu u kojem se ljudi raduju budućnosti.

Putovanje podržano i omogućeno od strane 

 

Please like & share:

1 2