Sve što treba da znate o Lagotto Romagnolu

Osećam se potpunom kad idem ulicom, a jedan sinčić mi u ruci, drugi me za ruku drži, a na povocu Duče, prolaznici kažu “Svaka čast, gospodjo!”. Pre neko veče dok smo čekali da V završi gimnastiku, imali smo susret treće vrste sa nadobudnim domarom jedne beogradske škole koji je svom silinom želeo da nam zabrani uvodjenje psa u krug skole. Padale su pretnje, stiglo mu je i pojačanje, iako je pas bio miran i vezan, a sve se završilo njihohovim zahtevom da se onda iselimo u Ameriku ako nam je normalno da pas čeka decu ispred škole. A ja zaista ne mogu da pojmim odrastanje dece van društva pasa, tih divnih stvorenja koja uvek pružaju bezuslovnu ljubav.

Želim da vam predstavim Lagotto Romagnolo pasminu, koja je koliko mi se čini, postala poprilično popularna na beogradskim ulicama. Kada je V još bio beba shvatili smo da nam fali pas, i počeli smo sa istraživanjima koji bi nam pas odgovarao. Da bude miroljubiv, jer ne smem sebi dozvoliti da u parku brinem za bezbednost dece dok se pomahnitali mužjaci mlate, da se ne linja, da se ne mora češljati, i da bude neke srednje velicine, i da bude dobar drug sa decom. I onda smo otkrili postojanje tartufarskog psa, Lagotto Romagnolla. Ej, a još je specializovan za traženje tog gljivarskog zlata!

Lagotto Romagnollo je stara italijanska rasa za koju se zna još od renesanse, pojavljuje se i na slici Andrea Mantegna, i kako samo ime govori, u pitanju je Romanjolski jezerski pas (lago- jezero). Služio je kao lovački pas u močvarnim delovima severne Italije, i veruje se da je od ove rase kasnije nastao i rertiver i pudla. Kasnije, kada je taj predeo bio isušen, zbog istančanog njuha pokazali su se kao idealni pronalazači tartufa.

Stigao je u naš dom pre nego što je napunio dva meseca, mali i čupav, V je prvo izlečenje od uverenja da je jedini na svetu doživeo upravo sa njim, nije bilo lako, grizao i skakao i od pocetka bio lud, energičan psić. Dali smo mu kontroverzno ime, kao glasni anti-fašisti, nazvali smo ga Duče, u prevodu vodja, kao ironiju na temu ko je glavni u našem čoporu, i svakako kao šalu na prvu asocijaciju- Musolinija kog su tako zvali. Dugo mu je trebalo da nauci da obavlja nuždu napolju, a u isto vreme i V je izlazio iz pelena, ja nisam ispuštala asepsol iz ruku, išla za jednim, za drugim, prsla sam bila, pogotovu jednog dana kada su obojica istovremeno pravila haos, kuče po tepihu, a V se popeo na krevet i zabavno mu, pravi baricu i smeje se.

Kad je taj monsunski period prošao, bacila sam se na dresuru, osnovnu i tartufarsku. Pogledala sam silne epizode Cezara Milana, nabavila tartufsko aromatizovano ulje, koje inače smrdi kao nafta, mazala loptice i bacala mu, on donosio. Zatim sakrivala te loptice, on ih pronalazio. Sledeći nivo bilo je zakopavanje namirisanih predmeta i učenje da ih ne sme progutati. Ok, nagrada u ruci, i cim iskopa “tartuf”, odmah komanda “pusti” i nagrada u vidu nekog finog mesnog delicija. Sledeći nivo je zakopavanje “tartufa”  na nekom nepoznatom terenu, a zatim takozvano “slamanje nosa”, odlazak u pravi lov sa nekim kučetom koji zna šta radi, da vas pas moze da prekopira ponašanje i počne samostalno da radi, da ide isključivo za mirisom tartufa, bez mešanja vašeg mirisa. Ok, taj deo nas tek čeka, jer se u medjuvremenu rodio I, trening je pao u senku, ali svakako planiramo da radimo na tome, jer ima li vece sreće od odlaska u sumu sa decom u potragu za skrivenim blagom? Postoje pobrojane lokacije gde se pronalaze tartufi ovde, a svakoko je preporučljivo da se prethodno registrujete kao član društva Tarufara.

Zašto je taj element značajan za razumevanje ove rase? Lagotto je rasa izrazito privržena svom vlasniku, što je ponekad i pomalo naporno, jer taj pas je uvek uz vas. Uvek spreman da radi. Nezainteresovan za druge pse, uglavnom. Osim ako nije ženka. Zato su ovi  psi idealni tartufari, jer za razliku od drugih lovačkih pasa, oni nikada ne idu za mirisom drugih životinja, i izrazito su posvećeni zadatku potrage, potpuno ludi da rade sa svojim vlasnikom. U našem slučaju to znači da u parku ne odustaje dok ne pronadje baš onu šišarku koju sam mu bacila. Dakle, tek sam sa ovim psom upotpunosti shvatila šta znači radni pas. Suluda posvećenost zadatku, asocijalnost, i entuzijazam za akcijom. On laje na semafor, pošto ne može da čeka. On ne podnosi da sedi u kafiću. Evo i sada dok kucam po tastaturi, mi njuškom ruku skida, u fazonu, šta sediš, akcija, svet je pun izazova! Stalno čeka na moju akciju, i reakciju, osim, ponavljam kada je neka izazovna ženka prisutna. Onda je pravi Italijan. Uporan, ali nežan. Čak i kada ga ženka odbija, on se muva oko nje i izvodi je u šetnju, priča joj o zvezdama, ume da bude romantik. U kući leži na sred puta da ga uvek primetimo i preskočimo. Ponekad napravi pičvajz u kući ako je predugo sam i slobodan da nadje djubre. Voli da se izlaje kad se sretne sa nekim rodjakom. U razgovorima sa drugim vlasnicima Lagotta, skapirala sam da se dele u dve podgrupe: sramežljivci/ nepoverljivci i ludaci sa ogromnom količinom energije. Moj spada u ovu drugu grupu. Ukoliko slučajno pomazite mog psa, on ce osetiti toplinu vašeg srca, i traziće da ga zauvek mazite, čak i kad prestanete on će vas podsetiti i njuškom vam ponovo nabaciti ruku na sebe. Sa decom je izuzetan drug, i ukoliko čuje da se naša igra rasplamsava, čak i samo malo više cike u kuci za njega znači da treba da dotrči u punoj brzini sa loptom u zubima. A kako tek igra žmurke! U kući ponekad nastaje pravi haos sa loptama raznih veličina, ali on je srce, uvek je spreman da da svoju loptu ili igračku, i ne uzima one koje su samo dečje. Ok, lovi trenutak kada ne gledam da mazne braon medu, na njega ima pik.

Najteži momenat sa Dučeom bio je pre par meseci kada smo shvatili da ipak nije samo prehladjen i da ne povraća tek onako, što jeste neka karaktereistika ove rase, da su malo osetljiviji sa želucem, već da je dobio upalu jetre. Jedan veterinar, drugi, dani idu, njemu je sve lošije, infuzija. Shvatila sam da je nešto ozbiljno kada sam ga nosila u rukama na treći sprat, i dok je stajao tako smanjen od bolesti, i sav nekako kao zgužvana plišana igračka, pozvala sam ga k sebi a on nije hteo da mi pridje, neki čudan alarm me je uputio na hitno celokupno ispitivanje, kada smo i shvatili da je mogao da ode. Srecom sve se dobro završilo i hvala Vladi Terzinu na posvećenosti i stručnosti.

Potrebno je sa njima biti izuzetno oprezan što se tiče mažnjavanja ostataka hrane po parku, ulici, jer njihov izuzetan njuh im ponekad pomuti um, kad su na tragu, komande padaju u vodu. Kad spomenuh vodu, još jedna karakteristika, budući da su vodeni psi, čim se nadje u blizini bilo kakve barice, fontane, reke, mora on je brži od mojih misli i već se okupao, protresao i obrisao o mene, on ne pita za dopuštenje i ni za celziuse, jer ima troslojnu dlaku, krzno, koje ga dosta dobro čuva, ali treba biti na oprezu, umeju se prehladiti. Sve pobrojane zabave sa njim su najlepši trenuci kada smo svi zajedno, u prirodi, šumi ili na reci, moru, a dovoljno je i samo da svi zajedno odemo u park u šetnju. Naravno, život sa psom za decu ima pored svog zabavnog elementa i izuzetan značaj po pitanju shvatanja obaveza, V je već neko vreme dovoljno veliki i odgovoran da ga prošeta u dvorištu, da u baca lopticu, da ga izgrdi kad skoci u malu fontanu sa ustajalom vodom, za osnovne komande i da ga nahrani, pošalje na mesto kada je dosadan. Maleni I je od rodjenja pored njega i čim je počeo da puzi bio je fasciniran našim dragim dlakavim bicem i voli ga beskrajno, sad ga već i zove kao mi Duuuuč.

Ukoliko razmišljate o tome da nabavite psa, imate moju preporuku za ovu rasu, ali i jedan savet. Svakako ukoliko možete da birate štene izaberite neko najaktivnije, kočopernije, kako bih rekla, najbezobraznije štene, jer često nailazim na stidljive Lagotte. Sigurno da je ljudski faktor prisutan, ali po prirodi često umeju da budu nepoverljivi. Svakako, imajte na umu i to da su to radni psi, i uprkos njihovoj veličini, potrebno je dosta istrčavanja, rada, i nekih izazova, jer su izuzetno energični i ukoliko nisu iskorišćeni njihova privrženost postaje naporna. Dobro pogledajte rodovnike, jer ih nije bilo puno u Srbiji, pa nije nemoguće da su u daljem kolenu rodjaci, što može da dovede do nekih problema. I još jedna napomena, ovi psi se ne češljaju, ali moraju se redovno šišati, jer se u suprotnom dlaka može ućebati, potrebno ih je odvesti na skraćivanje dlake svaka tri meseca. Ukoliko ste se odlučili za jednog malog Lagottića, samo napred, zaista su nezamenjivi kompanjoni.

 

 

 

 

Please follow and like us:

Utisak nedelje

Proteklih dana sam bila potpuno iznenadjena koliki odijum je imao tekst o labudicama na svadbi. Zaista me zbunilo koliko je tema bila intrigantna ljudima, izgleda da svaki pomen bulevarskih motiva donosi citanost, i to dosta govori o interesovanjima u drustvu, da sam napisala tekst npr. “Igrala sam Zizelu u Narodnom pozoristu”, ili slicno, sto jeste itekako zanimljivo ali takodje i eticki skakljivo buduci da ni u nasem pozoristu ne cvetaju ruze pod cistotom umetnickog sunca, ne bih izazvala polemiku i citanost tolikih razmera. Bilo kako bilo, ja nastavljam sa svojom sarolikom svakodnevicom, radila sam sa fotografkinjom Tinom Maric na serijalu fotografija u kom se susrecu arhitektura Novog Beograda i plastika modernog plesa. Za sada su fotografije potpuno neobradjene, dajem vam nagovestaj neke buduce izlozbe. 

Prijatan vikend vam zelim uz moje predloge za citanje, gledanje…

  1. Definitivno jedan od boljih tekstova na temu uzasnog teroristickog napada u Parizu, inace sjajni Aleksej Kisjuhas, klik ovde.
  2. Pogledajte trejler za sjajno pozorisno ostvarenje u Mariboru, savremeni balet Per Gint, Edvarda Kluga.

3. Simpatican i koristan blog o blogovanju, klik

4. Deda Mraze, molim te donesi mi ove papuce!

5. Super tema, kakav li je seks u braku, i kao i uvek duhovita Kata Granata.

6. Volim, volim ovo doba godine i da trazim inspiraciju za uredjenje kuce i DIY projekte na temu zimskih carolija. Uvek inspirativne MajeZmaje

Uzivajte u vikendu!

Please follow and like us:

Sitni nestašluci i nežnost mojih dečaka

Sasvim običan dan kod nas uvek nadmaši očekivanja od običnosti. Taj dan započeli smo prvim časom logike za V, toliko sam se smejala da moram da podelim sa vama.

Tata:” Jel tako?”

V: (ćuti)

Tata: “Kaži tako je, tata je uvek u pravu.”

V: “Pa….”

Tata: “Ustvari sine, mama je u pravu. Znas, žene su uvek u pravu, to uvek treba da kažes ženama i kad nisu, tako one vole da misle, da su uvek u pravu. Razumeš?”

V: “Tata, pa ti si žena onda!”

Čist silogizam. Dobro je, zdravo razmišlja moj veliki mali.

Dan ide dalje, izvrteli smo naše žmurke u dvorištu, pucanje penala, prosipanje i sabiranje na hiljade lego kockica, čas matematike, čas nutricionizma (nemoževišeništaslatko), crtanje, zamišljanje šta bi on sve radio da je odrastao čovek ( gledao tv sa kauča, bio madjioničar, pa otišao do Ade Bojane), park, kafa i cedjeni ananas/pomorandža i sad, kako vec osnovni zakon majčinstva nalaze, deca su srećna kad je majka srećna, kako da udovoljim sebi i budem sama sa sobom na kratko, nego da im dopustim neku nedozvoljenu igru. Smislili su u trenutku sta će da rade, par dana pre dobili smo promotivni Paloma sensitive care paket, i samo su čekali kada će ga se dočepati. Osetili su pukotinu u mom nežnom srcu, i počeli po svom da se vladaju, da sam slučajno bila malo normalnija tog dana, verovatno im ne bih baš dozvolila takvo razbacivanje sa resursima, ali… I je svojim veštim ručicama istraživao teksturu ovog fensi toalet papira, i potencijal rasprostiranja jedne rolne, dok je V već kovao plan da napravi mrežu kobajagi lasersku, pa da se provlači sa uvek na igru spremnim Dučeom (dlakavo naše dete). Zatim su pokušali da mu naprave krevet, ali to nije bilo dovoljno izazovno. I konačno, V je napravio maskaradu, savršeni gradivni materijal za masku mumije konačno je u njegovim rukama! Bio je presrećan.

Koliko malo im je potrebno da naprave potpuni haos, ali i da se zabave. Volim kada se igraju zajedno, iako je I još mali, on upija sve fazone starijeg brata, kapira polako pravila, a V je ponekad tako zaštitnicki nastrojen prema malenom, brižan i čak nekad trpi i više nego što bi trebalo, naprimer kada ga u svom istraživanju uzročno posledičnih veza mlatne drvenom kockom u nos bez krajnje posledice- uzvratnog udarca. Svakako, inače volim Palomu, jer me na detinjstvo podseća, što znači da imam poverenja kada kažu da koriste isključivo prirodne materijale. Jer ježim se od slučajeva kada otvorim paket toaletnog papira a kuća zamiriše na jelkicu iz taksija. Uživajte u neobičnosti svakodnevice, u istraživačkim pohodima vaših maleckih, uzajamnim sitnim nežnostima, dopustite im pomalo divljanja, lakše se pripitomljavaju tako.


Ovaj post je nastao u saradnji sa brendom Paloma. Svaki sponzorisani post na ovom blogu je nastao nakon što sam se uverila u kvalitet proizvoda i/ili brenda, dakle, koji bih vam svakako preporučila.

Please follow and like us:

Igrala sam Labudovo jezero kod Severine na svadbi

Danima unazad nisam mogla da prestanem da se smejem. Od trenutka kada me je Jovanica zvala da me pita da li hoću da radim na svadbi Severine i Kebinog sina, preko proba, upoznavanja sa rediteljem čitavog eventa, avangardnog umetnika savremenog evropskog teatra Tomaža Pandura, pa sve do izlaska na podijum.

Nedelja je veče. Hladno, mirno i mračno je u parku dok šetam kuče, i prebiram po glavi da li sam sve pripreme obavila, mužu dala sve instrukcije za uspavljivanje dece,  spakovala radnu odeću, koktel haljinu, špic patike, štikle, šminku, šnalice, sve na š. Razmišljam o tome kako je kao i svako drugo normalno veče, a uopste nije, i kakav li tajni život imaju moji sugradjani koji se isto doimaju kao ja, kuda li idu nakon uobičajenih radnji. Idem sedmicom, dobro je, španac je došao, probijam se kroz novobeogradsku ledinu, prolazim kroz Savograd i stižem do Crown Plaze, odmah pored je glamurozna šatra ispred koje je parkiran okićeni stojadin, ok, ulazim.

“Dobro veče.” Obezbeđenje je na gotovs, neće da me puste, sumnjivo im da nisam neka novinarka kažu Kurira ili Informera. Pokazujem špic patike i puštaju me. Smejem se u sebi, jer i jesam ovde na neki način na novinarskom zadatku, samo što nisam od te vrste. Zapravo, moj poriv da budem na tom mestu jeste sasvim istraživacke prirode, oduvek sam volela socijalni avanturizam, da svaki milje osetim iznutra, a pogotovu što sam odmalena volela da budem kraljica treša. A ovaj event je prevazišao svaki treš, nadišao sve okvire uobičajenog tezgarenja nas umetnika. Idem uz stepenice gde su svi izvodjaci, osoblje, muzičari, ćao drugarice labudice, lagane su pripreme u toku, a iz sale se ori aplauz nakon numere iz mjuzikla koji su na bis odigrale kolege iz Pozorista na Terazijama.Šminka, frizura, odozdo se vec čuje spontani teški narodnjački program, čujem Dzej se na stolicu popeo, dok pripremamo perje za glavu. Severina je osmislila svoje venčanje kao pozorišnu predstavu post -postmodernog Balkana, gde se u šatri mešaju treska, sarma i opera, gde ispred plišanih kulisa defiluju narodnjaci dok nas ona posmatra sa velikog led ekrana, pošto se sve snima, realnije je od realnog. Ništa, malo se poremetio program, ne može ni veliki Tomaž Pandur da drži pod kontrolom naše narodnjake. Mada nisam sigurna da je bila baš toliko dobra žurka jer mislim da je ceo taj melting pot malo zbunio ljude, glamur, sarme, umetnički program, prase i cela pompa oko zabrane slikanja.

Spremamo se, oblacimo pačke, zagrevamo se, gosti koji nas vide su oduševljeni, hej pa to će im možda biti prvi put da vide balet posle obaveznog vaspitnog odlaska u pozorište iz davnih srednjoškolskih dana. Nista, idemo na nastup. Hladno je, šatra propusta promaju, hladnoća nas drži budnim, čekamo muziku, prolaze razni selebriti gosti, žele da nas vide. Ali ne, kaže Tomaž, vodi labudice gore, služe prase, ne moze prase i balet. Čekam i smejem se. U tom momentu sadržana je sva moralna dilema ovakvog tezgarenja. Ali hej, mi donosimo art u kič milje, dok ima toliko onih koji donose kič u naš umetnicki krug, tako da mi ipak imamo jedan prosvetiteljski zadatak, za razliku od ovih drugih primera i primeraka.

I evo ga, trenutak je naš, ide Čajkovski, šušte naše pačke, lupkaju špic patike. U tišini estrada posmatra balet, dok nas zadovoljno, ozareno, pomalo iskrivljeno Severinino lice posmatra sa velikog ekrana. A da, i mladoženja je tu. Samo beli, 2. čin, nipošto ne spominjati Crnog labuda, dalji zaplet u libretu sa preljubom nećemo ovog puta. Par labuđih zamaha, adagio, plava svetla, puno kamera i fotoaparata, svetlucanje šljokičavih toaleta gošći, svečano je u tom momentu, prase je već pojedeno. Kaze hvala, nakon toga aplauz, ne duboki već sasvim mali naklon publici, i nazad u odaje. Brzinom svetlosti skidam pačku, perje sa glave, već je ponoć, pretvoriću se u bundevu, navlačim koktel haljinu i štikle, kod Jovanice na uhu jedna mindjuša kod mene druga, silazimo među goste, čaša vina belog, minglujemo se kroz masu i političarski polusvet. Na ekranu snimak Kebe iz devedesetih kako poluartikulisano đuska i peva a pored njega sincic Igor. Ja sam onda otišla, a Brena je zapevala na podijumu i bila je žurka, kraljica jugoslovenskog folka je podigla masu, “sanjam da sam s tobom”, antologijska pesma i spot. Iz taksija trčim kod mojih dečaka. Mirno je, pas maše repom, svi spavaju. Život ide dalje, kupiću sebi nove čizme.

Please follow and like us:

#the52project 46/52

“A portrait of my children, once a week, every week, in 2015.”

  1. “Na kakav svet ste me to doneli?”
  2. “Budimo realni, zahtevajmo nemoguće”- grafit sa pariskih ulica revolucionarne ’68.
Please follow and like us:

Život van grada i jesenji kolač

Krenula sam sa V na pijacu po bundevu za kolač, mada sam od njega krila cinjenicu da ce u kolacu biti iste, i mic po mic nas dvoje zavrsismo u teskim mastarijama o zivotu na selu. Suska lisce pod nama, ja mu prepricavam svoja secanja na detalje iz detinjstva mog a i moje mame, posto se zivot tamo negde u ravnom Banatu nije mnogo menjao, i poneseni carolijama jeseni razvijamo film o voznji bicikla po atarima, skupljanju sipka, kuvanju pekmeza, debelim dunjama pod kojima se najlepse spava, sve moguce stereotipe smo uspeli da uvezemo u pricu.

Posto vec dugo u nasoj siroj porodici postoji ideja o mestu za beg od jednolicnog zivota i strogo kontrolisane decije igre, dosli smo do zakljucka da ne smemo vise cekati, i da je pravi cas za zapocinjanje velikog projekta vikendice. Ili mozda ne samo vikendice? Dugo sam se bavila istrazivanjem raznih iskustava po forumima i blogovima drugih ljudi, koji su odlucili da naprave taj iskorak i odu iz grada u selo. Nasuprot vecinskom trendu dolaska mladih u gradove, postoji ovaj drugi, novi trend savremenih hipika/hipstera koji su odlucili da menjaju svoj relativno stabilni gradski zivot za avanturu gradnje samoodrzivog imanja negde u teskoj ili pak manje teskoj divljini. Zanimljiv forum na ovu temu sa puno korisnih informacija mozete procitati ovde, a kako se kraj ove teme zavrsava u idilicnim zakljuccima, nije me mrzelo da kopam kako se prica nastavila, jer je glavna akterka vodila interesantan blog o njihovom preseljenju na selo, u totalno amiskom fazonu, off-grid sa sve rucnom masinom za ves, fotografije mozete videti ovde i ovde. Uglavnom, saznala sam da su od prvog poleta i ambicije, nakom dve godine ipak poklekli i vratili se nazad u grad, ipak takav projekat nije uopste naivan.

Skapirala sam da ljudi prilaze tom odlasku na selo na razlicitim nivoima, od onih sa freelance zanimanjima kojima izmestanje ne remeti profesionalno/finansijsku koncepciju i koji se odvaze na gajenje poneke biljcice u svojoj basti, preko onih koji ozbiljnije prilaze zemlji, biljkama, sade neku kulturu ciji visak nameravaju da unovce, do onih najambicioznijih koji rade na stvaranju celokupnog seoskog domacinstva sa zivotinjama sa kojima tvore celinu ekoloskog pristupa poljoprivredi.

Postoji mnogo razlicitih pristupa savremenom imanju, ali svakako meni je bio nazanimljiviji princip Biodinamicke poljoprivrede koji je baziran na holistickom, dakle celovitom razumevanju procesa unautar imanja, gde se medjusobno prozimaju “zivotna snaga”, biljke, tlo, minerali, i zivotinje, a koju je postavio Rudolf Stajner u prvoj polovini 20. veka. Na takvim farmama od posebe vaznosti je samoodrzivost, medjuzavisnost i harmonija, gde se zapravo proizvodi kao pre stotinu godina, i gde sve potice sa jednog istog imanja, zivotinje se hrane iskljucivo hranom proizvedenom u ovom zatvorenom krugu, biljkama koje se gaje na iskljucivo prirodan nacin, a uz pomoc Mesecevog kalendara. Ukoliko vam je tema zanimljiva preporucujem klik ovde, buduci da se na ovoj farmi odrzavaju i edukativni seminari na ovu temu.Takodje, na istom principu funkcionise i farma nadomak Vrsca, pogledajte kratki video ovde. Opsirniji i zaista informativan video, emisiju Na rubu znanosti na ovu temu pogledajte ovde. Ja sam imala srece da posetim jednu ovakvu farmu, naime, bivsi profesor muzike iz detinjstva mog K koji je osnovao farmu Neven na Meljaku, gde se bave proizvodnjom, muzikom, decom cija brojnost varira, jer imaju cini mi se sestoro svoje i plus jos po koje dete sto im se pridruzi u zivotu i radu. Izuzetno je zivahno na tom imanju, i pored proizvodnje hrane kao takve, oni proizvode i najlepski vocni hleb sa heljdom i slicne delicije koje se mogu kupiti ponekim prodavnicama u Beogradu. Inace, oni su i rodonacelnici Valdorfske pedagogije u Srbiji, koja je takodje inkorporiranu u zivot imanja, ali o tome neki drui put. Procitajte vise o njima ovde.

E sad, ima dosta imanja koja prihoduju od turisticke ponude, mislim da tu prednjace salasi, ne mislim na one komercijalne, vec na one prave, gde ljudi inace zive i uz najavu primaju goste, prave razlicite radionice i tome slicno, kombinuju osnovnu proizvodnju sa usluznom. Meni se mnogo dopao koncept Nananinog salasa, i to je sledeca destinacija koju posecujem, procitajte vise u tekstu ovde. Zanimljiv je i projekat baziran na Permakulturi, koju pokusavaju da primene ljudi u okolini Pozarevca, u specificno dizajniranom naselju, vise na temu ovde. Jako lepo arhitektonsko resenje na ovu temu pogledajte ovde, u pitanju je kuca  u naselju Divcibare.

Zasto vam sve ovo pricam? Mislim ljudi koji su se odlucili na ovakav korak izuzetno vredni. Zamisljam kako bismo mi prosli, jer cesto razmisljam koja bi to druga kancelarija umesto baletske sale bila moguce moje novo radno mesto. I uvek kazem, polje. Ok, ja sanjam o maslinjacina, poljima lavande, ali volela bih i Banat, a i Sumadiju. Kako bi izgledao moj dan? Svakako ne bih mogla da i dalje budem balerina a da zivim na takvoj udaljenosti od pozorista, ali mozda kad zavrsim sa igranjem zelim da budem na imanju. Volim fizicki rad, ali volim i stikle da nosim. Volim svez vazduh i organsku hranu, ali volim i kaput da obucem i setam gradskim ulicama. Da li biti vikendas na selu, ili u gradu?

Zamisljam svoju decu kako zive slobodna van ogradjenih igralista, ali nakon iscitavanja raznih foruma, shvatam da deca brzo porastu i da oni zele aktivnosti, skole, grad, ali ok, ja i ne bih otisla dalje od pedesetak kilometara od Beograda. Ja bih se zaustavila na manjoj basti i radila kao freelance fotograf, blogerka, pisac ili kopirajerka, mozda drzala casove baleta za ono malo dece sto zivi na selu, ne bih imala zivotinje, jer bi me to drzalo vezanom za zemlju, ipak volim da odem na par dana nekuda, obavezno bih imala bazen, jer opsesivno volim bazen, za srecu i trening i opustanje nakon kosidbe, deca bi svakako isla u skolu, ali bih im ja nadogradjivala gradivo, sto cu svakako morati, koliko cujem iz iskustva drugih roditelja cak iz “najboljih” skola u gradu.

Svakako cemo biti vikendasi na selu za prvo vreme, trenutno smo u potrazi za placem, a montaznu kucu cemo poruciti od ove firme, jer su mi se cini da su najozboljniji i dovoljno savremeni za nase potrebe.

Da li vi znate neke slicne primere? Da li ste razmisljali na temu? Slobodno u komentarima doprinesite temi sa svojim vidjenjem odlaska na selo!

Uglavnom, od celog sna na temu sela, dok je realizacija jos daleko, meni je jedino preostalo da mi kuca zamirise na jesen, na kolac sa bundevom, totalno genijalni, mokri, skoro pa zdravi ugodjaj.

Potrebno je:

– 120 grama putera

-170 grama secera

-3 jajeta

-250 grama brasna

-125 grama mlevenog oraha

– 300 ml ili jedna i po solja izblendane bundeve ili jabuke

– kasicica sode bikarbone

-kasicica praska za pecivo

-pola kasicice soli

-dve kasicice cimeta

-jedna kasicica vanile ekstrakta

-pola kasicice djumbira

-200ml mleka sa par kapi limuna koje je odstajalo tako 5 minuta

Zagrejte rernu na 180 stepeni. Miksajte puter sa secerom, zatim dodajte jaja i blendanu bundevu i vanilin ekstrakt. Prosejte brasno, orahe, sodu bikarbonu, prasak za pecivo i zacine i promesajte. Polovinu suve smese pomesajte sa jajima i bundevom, a drugu polovinu sa mlekom i limunom. Na kraju sjedinite masu, sipajte u namasceni i pobrasnjaveni kalup i pecite oko 25 minuta. Pospite prah secerom i posluzite sa hladnim mlekom, bar ja tako. Prijatno!

 

Please follow and like us:

Utisak nedelje

Olala, ponovo sam se ulogovala. Dani totalno proste reprodukcije svakodnevnog zivota su ,nadam se, zavrseni za mene. To su oni dani kada se prosto nista ne bi promenilo i da se nisu dogodili, a gadljiva sam na takve. Upala sam u jednu opasnu matricu zivota u kojem su date okolnosti bile ispred bilo kakve inspiracije, transformaciju postojeceg i nedostatka virtuelnog zivota, sto mnogi trde da je jedini ispravan, kada pricas samo sa fizicki prisutnima, medjutim ja sam ipak vise raspolozena za mogucnost komunikacije sa potpunim neznancima na netu. Sumnjam da je to pocelo onog dana kada sam prefarbala svoju blajh plavu, i kada sam se vratila medju pristojne plavuse. Nizali su se maleri, od razboljevanja mojih decaka, slucajnim brisanjem nekih super fotki, jednog izleta sa problemom nestanka struje u kolima, zatim pucanjem gume, strasnom glavoboljom i na kraju uzasnom mucninom od krivina i nesrecnim senaestomesecnjakom u kolima, a da, i vrhunac malera, jednog dana kada sam se vratila od zubara moji decki su me sacekali sa iskazom: “Nemamao vise televizor.”. Maleni I je nekako uspeo da obori nas super dobri i dugo zeljeni TV i sada imamo konceptualnu umetnost umesto obicnog dosadnog programa.

 

Bilo je i super momenata kao sto je dogovor sa jednom fotografkinjom za njen koncept spoja staticnosti arhitekture i plesne dinamike, romantizovani dozivljaji jeseni u seoskom okruzenju, kao i najava nove predstave na repertoaru Narodnog pozorista gde ce biti predstavljeni mladi koreografi, i to ce biti ovaj put Milica Jevic, aktivna buduca mama, sa koncept baletskom predstavom po motivima Kafkinog “Procesa”, u kojem treba da zaigram sa super ekipom, o cemu cete naknadno citati. Uglavnom, evo nekih linkova koji su uspeli da me zabave proteklih dana, uzivajte!

  1. Nisam ostala imuna na hajp oko “Tonus” hleba. Zanimljiv raplet kod Amitz Dulnikera
  2. Naravno, neizbezna tema Zorannah na Sajmu knjiga odlicno analizirana u tekstu ovde
  3. Nikad dosta toplih prica i sjajnih recepata na blogu Hleb i lale
  4. Potpuno sumanuti modni video za Anu Ljubinkovic na ovogodisnjem beogradskom Fasion Weeku, autori Maja Uzelac i Miroslav Ničić
  5. Ne mogu da prestanem da mastam o savremenoj brvnari gde bih provodila dobar deo godine
  6. Poslusajte kako more moze da svira ovde
Please follow and like us:

Zaharova u Beogradu

Sinoc u Sava Centru nastupila je zvezda baleta Svetlana Zaharova sa Mihajlom Lobuhinom i Anom Tihomirovom, u baletu “Bajadera” sa baletskim ansamblom i orkestrom Narodnog pozorista u okviru BEMUS-a. U prethodnom postu na ovu temu videli ste kako smo se pripremali za ovaj veoma zahtevan zadatak, a sada nakon zavrsene predstave mogu da vam ukratko dam svoju impresiju o tom dogadjaju.

Nije nam prvi put da igramo sa Svetlanom, ali verovatno zbog toga sto sam sa izvesne distance iskusila  gostovanje umetnice ovakvog profila, ovaj put mi se cinila magicnijom nego ikada. Predstava je inace dosta kompleksna, sa puno statista, promena dekora, bogata solo i ansambl deonicama i predstavlja jedan od najzahtevnijih klasicnih baleta. Posmatrajuci sa strane, cini mi se da su moje kolege pogotovu u prva dva cina bili sasvim dorasli zadatku koji su imali. Slika iz treceg cina koja predstavlja “Senke” , kada glavni muski lik u kajanju pusi opijum i upada u halucinantni san u kom mu se prividja njegova ljubljena i njene 32 senke, bila je vrlo dobro izvedena, mada se nit i koncentracija sa pocetka predstave malo izgubila, no sve u svemu mislim da treba da budemo zadovoljni predstavom iza nas.

Gosti su bili maestralni, sto je publika glasno i pozdravila, ja sam bila potpuno odusevljena pamtomimskim dijalozima izmedju Gamzati i Nikije, u svakom momentu je bilo jasno sta se izmedju njih desava, naravno njihovu tehniku necu ni da spominjem, blestavost na sve strane i vladanje scenom. Jos jednu impresiju u vezi Svetlane zelim da vam prenesem, iako sam u vlogu rekla da mi je vec malo dosadila, jer tu perfekciju i dar posle toliko pogledanih njenih izvodjenja pocnete da dozivljavate zdravo za gotovo, ovaj put zelim da se ispravim. Naime, ovaj put ova zena je od dana kada je dosla u nasu salu, pa sve do kraja za mene izgledala kao neko nadnarvno bice, duh, hologram, njen pokret je toliko fluidan, toliko softverski, kao da nije zena od krvi i mesa, sto rece jedan moj kolega kao sa freske da je izasla. Oko nje je takva jedna tisina, zaista je neuporediva sa drugim ljudskim bicima u baletu, potpuno je fascinantna, i zaista je definise njeno ime, Svetlana. Uzivajte u videu koji sam vam pripremila, iz kulise snimljen adagio iz treceg cina.

Please follow and like us:

DIY rodjendanska žurka i moje iskustvo animatorke

Moj sin prvenac napunio je pet! I ovaj put smo odlucili da ne pravimo proslavu u igraonici, jer smo mi bas kul i zelimo da budemo originalni. Sada nakon tog iskustva kazem, ne moramo sledece godine da pravimo zurku uopste, mozemo da proslavimo rodjendan negde daleko, daleko u nasem malom krugu! Deca su sve zahtevnija sa oceivanjima od zurke, igraonice su postavile ocekivanja i hajde sad priskocite! Uglavnom, plan je bio sledeci: imamo na raspolaganju dve sale, jedna za decu, druga za roditelje, necemo se kulinarski mnogo dokazivati kao za prvi rodjendan malenog I, porucicemo pizze za velike i male, torte cemo sami, jedna keks torta druga, po zelji slavljenika od ananasa i kokosa. Recept pogledajte ovde. Muzika? Hajde da napravimo playlistu nasih omiljenih pesama sa nasih spontanih kucnih djuskanja. Slobodno ukradite ideje

Neke pesme sam sasvim slucajno otkrila dok sam tragala za tresh pesmama iz devedesetih, i kao naj naj pesmu pronadjem Kolibri hor sa Marcelom “Sving bajka” koju obozavamo, svaki dan je pustamo.

Ok, to je sredjeno. E sad, igre? Kako bez lavirinata i cuda silnih igraonicarskih preziveti deciji nalet energije? Ovako: razapela sam sarene konopce za susenje vesa, kao snopove laserske da bi na kraju deca stigla do “dijamanta”, a ne smeju da konopac dodirnu, ko dodirne, ispada! Dalje, igra lukave lisice, jedno dete zmuri i otpeva lukave lisiceeee dok druga deca prilaze ovom sto zmuri i kad se okrene ne sme da vidi da se iko mrda. Klasicne igre, corave bake i muzicke stolice su pravi hit i dalje!

Naravno, neko mora biti animator. Ok, lako cu ja to, uzmem packu baletsku iz pozorista, nasminkam se na princezu i zurka pocinje!

Ljudi moji, koliko je sve to zabavno i tesko. Deci drzati paznju i cuvati ih od samih sebe je teze nego odigrati 4 cina Labudovog jezera! Bilo ih je dvadesetak, glasnih, nestasnih i nije ih bilo lako ubediti da se podrede pravilima igre. Na samom pocetku mi je autoritet opao kad mi je jedan slatki decak rekao “Znam ja da ti nisi princeza, ti si samo V-ova mama!”. Igre i djuskanje su se nizali, ja sam i usput jos i stigla fotkati, i kad je zurka pocela polako da izlazi van predvidjenih okvira, setim se ja trika! Iz igraonica! Drugari, ko voli crtanje po licu?!? Juhuuu! Posedali su kao macici mirni, cekaju svoj red, ja sta cu, kreon, karmin, senka i idemo. Hoce drakulu, dinosaurusa, Elzu, kostura, tigra, leptira! Uh. Uspela sam. Tortaaaaa! Tada sam predahnula, i kao pravi reprezent meseca u biku uzivala ih gledati kako jedu torte iz nase kuhinje, bez onih uzasnih plavih vestackih nijansi koje preovladjuju na decijim tortama, torta u obliku torte je meni jedino prihvatljiva opcija, sta cu moram biti malo staromodna keva!

Zakljucak je da se trud isplati, metaforicki i bukvalno jer koliko cujem deciji rodjendani su postali ozbiljna stavka, izadje ljude i po 700 evra ovakav dogadjaj, tako da ukoliko imate neku opciju sa slobodnim prostorom, moja preporuka je da se vredi potruditi, jer mislim da u moru istovetnih prostora i koncepata deci ostaje u secanju autentican dozivljaj. Raspitajte se o opciji rentiranja prostora u vasoj okolini, osmislite igre pomocu Pintresta i blogova, napravite playlistu, ukoliko svirate neki instrument iskoristite to, napravite lutkarku predstavu, ukoliko slavite rodjendan u periodu toplijeg vremena, razmotrite vikendice, poljane, dvorista, dozvolite da vam vase dete daje predloge i neka se i ono samo angazuje u osmisljavanju, bice tu i mnogo nerealnih ideja, ali vredi poslusati. Barem ustedite na torti i napravite je kod kuce, provezbajte par puta godisnje, bice sigurno bolja od kupovne! Mada kada smo pokazali tortu od ananasa koju je zahtevao, nas slavljenik je bio u fazonu kakav ananas nisam to hteo, hteo sam od vanile!?! Sve u svemu, uzivajte u odrastanju vasih mladuncica, ucestvujte dok jos mozete, jer vrlo brzo ce nas odbaciti kao blamantne elemente iz svojih okupljanja!

Kiss,

S.

Please follow and like us:

Utisak nedelje #Jovana po Amerikama

Nakon 8 letova, 4 autobusa, bezbroj metroa i neprekidnog jet lag-a, moj UStour za 2015. se završio. Dok gledam u plafon do 5 a.m. i sumiram utiske pitam se da li me oni drže budnom ili jet lag?

1.  Iako volim da otkrivam nove, uvek se vraćam starim mestima koja mi iznova oduzimaju dah. Grand Central Terminal 89E 42nd Street, NYC, mesto sastanaka, mesto rastanaka, smeha, suza, mesto uživanja, umetnost, istorija… taj trenutak kada prvi put iz podzemlja izađete i ugledate je u svoj njenoj raskoši. Zvezdano nebo, konstalacija zvezda, zodijak…Neki kažu da je konstalacija pogrešna a neki kažu da je to slika neba onako kako ga Bog(diskutabilno, neko već gore) vidi. Bilo kako bilo jedan pogled oduzima dah, otvara srce, maštarije, pogled u prošlost i budućnost.

2. 7. Velocity Dance Festival, na kom sam imala čast da nastupam uz najbolje koreografe i baletske igrače iz Washington-a. Kada dobiješ aplauz na otvorenoj sceni Sydney Harman hall-a i pomisliš da to nije big deal… razmisli još jednom:)
IMG_2660

3. The Washington Ballet, kakva kompanija! Main company, Studio company i škola u jednoj zgradi. Generacije i generacije igrača, učenici, početnici i njihovi uzori žive kao jedan organizam u nekoliko velikih, belih, osunčanih baletskih sala. U velikim kompanijama svako je dobrodošao, hvala na gostoprimstvu, hvala na divnim vežbama, hvala na druženju, naučila sam mnogo, nedostajaćete mi!
IMG_2657

4. Latin Heat!
Ovu sezonu TWB otvorio je programom pod nazivom ”Latin Heat” u Kenedi Centru. Omaž kulturi Latinske Amerike, marijači i argentinski tango uživo na sceni. šest baleta..
”5 Tangos” HansVanManen
”Bitter Sugar” MauroDeCandia
”Sombrerisimo” AnnabelleLopezOchoa
”La Ofrenda” EdwaardLiang
”Don Quichotte” MariousPetipa
”Juanita y Alicia” SeptimeWebre
Fantastični igrači, gotovo nemoguće dobar muški ansambl, publika… negde pozorište zaista ima smisla… Nadam se da ćemo ih videti uskoro na Beogradskom festivalu igre!

4. Sve čari jeseni i predtojećeg Halloween-a prisutne su na svakom koraku a moje novo otkriće je butternut squash ili squash u svim oblicima! Evo i nekih recepata!

5. Barcelona Wine Bar na više lokacija u DC-u, jao! Enterijer, vino, hrana, tapasi, usluga… ah ta usluga u USA, vredna svake napojnice! Ipak, pored svih latino specijaliteta, mama, Ognjena i ja smo uspele nekako da preteramo sa butternut squash-om:) Ako ste u prolazu, ovaj restoran obavezno posetite.

6. Urban Outfitters, o tome je suvišno govoriti, sigurna sam da su svi koji su se susreli sa ovim lancem prodavnica već odavno zaljubljeni a novitet koji sam ovaj put dovukla na naše prostore je Rosebud Multiuse Oil!

7. I za kraj, čarolija božićnih praznika koja se u Americi već uveliko oseća je i mene uhvatila! Prodavnica suvenira u Kennedy centru već je puna baletskih ukrasa, šećernih vila, božićnih drvaca i  krcka orašča u svim veličinama i bojama…u celom haosu pred aerodrom i povratak, ipak sam ukrala momenat sa mamom u kom smo verovatno obe na trenutak bile male devojčice balerine!

Utisak je da… sledi težak povratak u realnost!

J.

Please follow and like us:

1 2 3 4 5 10