Sitni nestašluci i nežnost mojih dečaka

Sasvim običan dan kod nas uvek nadmaši očekivanja od običnosti. Taj dan započeli smo prvim časom logike za V, toliko sam se smejala da moram da podelim sa vama.

Tata:” Jel tako?”

V: (ćuti)

Tata: “Kaži tako je, tata je uvek u pravu.”

V: “Pa….”

Tata: “Ustvari sine, mama je u pravu. Znas, žene su uvek u pravu, to uvek treba da kažes ženama i kad nisu, tako one vole da misle, da su uvek u pravu. Razumeš?”

V: “Tata, pa ti si žena onda!”

Čist silogizam. Dobro je, zdravo razmišlja moj veliki mali.

Dan ide dalje, izvrteli smo naše žmurke u dvorištu, pucanje penala, prosipanje i sabiranje na hiljade lego kockica, čas matematike, čas nutricionizma (nemoževišeništaslatko), crtanje, zamišljanje šta bi on sve radio da je odrastao čovek ( gledao tv sa kauča, bio madjioničar, pa otišao do Ade Bojane), park, kafa i cedjeni ananas/pomorandža i sad, kako vec osnovni zakon majčinstva nalaze, deca su srećna kad je majka srećna, kako da udovoljim sebi i budem sama sa sobom na kratko, nego da im dopustim neku nedozvoljenu igru. Smislili su u trenutku sta će da rade, par dana pre dobili smo promotivni Paloma sensitive care paket, i samo su čekali kada će ga se dočepati. Osetili su pukotinu u mom nežnom srcu, i počeli po svom da se vladaju, da sam slučajno bila malo normalnija tog dana, verovatno im ne bih baš dozvolila takvo razbacivanje sa resursima, ali… I je svojim veštim ručicama istraživao teksturu ovog fensi toalet papira, i potencijal rasprostiranja jedne rolne, dok je V već kovao plan da napravi mrežu kobajagi lasersku, pa da se provlači sa uvek na igru spremnim Dučeom (dlakavo naše dete). Zatim su pokušali da mu naprave krevet, ali to nije bilo dovoljno izazovno. I konačno, V je napravio maskaradu, savršeni gradivni materijal za masku mumije konačno je u njegovim rukama! Bio je presrećan.

Koliko malo im je potrebno da naprave potpuni haos, ali i da se zabave. Volim kada se igraju zajedno, iako je I još mali, on upija sve fazone starijeg brata, kapira polako pravila, a V je ponekad tako zaštitnicki nastrojen prema malenom, brižan i čak nekad trpi i više nego što bi trebalo, naprimer kada ga u svom istraživanju uzročno posledičnih veza mlatne drvenom kockom u nos bez krajnje posledice- uzvratnog udarca. Svakako, inače volim Palomu, jer me na detinjstvo podseća, što znači da imam poverenja kada kažu da koriste isključivo prirodne materijale. Jer ježim se od slučajeva kada otvorim paket toaletnog papira a kuća zamiriše na jelkicu iz taksija. Uživajte u neobičnosti svakodnevice, u istraživačkim pohodima vaših maleckih, uzajamnim sitnim nežnostima, dopustite im pomalo divljanja, lakše se pripitomljavaju tako.


Ovaj post je nastao u saradnji sa brendom Paloma. Svaki sponzorisani post na ovom blogu je nastao nakon što sam se uverila u kvalitet proizvoda i/ili brenda, dakle, koji bih vam svakako preporučila.

Please like & share:
Please follow and like us:

2 Comments on Sitni nestašluci i nežnost mojih dečaka

  1. T
    November 25, 2015 at 12:02 pm (2 years ago)

    Koja je rasa u pitanju?

    Reply
    • dzunjaciric
      November 25, 2015 at 12:04 pm (2 years ago)

      U pitanju je Lagotto Romagnolo, tartufarski pas. Uskoro jedan post posvecen samo mom psicu, da vam predstavim karakteristike i narav te rase. Pozdrav, Silvija

      Reply

Leave a Reply