Posts Tagged ‘narodno pozoriste’

Utisak nedelje

Baš, baš dugo nisam postovala, i žao mi je zbog toga, ustvari i nije, jer sam zapravo samo pustila da se stvari odvijaju bez nekog komentara, što inače nije moja osobina, eto dozvolila sam sebi da me život vodi bez neke kontrole nad dogadjajima. Dani iza nas su protekli u proleću u lenjom tempu. Ponekad je korisno prepustiti se tišini i unutrašnjem skladu koji je sasvim iznenadno zavladao mojim bićem. Dok ja tako dokoličarim, u paralelnom univerzumu se odigrava predizborna kampanja poprilično jadna, neduhovita, u kojoj su sve medjusobne optužbe aktera uglavnom tačne i u kojoj bledunjave ideje ne dopiru do gradjanstva jer je odavno svima jasno da politika svedena na izbore u parlamentarni lonac ne odgovara na realne potrebe društva. I dalje sam pri stavu da polažem nade za preobražaj društva samo ukoliko se kapitalizam isprati u istoriju u velikom stilu, prvo na ideološkom a zatim i na praktičnom nivou.

Svakako, pripremila sam za vas izbor linkova koje mogu da vas inspirišu dok uživate u prolećnim lenjim kafenisanjima dok razmišljate o tome kako ćete iskoristiti svoje glasačko pravo.

  1. Dinja! U slučaju da je još uvek niste otkrili. Ova fenomenalna žena pravi duhovite skečeve, a koja inače radi kao terapetut drame u inkluzivnim radionicama i predstavama
  2. Pročtajte proglas deset sindikata zaposlenih u Narodnom pozorištu povodom teške materijalne situacije i reakcije na isti.
  3. Ukoliko ste propustili patetični filmić o premijerovim korenima kratka analiza ovde.
  4. Simpatičan tekst Alekseja Kisjuhasa o Karl Marksu.
  5. Zašto je bolje imati više dece klik ovde.
  6. Volim što posle tridesete upoznajem neke sjajne osobe kao što je Dragana.

Uživajte, a evo mene opet, spremam neke zanimljive postove koje ću objavljivati narednih dana!

Please like & share:

VLOG Žizela; pogled iza kulisa


Dok se u javnosti govorilo o kontroverznom  koncertu Marije Serifovic u Narodnom pozoristu, mi smo vežbali i radili na nekim starim i nekim novim predstavama, i baš bih volela da je barem polovina sasvim opravdano zapanjenih gradjana istog dana kupila ili rezervisala kartu za neku od sjajnih predstava na repertoaru. Ili kada bi išao vic obrnuto od stvarnosti:

“Molim vas dve karte za Mariju.”

“Za Mariju Šerifović?”

“Ne, niste razumeli, za Mariju Stjuart.”

“A, nazalost, sve je rasprodato.”

Ok, igrali smo Žizelu, balet o nesrecnoj ljubavi, neostvarenoj zbog klasnih razlika, ljubavi koju je obavilo predanje da će svaka devojka koja umre pre svoga venčanja biti osudjena na vilinski život, da u šumi svake noći pleše sa svojim sapatnicama i presreće putnike namernike terajućiih na ples do iznemoglosti. Po mom osećanju, ovo je najlepši i najinspirativniji libreto klasičnog/romantičnog baleta, koji je napisao Teofil Gotje po pričama H. Hajnea i V. Igoa. Glavna junakinja je ovde višestruko eksploatisana, kao pripadnica potlačene klase biva zavedena od strane presvučenog pripadnika vlastele, zatim prestrašena predanjem da mora da se uda, jer u suprotnom je čeka večni zagrobni život šumske vile, i na kraju, kada joj se to stvarno i desi, ona potpada pod vlast nemilosrdne kraljice šumskih vila, koja ne dozvoljava oprost za zavodnika Alberta, niti za lokalnog šumara koji je iz ljubomore kumovao tragičnoj smrti Žizele. Retki romanticni scenario gde nema zarobljene devojke koju na kraju spasava muski junak i vodi je pred oltar. Vise o libretu i istoriji ovog baleta na ovom linku.

 

Ovo izvodjenje bilo je obeleženo novom podelom manjih i većih solo deonica, i čini mi se da je predstava bila odlična, što je publika na kraju i pokazala nesebičnim aplauzom.

Pogledajte VLOG koji sam snimila u toku predstave, u njemu se sadrzani svi elementi pripreme za izlazak na scenu, sminka, frizura, garderoba, zagrevanje i konacno igranje.

Uzivajte!

Please like & share:

Utisak nedelje

Posle dužeg vremena, evo opet utisaka kojima možete sebi ulepšati dokolicu, ili upotpuniti dosadan dan na poslu.

Za početak, izveštaj sa čekiranja jednog novog restorančića koji se nalazi u srcu Vračara, u Kursulinoj ulici, radi se o Miamiamu. Ovo simpatično mestašce može da vam postane omiljeno ako volite nesvakidasnji spoj ukusa, mali ali inspirativan meni baziran na povrću i snekovima, što ga čini dobrom gastro destinacijom za ljubitelje laganih obroka. Posebno se ističu dodaci jelima u vidu sosova, premaza koji čine ovo mesto specifičnim, te unikatni tanjiri i šolje Tamare Papestijevic. Probala sam grilovani kozji sir u ulju sa tartufima, ali tek sa premazom od pomorandže taj zalogaj je bio ono pravo. Ista stvar i sa burgerom od lososa, tek ga premaz od cvekle cini specificnim. A posebno lud i fenomenalan desert koji morate probati u Miamiamu su karamelizovane smokve u sosu od vanile. Mesto odise licnim pristupom i kosmopolitskim duhom.

Ok, hajde da sad vidimo sta sam iskopala po netu:

1. Izuzetno simpatična priča suflerke iz Opere Narodnog pozorista, moje imenjakinje.

2. Opet moja omiljena Marka Žvaka o prokopu

3. Obožavam retro nameštaj iz sredine XX veka, ovde klik za kupovinu dobro odabranih komada.

4. Bilo mi je zadovoljstvo da dam intervju za portal Volim Vračar, pročitajte ovde.

5. Srecan dan Baleta, pogledajte galeriju fotografija ovde.

6. Pogledajte video o zimskoj atmosferi na prelepom ostrvu Hvaru.

7. Simpatican tekst o TV zaljubljivanju u Dilana iz serije Beverli Hils.

 

 

 

Please like & share:

Deda Mraz je u Narodnom pozorištu

Ponekad je tako dobro biti član Narodnog pozorišta! Posebno kada su praznici ova naša druga kuća blista. Prvo je bila sjajna opuštena improvizovana žurka za decu u baletskoj sali gde su se maskirana deca sjajno zabavljala uz muziku i balone a posebno zabavno je bilo to što je veći broj dečaka došao sa mačem i plaštom. Bravo za sindikat koji nam je organizaovao ovako lepo druženje!

Nakon par dana održan je Novogodišnji koncert za decu u kom su učestvovali orkestar, solisti Opere Narodnog pozorišta i hor Horoslavci. Predivno osmišljen dogadjaj za decu i roditelje, puno duhovitosti i prelepih dečijih pesama. Obavezno dovedite svoje dete na sledeće izvodjenje koje će se održati 4. januara. Pogledajte kratki video!

Please like & share:

VLOG sa premijere Kopelije

Prethodne večeri bila sam na premijeri baleta Kopelija u Narodnom Pozorištu. Pripremila sam za vas kolaž interesantnih momenata sa predstave.

Libreto je nastao na osnovu dve Hofmanove priče, muziku je napisao Leo Delib, a balet je prvi put izveden davne 1870. godine u Parizu. Kasnije je Marijus Petipa obradio ovo delo, i kao većinu klasičnih baleta, mi danas gledamo verzije koje potiču od njegove interpretacije.

Priča o Doktoru Kopelijusu kao ekscentričnom izumitelju i njegovim mehaničkim lutkama započinje na trgu nekog srednjeevropskog gradića, a u cenru zbivanja su mladi par Svanilda i Franc, koji se vole, zatim plešu sa svojim sugradjanima i uživaju u festivalskoj atmosferi, idilu im jedino kvari Kopelija, lepo biće sa baklona na koju je Svanilda ljubomorna. Zatim se Kopelijus pojavljuje, kao stereotipni ludi naučnik, gundjalo, i deca ga obaraju i u tom on gubi ključ od svoje misteriozne radionice. Svanilda i njene drugarice pronalaze ključ, i upadaju u društvo mehaničkih lutaka. Kopelijus ih rasteruje a pronalazi još jednog slepog putnika u radionici, Franca, kog opija, želeći da mu uzme dušu nebili je udahnuo svojoj najdražoj lutki, Kopeliji. Sakrivena iza zavese, Svanilda odlučuje da se poigra sa osećanjima starog Kopelijusa, i preoblači se u lutku, bacajući ga u nevericu i čineći ga ludim od sreće, lutka je oživela ali sve je otišlo predaleko, bržebolje budi svoga Franca i oni beže, a Kopelijus ostaje razočaran jer mu je ostala samo šuplja lutka, bez duše, bez plesa. Opet na trgu slavlje, ovaj put svadbeno, Svanilda i Franc slave ljubav, stari Kopelijus oprašta mladima i sve se završava u veselju.

E sad, kratko ću izneti svoj utisak o našoj izvedbi ove predstave. Sveukupno kada se sagleda ovo baletsko veče prvenstveno se nameće pitanje o izboru ovog baleta, kao trećeg u nizu naslova koji prvenstveno treba da privuče najmladju publiku, nakon Petra Pana i Krcka Oraščića. Da li je izbor direkcije u tom pravcu posledica pretpostavke da odrasli sve redje dolaze u pozorište, pa ono makar da zbog dece treba ići u na balet, i u tom smislu treba obrazovati nove generacije koje će stasati za dvadesetak godina kada ćemo možda biti u mogućnosti da im ponudimo nešto ozbiljnije repertoarski? Ili nećemo imati, sudeći po trendu kulturne politike ove zemlje, koja hrli u propast, u kontekstu smanjenja sredstava na svim nivoima, do smanjenja broja zaposlenih, čini se da smo primorani da igramo balete nešto lakšeg sadržaja koji su potencijalno koliko-toliko naplativi, jer u suprotnom Državu nije briga za nas, za vas, draga publiko, vi koji možda očekujete neke kvalitetnije, ozbiljnije produkcije značajnih korografa današnjice, bilo klasične ili savremene scene. Mislim, nemam ja ništa protiv dečijih predstava, samo ne mislim da je to ono najbolje što možete da dobijete od naše umetnosti.

Ili možda ovaj trend direkcija koristi kao polje za pripremanje nove generacije Prvaka, po nekoj logici da se mladi dokažu u “dečijim baletima”, jer postojeća garda je u izrazito zrelom baletskom dobu, ne računajući Bojanu Žegarac, koja je trenutno čeka bebu, pitam se, pitam?

Što se tiče same koreografsko/režijske postavke Ljubinke i Petra Dobrijevića, koreografski veoma pismeno rešenje, ali smatram da se previše ostalo u formi jedne prigodne školske predstave, bez ikakvih intervencija u tumačenju libreta, sve je previše jednoznačno, iako priča o zameni identiteta, lutkama i ulivanju duše i sposobnosti za ples, otvara nebrojene mogućnosti za savremena čitanja a koja bi odraslima dala neku drugu dimenziju za gledanje ove predstave dok deca mogu neometano da uživaju u muzici i lutkama. Čak i da se nije pristupilo nekoj nadgradnji, ostaje utisak pomalo suvoparno ispričane priče, najviše u pogledu mizanscena i glavnih protagonista, pogotovu u prvom činu, dok je drugi čin mnogo maštovitije rešen. Scenografija Miraša Vuksanovića je u ovoj produkciji dala upečatljivost i celom delu dala jednu dimenziju više, iako je prostor inače male scene za odigravanje baletskih predstava još dodatno smanjen, pa je posebno u trećem činu sve delovalo pomalo skučeno. Kostimi su ispratili osnovnu notu ovog komičnog baleta, mada je autorka Katarina Grčić Nikolić mogla biti i malo slobodnija sa bojama i paternima, ali me potpuno oduševila kostomom lutke Kopelije. Ono što je posebno bitno pohvaliti u ovom izvodjenju jeste uvežbanost ansambla i demi solista, i iznenadjujuće, za naše pojmove, kvalitetne igrače muškog ansambla. Sveukupno raspoloženje na sceni je bilo zadivljujuće poletno, a posebnost i specifičnost plesnog izraza Dejana Kolarova u ulozi Kopelijusa je isijavala uprkos silnim slojevima kostima, maske i zahtevane stereotipne pantomime karakteristične za komične karaktere klasičnog baleta. Protagonisti Ana Pavlocić kao Svanilda i Jovan Veselinović kao Franc se baš i nisu uklopili u ovu predstavu. Smatram da je Ana Pavlović kao dokazana umetnica trebala ipak da se drži podalje od izazova Svanilde, jer je ipak u nekim zrelim umetničkim godinama i totalni je fail nameštati šarm šesnaestogodišnjakinje i prenaglašavati manir ljupkost u tim godinama. Mi treba još da je pogledamo u nekim ozbiljnijim dramskim ulogama poput Karenjine a ne da osećamo blagu neprijatnost što nosi roza mašnice. Pitanje sa početka ovog teksta a na temu nove generacije koja treba da stasa na ovakvim ulogama se produbljuje, i dolazi do konačnice, zašto nismo u prvoj podeli gledali nove nade beogradskog Baleta? Zašto su te devojčice u kojima se vidi talenat ostavljene da zaigraju kao treća i četvrta podela? Ne vidim razloga za neki strah da bi se mogao narušiti “nivo” izvodjenja koreografije, mladim treba pristupiti otvoreno i “baciti ih u vatru”, sigurna sam da bi se za ovih šest meseci, koliko je bilo radjeno na Kopeliji, navežbali i sasvim prosečni igrači, a kamoli talentovani mladi ljudi, kao što su Tatjana Tatić, Teodora Spasić i nešto iskusniji Igor Pastor, koji stoje u redu za neko sledeće izvodjenje. Ili što da ne, još novih imena bih mogla da zamislim u naslovnim ulogama. Jovan Veselinović sa druge strane, nema još uvek taj problem vremešnosti, ali je bio neubedljiv, blede pojave, a za ulogu Franca je potreban smisao za humor i opet taj šarm ljudskog bića, a ne distanciranost njegovih prinčeva.

Sve u svemu, možete bez većih sumnji doći i pogledati ovu predstavu sasvim solidne produkcije, i ono što je posebo važno a nisam spomenula je muzika, koja je izuzetno šarmantno napisana, i dosta dobro odsvirana od strane Orkestra Narodnog Pozorišta, pod palicom Djordja Pavlovića. Dobrodošli u Narodno Pozorište!

 

Please like & share:

Zaharova u Beogradu

Sinoc u Sava Centru nastupila je zvezda baleta Svetlana Zaharova sa Mihajlom Lobuhinom i Anom Tihomirovom, u baletu “Bajadera” sa baletskim ansamblom i orkestrom Narodnog pozorista u okviru BEMUS-a. U prethodnom postu na ovu temu videli ste kako smo se pripremali za ovaj veoma zahtevan zadatak, a sada nakon zavrsene predstave mogu da vam ukratko dam svoju impresiju o tom dogadjaju.

Nije nam prvi put da igramo sa Svetlanom, ali verovatno zbog toga sto sam sa izvesne distance iskusila  gostovanje umetnice ovakvog profila, ovaj put mi se cinila magicnijom nego ikada. Predstava je inace dosta kompleksna, sa puno statista, promena dekora, bogata solo i ansambl deonicama i predstavlja jedan od najzahtevnijih klasicnih baleta. Posmatrajuci sa strane, cini mi se da su moje kolege pogotovu u prva dva cina bili sasvim dorasli zadatku koji su imali. Slika iz treceg cina koja predstavlja “Senke” , kada glavni muski lik u kajanju pusi opijum i upada u halucinantni san u kom mu se prividja njegova ljubljena i njene 32 senke, bila je vrlo dobro izvedena, mada se nit i koncentracija sa pocetka predstave malo izgubila, no sve u svemu mislim da treba da budemo zadovoljni predstavom iza nas.

Gosti su bili maestralni, sto je publika glasno i pozdravila, ja sam bila potpuno odusevljena pamtomimskim dijalozima izmedju Gamzati i Nikije, u svakom momentu je bilo jasno sta se izmedju njih desava, naravno njihovu tehniku necu ni da spominjem, blestavost na sve strane i vladanje scenom. Jos jednu impresiju u vezi Svetlane zelim da vam prenesem, iako sam u vlogu rekla da mi je vec malo dosadila, jer tu perfekciju i dar posle toliko pogledanih njenih izvodjenja pocnete da dozivljavate zdravo za gotovo, ovaj put zelim da se ispravim. Naime, ovaj put ova zena je od dana kada je dosla u nasu salu, pa sve do kraja za mene izgledala kao neko nadnarvno bice, duh, hologram, njen pokret je toliko fluidan, toliko softverski, kao da nije zena od krvi i mesa, sto rece jedan moj kolega kao sa freske da je izasla. Oko nje je takva jedna tisina, zaista je neuporediva sa drugim ljudskim bicima u baletu, potpuno je fascinantna, i zaista je definise njeno ime, Svetlana. Uzivajte u videu koji sam vam pripremila, iz kulise snimljen adagio iz treceg cina.

Please like & share:

Vlog: Ovako se balerine pripremaju za predstavu sa Zaharovom

Ovaj put sam odlucila da vas obradujem vlogom direkt iz baletske sale, moja koleginica Jovana Nestorovska i ja pokazacemo vam kako izgledaju nase uobicajene pripreme za probe i predstave. Ovaj put mozete da vidite kako zenski deo ansambla vezba cuvenu scenu “Senke” za predstavu “Bajadera” koja ce se odrzati u Sava centru, okviru BEMUS-a 26. oktobra. Gosti iz ruskog Boljsoj teatra su sjajni Svetlana Zaharova, Mihail Lobuhin i Ana Tihomirova. Pogledajte!

Please like & share:

Balerine

 

Balet Narodnog pozorista je u poslednje vreme povlacen po medijima kao nemusta pastorka Ministarstva i/ili uprave Narodnog pozorista koju koriste kako kome odgovara, koristeci strajk zbog neisplacenih honorara za svoje obracune. Vrhunac degradacije nase profesije desava se u “Aferi harem”, pustinjske fatamorgane jednih bulevarskih novina, gde smo svedene na hop cup igracice iz beogradskih pozorista. Epilog je bila vest da se obrusila skela sa hotela Meriot na dve slucajne prolaznice od kojih je jedna – balerina. Sta nam ove tri vesti govore o poziciji balerine u ovom drustvu? Balerine su se drznule da strajkuju, one koje su placene iz budzeta, pa jos imaju i beneficirani radni staz, moraju biti omalovazene, kao i svi iz javnog sektora koji su nezahvalni prema Drzavi koja ih hrani, bice da je to podtekst “afere harem”, a militanti zute stampe ce vec za svaki strajk ili disharmonicne tonove prema vlasti pronaci neki novi harem u svakoj profesiji. Balerine rade tezak fizicki posao koji je neadekvatno placen i organizovan, bez jasno definisanog pravilnika o radu, bez adekvatnog lekarskog nadzora, a ne radi se o grupi samoorganizovanih igracica koje tamo negde plesu, vec o Narodnom pozoristu, centralnoj kulturnoj instituciji, koja jedina neguje ovaj specificni scenski izraz. Mi kao da smo zaboravljene, svih ovih godina kao da su nas svi ministri zaobisli, pa cak i upravnici, iako su nas gledali, mozda im je bilo lepo, pa nam nisu verovali kada smo upucivali poruke kroz strajkove, apele, dopise i slicno. Pre bi se moglo reci da je harem tu, u Beogradu, ali da se radi o prostituciji jedne umetnosti koja je realno zapostavljena i samo s vremena na vreme iskoriscena za slikanje u zlatnim foajeima, dok se baletski umetnici vec sutradan bore sa egzistencijom. Devojka kojoj se skela srusila na nogu buduci osigurana na najmanju mogucu sumu, verovatno ce sama finansirati svoju rehabilitaciju. I uprkos svemu, igrace opet. Zato sto to zeli i to je jace od zdravog razuma. Platice sebi i nove patike, cak i diademu od kristala. Na kredit. Zato sto je to jace od nje. Zato sto voli da sebe daje muzici dok vi to gledate.

Please like & share: