Posts Tagged ‘otocec’

Mami treba banja

Sve česće sam glasno izgovarala “Potrebno mi je banjsko lečenje od izlizane svakodnevice!”, i što se ispostavilo kao zaista tačna dijagnoza stanja. Ma koliko je možda bilo primamljivo more, odlazak u neki evropski grad, naprimer Stokholm koji toliko želim da posetim, ili neka egzotika, odlazak u banju je bio pravi pogodak. Ako se ne varam, mislim da je upravo odlazak u banje prethodio odlasku na more u istoriji, od rimskih kupatila, preko otomanskih hamama pa do planinskih vazdušnih banja, sanatorijuma, to je bio osnovni vid turizma.

Što da ne, sa svekrvom i decom, idemo u terme. Rezervisale smo tri dana unapred, Šmarješke Toplice, bez mnogo razmišljanja i uporedjivanja, akcijska cena po principu platiš dve noći, ostaneš tri. Jednostavan put, pošto se banja nalazi sedamdesetak kilometara od Zagreba. Kako smo prešli granicu sa Slovenijom, nakon što smo po ko zna koji put konstatovale koliko je bila lepa i velika bila naša Jugoslavija, sa citiranjem Krležine pesme Balade Petrice Kerempuha

zakaj curi, ta gluha, masna, slepa,
strahotno mlačna karv?

ponovo sam se oduševila tom Skandinavijom Balkana, zemljom prelepe prirode i nešto civilizovanijem odnosom prema istoj.

Kako smo se približili hotelsko-banjskom kompleksu oštra svežina vazduha i pogled prema gustoj, zelenoj šumi u trenutku su me restartovali. Hol sa recepcijom ostavljen u retro sedamdesete tamno drvo modalitetu, fini i tihi vremešniji posetioci uživali su na verandi sa pogledom na šumu, šetali se unaokolo u bade-mantilima. Ok, već sam se lansirala da sam u romanu, Tomas Man mi se prividjao, dok sam pogledom pronalazila svoju ležaljku sa pripadajućim ćebetom. Čak sam poželela da odem i na neki lekarski pregled. Kažu mi da treba da pogledam film “Youth”. Sasvim fin gest hotela, dobili smo upgrade u apartman, u novijem delu hotela, sasvim prijatan, prostran sa pogledom na šumu odakle se u svakom trenutku čuje bistra pesma ptica. Čak sam se setila da je moj tata imao nasnimljene audio kasete iz središta neke šume, koje smo ponekad puštali umesto muzike, tačno se sećam ručnog natpisa na beloj plastičnoj kaseti “Cvrkut ptica”. Bazen unutrašnji sa retro prizvukom, topla voda, neki mir koji vlada tim javnim prostorom, i veliki spoljašnji u koji se može uplivati iz unutrašnjosti prolakom kroz tešku gumenu zavesu, što je bilo interesantno mojim dečacima, koji vole vodu. A tek polupansion! Rapidna regeneracija svih majčinski tkiva započinje švedskim stolom. Sam pogled na uglačane stolnjake, postavljene čaše i tanjire koje je neko drugi oprao je banjsko lečenje. A zatim, iznenadjenje, pored švedskog stola, dolazi glavno jelo, koje biramo iz menija. Božanski. Obrok se završava sa sladoledom, zatom korpicama sa pudingom i voćem, parčetom torte i dijetalnom torticom za kraj! Onda sleduju šetnje dobronamerno obeleženim stazama kroz bajkovito gustu šumu, gde V sa bakom planinari, a meni nije teško da u marami nosim ćudljivog malenog I. Zatim posmatranje ptica, hranjenje pataka, odlazak na ekskurziju u zamak Otočec koji se nalazi na reci Krki, koji je preuredjen u fensi hotel u kom smo popili kafu, čaj i izgubili pojam o novom skupštinskom sazivu, porezu, i fantomkama. Naravno, imali smo i malu nezgodu sa autom, naime opet nam je otpala zaštitna plastika od motora, ali kao i sve što se odvijalo tamo, bajkovito lagano smo našli majstore koji su nam odmah rešili problem bez nadoknade, fini neki ljudi koji ne orobljavaju turiste, naravno častili smo ih.

 

Tri dana provedena sa vremešnijim daljim komšijama Slovencima, Austrijancima, kojima je na tom mestu upriličena i tombola a posledenje večeri igranka, uz evergrin muziku ljudi u parovima plešu. Ludilo. Onda smo napravili plan puta za povratak uz ideju da svratimo u Ikeu nadomak Zagreba, što je već bilo sasvim u drugačijem maniru, brzina se vratila u naše kosti, šoping sa decom je jedna od najstresnijih stvari koje mogu da zamislim, mali I se bunio i umazao celo lice i oči čokoladom kojom sam ga potkupljivala a veliki V je kukao zašto su na kraju tek dečije sobe i igračke. Sve u svemu, završili smo sa nekim dosta ok ulovom, nazad u auto, muzika i dosadni auto-put i deca su ubrzo zaspala i probudila se u Beogradu. Sasvim lagano putovanje koje vam preporučujem bez rezerve. Sasvim priuštivi beg u paralelnu realnost. Ako imate još predloga na temu banja u relativnoj blizini Beograda, pozivam vas da predložite u komentarima.

Kiss, S.

Please like & share: