Utisak nedelje

photo from here

Nedelja koja je iza nas sazeta je u jednom utisku pod kojim je ceo svet. Ona fotografija. Iskonska reakcija neizmerne tuge i gadjenja na ljudski rod koji je dopustio da se fotografija desi, koji i dalje licitira, kalkulise, politizuje, racionalizuje, profitira, pere se od odgovornosti.

Koja majka moze da krene na put sa svojom decom kroz onoliku vodu u camcicu? Svaka ona koja zna da je cak i ta voda sigurnija od vatrom unistene zemlje koju ostavlja za sobom. Besprizorno koprcanje drzave u vrlo predvidim tragicnim situacijama u kojima su se ljudi koji beze od rata i bede, nasli, govori samo jedno, da su ih pustili niz vodu. Navodna nespremnost, nepostojanje zajednicke politike EU, kampovi, brojanje, obelezavanje, brutalnost, paket mera za izbeglice, govore o haosu i licemerju savremene Evrope, uvek punih usta lepih reci iz kojih smrdi na les.

Da li je moguce da nakon dvadesetog krvavog veka i dalje zivimo u ratu? Ljudskost poznaje samo jednu misao ovih dana, da dosao je kraj, treba nam novo drustvo koje ne poznaje smrt radi profita, ne poznaje mogucnost da je u rukama pojedinaca moc da iz ruku ispuste ono dete koje lici na svacije dete koje spava.

Linkovi za ovu nedelju su:

  1. Crtazi dece migranata sa zeleznicke stanice u Madjarskoj
  2. Tekst o fotografiji koja nas je zanemela
  3. Intervju sa Tobicem, posto uvek siri dobrodusnost
Please like & share:
Please follow and like us:

Leave a Reply