VLOG sa premijere Kopelije

Prethodne večeri bila sam na premijeri baleta Kopelija u Narodnom Pozorištu. Pripremila sam za vas kolaž interesantnih momenata sa predstave.

Libreto je nastao na osnovu dve Hofmanove priče, muziku je napisao Leo Delib, a balet je prvi put izveden davne 1870. godine u Parizu. Kasnije je Marijus Petipa obradio ovo delo, i kao većinu klasičnih baleta, mi danas gledamo verzije koje potiču od njegove interpretacije.

Priča o Doktoru Kopelijusu kao ekscentričnom izumitelju i njegovim mehaničkim lutkama započinje na trgu nekog srednjeevropskog gradića, a u cenru zbivanja su mladi par Svanilda i Franc, koji se vole, zatim plešu sa svojim sugradjanima i uživaju u festivalskoj atmosferi, idilu im jedino kvari Kopelija, lepo biće sa baklona na koju je Svanilda ljubomorna. Zatim se Kopelijus pojavljuje, kao stereotipni ludi naučnik, gundjalo, i deca ga obaraju i u tom on gubi ključ od svoje misteriozne radionice. Svanilda i njene drugarice pronalaze ključ, i upadaju u društvo mehaničkih lutaka. Kopelijus ih rasteruje a pronalazi još jednog slepog putnika u radionici, Franca, kog opija, želeći da mu uzme dušu nebili je udahnuo svojoj najdražoj lutki, Kopeliji. Sakrivena iza zavese, Svanilda odlučuje da se poigra sa osećanjima starog Kopelijusa, i preoblači se u lutku, bacajući ga u nevericu i čineći ga ludim od sreće, lutka je oživela ali sve je otišlo predaleko, bržebolje budi svoga Franca i oni beže, a Kopelijus ostaje razočaran jer mu je ostala samo šuplja lutka, bez duše, bez plesa. Opet na trgu slavlje, ovaj put svadbeno, Svanilda i Franc slave ljubav, stari Kopelijus oprašta mladima i sve se završava u veselju.

E sad, kratko ću izneti svoj utisak o našoj izvedbi ove predstave. Sveukupno kada se sagleda ovo baletsko veče prvenstveno se nameće pitanje o izboru ovog baleta, kao trećeg u nizu naslova koji prvenstveno treba da privuče najmladju publiku, nakon Petra Pana i Krcka Oraščića. Da li je izbor direkcije u tom pravcu posledica pretpostavke da odrasli sve redje dolaze u pozorište, pa ono makar da zbog dece treba ići u na balet, i u tom smislu treba obrazovati nove generacije koje će stasati za dvadesetak godina kada ćemo možda biti u mogućnosti da im ponudimo nešto ozbiljnije repertoarski? Ili nećemo imati, sudeći po trendu kulturne politike ove zemlje, koja hrli u propast, u kontekstu smanjenja sredstava na svim nivoima, do smanjenja broja zaposlenih, čini se da smo primorani da igramo balete nešto lakšeg sadržaja koji su potencijalno koliko-toliko naplativi, jer u suprotnom Državu nije briga za nas, za vas, draga publiko, vi koji možda očekujete neke kvalitetnije, ozbiljnije produkcije značajnih korografa današnjice, bilo klasične ili savremene scene. Mislim, nemam ja ništa protiv dečijih predstava, samo ne mislim da je to ono najbolje što možete da dobijete od naše umetnosti.

Ili možda ovaj trend direkcija koristi kao polje za pripremanje nove generacije Prvaka, po nekoj logici da se mladi dokažu u “dečijim baletima”, jer postojeća garda je u izrazito zrelom baletskom dobu, ne računajući Bojanu Žegarac, koja je trenutno čeka bebu, pitam se, pitam?

Što se tiče same koreografsko/režijske postavke Ljubinke i Petra Dobrijevića, koreografski veoma pismeno rešenje, ali smatram da se previše ostalo u formi jedne prigodne školske predstave, bez ikakvih intervencija u tumačenju libreta, sve je previše jednoznačno, iako priča o zameni identiteta, lutkama i ulivanju duše i sposobnosti za ples, otvara nebrojene mogućnosti za savremena čitanja a koja bi odraslima dala neku drugu dimenziju za gledanje ove predstave dok deca mogu neometano da uživaju u muzici i lutkama. Čak i da se nije pristupilo nekoj nadgradnji, ostaje utisak pomalo suvoparno ispričane priče, najviše u pogledu mizanscena i glavnih protagonista, pogotovu u prvom činu, dok je drugi čin mnogo maštovitije rešen. Scenografija Miraša Vuksanovića je u ovoj produkciji dala upečatljivost i celom delu dala jednu dimenziju više, iako je prostor inače male scene za odigravanje baletskih predstava još dodatno smanjen, pa je posebno u trećem činu sve delovalo pomalo skučeno. Kostimi su ispratili osnovnu notu ovog komičnog baleta, mada je autorka Katarina Grčić Nikolić mogla biti i malo slobodnija sa bojama i paternima, ali me potpuno oduševila kostomom lutke Kopelije. Ono što je posebno bitno pohvaliti u ovom izvodjenju jeste uvežbanost ansambla i demi solista, i iznenadjujuće, za naše pojmove, kvalitetne igrače muškog ansambla. Sveukupno raspoloženje na sceni je bilo zadivljujuće poletno, a posebnost i specifičnost plesnog izraza Dejana Kolarova u ulozi Kopelijusa je isijavala uprkos silnim slojevima kostima, maske i zahtevane stereotipne pantomime karakteristične za komične karaktere klasičnog baleta. Protagonisti Ana Pavlocić kao Svanilda i Jovan Veselinović kao Franc se baš i nisu uklopili u ovu predstavu. Smatram da je Ana Pavlović kao dokazana umetnica trebala ipak da se drži podalje od izazova Svanilde, jer je ipak u nekim zrelim umetničkim godinama i totalni je fail nameštati šarm šesnaestogodišnjakinje i prenaglašavati manir ljupkost u tim godinama. Mi treba još da je pogledamo u nekim ozbiljnijim dramskim ulogama poput Karenjine a ne da osećamo blagu neprijatnost što nosi roza mašnice. Pitanje sa početka ovog teksta a na temu nove generacije koja treba da stasa na ovakvim ulogama se produbljuje, i dolazi do konačnice, zašto nismo u prvoj podeli gledali nove nade beogradskog Baleta? Zašto su te devojčice u kojima se vidi talenat ostavljene da zaigraju kao treća i četvrta podela? Ne vidim razloga za neki strah da bi se mogao narušiti “nivo” izvodjenja koreografije, mladim treba pristupiti otvoreno i “baciti ih u vatru”, sigurna sam da bi se za ovih šest meseci, koliko je bilo radjeno na Kopeliji, navežbali i sasvim prosečni igrači, a kamoli talentovani mladi ljudi, kao što su Tatjana Tatić, Teodora Spasić i nešto iskusniji Igor Pastor, koji stoje u redu za neko sledeće izvodjenje. Ili što da ne, još novih imena bih mogla da zamislim u naslovnim ulogama. Jovan Veselinović sa druge strane, nema još uvek taj problem vremešnosti, ali je bio neubedljiv, blede pojave, a za ulogu Franca je potreban smisao za humor i opet taj šarm ljudskog bića, a ne distanciranost njegovih prinčeva.

Sve u svemu, možete bez većih sumnji doći i pogledati ovu predstavu sasvim solidne produkcije, i ono što je posebo važno a nisam spomenula je muzika, koja je izuzetno šarmantno napisana, i dosta dobro odsvirana od strane Orkestra Narodnog Pozorišta, pod palicom Djordja Pavlovića. Dobrodošli u Narodno Pozorište!

 

Please like & share:
Please follow and like us:

12 Comments on VLOG sa premijere Kopelije

  1. Aleksandra
    December 17, 2015 at 5:01 pm (2 years ago)

    Draga Silvija, malo sujete nije na odmet? Nije da si ti neka balerina par ekselans

    Reply
    • dzunjaciric
      December 17, 2015 at 7:44 pm (2 years ago)

      Možda da pokušate opet, nije baš jasno šta ste hteli reći? Moje balerinstvo nije bila tema, ne znam gde me sad nadjoste, sad sam se smorila.

      Reply
  2. suzan
    December 17, 2015 at 6:14 pm (2 years ago)

    Najstariji je dejan kolarov i obzirom da ti je drug razumem zasto nije bio potkacen da je neka nova nada mogla da uleti na njegovo mesto. Ana i Jovan su pre svega pet koplja ispred svih da bi im se nesto dalo zameriti. Pastor ima svoju sansu u dorijanu i krvavoj svadbi i po meni on je daleko i vizuelno i tehnicki da nosi repertoar.

    Reply
    • dzunjaciric
      December 17, 2015 at 7:30 pm (2 years ago)

      Dejan Kolarov svakako nije najstariji, već igra ulogu strijeg čike, pa ste možda nešto pobrkali. Drug mi je i Jovan a i Ana drugarica, to već nema nikakve veze, smatram ih odličnim umetnicima i baš zato sam sasvim iskreno prenela utisak. Oni su se dokazali u mnogim ulogama, a prosto smatram da nisu bili u pravom trenutku na pravom mestu. Što se tiće Pastora, spomenula sam ga kao drugu podelu, ne bih ulazila u dalju razradu da li može da nosi repertoar, a svakako sam rekla da bih ja videla još neke igrače u ulogama Svanilde i Franca.

      Reply
      • suzan
        December 17, 2015 at 9:53 pm (2 years ago)

        Vi svakako imate pravo da imate svoje vidjenje ovog baleta i podele ali ja mislim da nacin na koji ste to uradili je pre svega nekolegijalan. Iz vaseg bloga pre svega zakljucujem da nesto debelo nije kako treba u narodnom pozoristu a ja se ne krecem u tom krugu ljudi da bi znala da li je to i zaista tako. Da radite u privatnoj firmi sad bi ste verovatno dobili otkaz, ne zato sto ste izneli svoje misljenje vec sto ste ga javno izneli umesto da ostane unutar firme koja vam daje platu ili honorar ( ne znam kakav ugovor imate). Sebi ste dali ulogu pozorisnog kriticara a da li ste to nekad culi od jednog Nebojse Dugalica, Glogovca, Micanovica, Anite Mancic…? Verovatno ne nikad jer to je razlika izmedju velikih umetnika i malih.
        Ovaj balet nije savrsen ali po mom misljenju pre svega sto Jovanova koreografija njemu nije dala prostora da zablista. Druga je stvar sto on stvarno ima lice da vise bude neki princ al svakako ne smete da ga zbog kritikujete da nije bio na pravom mestu u pravo vreme. Kolarov je sjajan zato sto je on uvek sjajan a sto se tice Ane mozda je njoj ovo poslednja uloga u karijeri i mozda bas njom i zeli da je zavrsi, da li ste to sebe nekad pitali? Tacno je da je u zrelim godinama al problem je sto ne postoji ni mlada ni starija igracica koja moze da joj izbliza pridje u tehnici, harizmi, drzanju… Nemojte pogresno da me shvatite ja nisam umetnik moje zanimanje je nesto sasvim trece ali obozavam pozoriste i idem bar dvadesetak puta mesecno i stvarno mislim da kad je budzet za kulturu na istorijskom minimumu i kad se svi umetnici bore da mi uopste i imamo kulturu, neko se nadje da i po tome popljuje. Meni to zaista nije na mestu toliki :).

        Reply
        • Ivanka Lukateli
          December 18, 2015 at 6:20 pm (2 years ago)

          Postovana Suzana, Vas tekst je zalecio malo moju tugu, gledajuci ponasanja balerina u ustanovi kulture u kojoj sam i ja na zalost povremeno radila i eto, sada me je sramota da kazem kojom sam se profesiom bavila.Hvala Vam na tome.

          Reply
          • dzunjaciric
            December 18, 2015 at 8:42 pm (2 years ago)

            Dobar dan Ivanka i vama, valjda načelo kulture opšte prakse nalaže da kada dodjete u nečiju “kuću”, da se tom nekom i javite.

          • Ivanka Lukateli
            December 18, 2015 at 9:34 pm (2 years ago)

            Gospodjo Djunja, uopste se nisam obratila Vama ,ali posto mi drzite lekciju o lepom ponasanju, pa evo; Dobar dan ili dobro vece sad je vece i ujedno laka vam noc. Usput, mi sigurno nismo ni drugarice ni prijatelji da bi, posle lekcije o lepom ponasanju mene oslovljavali u tom smislu.

        • dzunjaciric
          December 18, 2015 at 8:09 pm (2 years ago)

          Pa znate kako, ja sam te veceri, iako bolesna, ostavila mužu detence i otišla u pozorište, da svim zainteresovanima za baletsku umetnost prenesem ono što su možda propustili ili što ih možda zanima da pogledaju, dakle da pripremim materijal u vidu videa, fotografija i pozorišne kritike. Mislim da treba da za početak ispoštujete tu činjenicu, i da iako se ne slažete sa mojim mišljenjem, što je svakako legitimno, pokušate da održite neki nivo diskusije, i da svoje insinuacije ne zaodevate u dušebrižništvo. Predstave Narodnog Pozorišta su javne i one su kao takve uvek izložene javnom mnjenju, što ste verovatno zaboravili, jer je u našem društvu izuzetno sužen pojam javnosti, a vaše poredjenje sa privatnim sektorom, svakog gradjanina iole racionalnog treba da začudi, naime reč je o, ponavljam, javnoj stvari. Ja sam kao gradjanka postavila pitanje o kulturnoj politici, stavila dogadjaj ove premijere u neki malo širi kontekst, i ne radi se niokakvim mračnim problemima Narodnog Pozorišta već je u pitanju pozorišna kritika, format koji polako odumire u našem društvu. Svakako nije na mestu govoriti o privatnom u kontekstu pozorišta, jer je ono istorijski, prvi oblik javnog delovanja. Pritom ja sam apostrofirala kulturnu politiku celokupne vlasti, a nisam ovoga puta govorila o samoj kući. Što se tiče ličnosti koje ste pomenuli, Nebojše Glogovca, svakako mi je draže da budem velika antifašistkinja a mala umetnica, ili Nebojše Dugalića, koji je sasvim suprotno od vaše stilske figure, punio novinske stupce, nesrećnik, svojim finansijskim problemima, što podržavam, jer treba reći javno koliko je teška materijalna situacija umetnika koji se nisu snašli u novonastalim neoliberalnim uslovima. Ponaviću da izuzetno cenim Anu Pavlović, i nadam se da će nas obasjati nekim novim svetlom prave uloge za nju.

          Reply
          • suzan
            December 18, 2015 at 9:05 pm (2 years ago)

            Mene vas privatan zivot ne zanima ali ni malo pa mislim da je smesno koristiti ga kao argument u raspravi. Znate li vi koliko zena ima kod kuce bolesnu decu pa ide na posao?
            Ja sam ovde pokusala da objasnim da ste vi zaposleni u Narodnom pozoristu i morate imati makar postovanja prema toj cinjenici ako vec nemate prema kolegama. Paralelu sa gore pomenutim glumcima sam napravila u cilju poredjenja kolegijalnosti a kao sto me vas privatan zivot ne zanima, tako me ne zanimaju ni njihova opredeljenja a jos manje finasijska situacija. U zemlji gde je zuta stampa najcitanija pa su “novinari” u stanju da zarad tiraza rastrgnu coveka pametnom je dosta da se time ne bavi. A tek vrhunska umetnost treba da se izdigne iznad toga da se bavi malogradjanskim stvarima jer ako ona to nije u stanju sta onda ocekivati od obicnog coveka. Slozimo se da se ne slazemo 🙂

          • dzunjaciric
            December 18, 2015 at 9:15 pm (2 years ago)

            Nisam ja išla na posao te večeri, nisam igrala, već je to bila moja dobra volja da vas izvestim. Poštovanje nije ćutanje, ni prema pozorištu, ni prema kolegama. Prijatno i vama bilo.

        • Aleksandra
          December 20, 2015 at 9:41 pm (2 years ago)

          koliko je nesto ” trulo u drzavi Danskoj” mozete videti u komentarima na sajtu dnevnog lista Politika ispod clanka o Kopeliji. Medjusobno se lepo imenom i prezimenom prepucavaju iz baleta NP.

          Reply

Leave a Reply